Свет

su pokazali da je cela ta akcija bila domišljata, isplanirana da se po odlasku Srba stN'ore takvi uslovi da niko пе razmišlja o povratku. Zato mislini da je ogromaa sansa u istočuoj Slavoniji. Mi već znamo za 15.000 Krajišnika koji bi se vratili u Krajinu pod uslovom da im neko garantuje bezbednost. Hrvatska je nakon "Oluje" došla u situaciju da polako gubi imidž velike žrtve koji je spretno održavala sve ovo vreme. • Da li je Hrj'afska zaista izgubila delić imidža velike žrtve ovog rata? Apeolutno je došlo do promene. Pozicija Srba se u svetu još uvek vidi kroz jednu ružnu sliku, ali se i Hrvati polako približavaju tome. Oni su sada u svetu kvalifikovani kao "oni koji jako liče паSrbe”. Cinjenica je da oni sada rade iste stvari koje su nekad radiii Srbi, samo što oni imaju šansu da to prestanu u istočnoj Slavoniji, a vođe bosanskih Srba tu šansu više nemaju, čak ni sad kad vojno gube teritorije i kad su sopstvene civile doveli u tako-očajan položaj. • Ni za međimarodmi zajednicu srpske izbeglice nisu i.sto što i hrvafske i muslimanske... Vidite, Hrvati proterani iz Krajine su odmali prihvačeni u Hrvatskoj, a međunarodua zajednica im je dala ogromna sredstva u vidu humanitarne pomoči. Oko milion muslimanskih izbeglica več je u Evropi i međunarodna zajednica se vrlo dobro brine o njima. O srpskim izbeglicama niko ne brine i nikada nij.slna grupa nije bila izložena tak\o... Iretnianu. • Zašlo uiko ne lirine o srpskbu izbcglicama? Srpske izbeglice su najviše nastradalc od svoje vlasti, ni od kog drugog. Sve je lo rezullat ouoga Sto su Srbi učinili 1992. godine, Tada je napravljen največi broj zločina, to je godiua logora za Muslimane. Od apgila do avgusta Srbi su etnički podeiili Bosnu. Sada se sve to polako vrača... Nismo čuli nijedan poziv vlasti Republike Srpske upućen međtmaro.đnoj zajednici da primi njihove izbeglice, ali samo zato što bi otvaranje granice dovelo u pitanje postojanje entiteta zvanog Republika Srpska i to, u ovom času, pred finale mirovnih sporazuma, ne odgovara vođama bosanskih Srba. • Ni Srbija se nije slavno ponela— Ona vlast koja je inspirator rata najogavnije se ponela prema sopstvenom stanovništvu. Dovoljno je videti samo kampove po Srbiji pa da vam sve bude jasno. Deo iibeglica je smešten u deo Kazneno-po- pravnog doma u Đurakovcu. Kako god da su opremili dom, činjenica da su Ijude tamo smestili govori o suludosti Vlade koja ide do tih granica kad je u pitanju izbeglo sipsko stanovništvo. • Ali, ako budu morali, Srbi neće imati nigde sem u Srbiju... Srbi u istočnoj Slavoniji če biti spremni da ostanu. Od "bljeska" u zapadnoj Slavoniji tamošnje stanovništvo razmišlja drugačije o svom trajnijem smeštaju. Ođ 15. do 17. maja ove godine izbeglice iz zapadne Slavonije su stajale na granici i niko nije smeo da uđe u Srbijii iako je princip međunarodnog prava da ako se izbeglice nađu na granici, nijedna zemlja ne sme da ih odbije, Kad su pušteni ргеко granice, oni su samo sprovedeni u istočnu Slavoniju, u oblasti koje se graniče sa hrvatskom teritorijom. U istočnoj Slavoniji je sada uglavnom izbeglo stanovništvo iz zapadne Slavonije i neki če nakon svih iskustava sa Srbijom drugačije razmišljati. • Jesfe li u konfaktu sa hrvatskim nevladinim liumanifarnim organizacijama? Svakodnevno smo u kontaktu putem E-mail sistema i kada dođe-

mo do podataka da je neko nestao, tražimo od njih da odmali odu i pokušaju da ga prouadu. Sarađujemo sa Dalmatinskim odborom solidarnosti i međunarodnom liumanitarпош organizacijom "Otvorene oči". Oni su uam pomogli da pronađemo roditelje jednog čoveka koji nam se obratio nakon što je izbegao u Srbiju. Roditelji su mu ostali u selu Golubić, a majka svakodoevno prima insulin. Hrvatske nevladine organizacije su ih ргоnašle, pitale da И žele da odu, ali oni su se izjasnili za ostanak, jer su sada pod zaltitom tih organizacija. • Koliko iii te nevladine organizacije šfite od pobedničke euforije hrvatske vojske? Moram da priznam da je ta pobednička euforija imala jedan fašistički diskurs koji mi je ledio krv u žilama. Međutim, dollo je do jednog preokreta i veliki broj Hrvata se osmeho da kaže nešto drugo. Mnogi od njih misle da je jedna stvar hrvatska država, a sasvim drugo ono što se đesilo u Krajini. • Izgleda kao da hrvatski zločini ne izazivaju takav revolt svetskog javnog шпјепја kao srpski... Vrlo brzo su Hrvati počeli da čine iste zločine kao i Srbi, aU se njihovi zločini nisu toliko videU zato što su Srbi uporno nastavljali sa takvom pohtikom. Posle je došla Bosna... U ovom ratu je zločine činio svako ko je morao, ali su Srbi zauzeli najveći procenat teritorija i, logično, izvrših najveći broj zločina. Pa molim vas, u Srebrenici je nestalo 30.000 Muslimana, nema apsolutno nikakvih podafaka o njima... • Nema ni podataka o 10.000 Srba u Topuskom... Mislim da je kad je u pitanju 10.000 srpskih izbeghca u Topuskom došlo do jedne zabune u ciframa. Nemoguće je da Međunarodni Crveni krst ne zna da je nestaio 10.000 Ijudi, pa bar bi do sada imali sedam, osam hiljada zahteva od strane rodaka Ijudi koji su nestaii. Ja sam 10. avgusta ujutro bila na prelazu kod Batrovaca kad je kolo-

па izbcglica poćcla da ulazi u Srbi - ju, taino su bili Ijudi iz MCK i izbrojanoje 14.000 liudi. Sutradan je stigla povratna inforatacija iz Zagreba da je auto-putem kreuulo 14.500 Ijudi... Neke izbeglice su mi kasnije pričale da su videle deo kolone kako se odvaja od auto-puta. možda su išli nekim lokalnim, bližim putem. Da je došlo do uestanka tolikog broja Ijudi, postojali bi neki podaci, bar ti zahtevi rođaka nestalih, kao što je to slučaj sa nestalim Muslimanima iz Srebrenice. • KolLko je Muslimana tada, nakon pada Zepe i Srebrenice, ušlo u Srbiju? Prema našim podacima, oko 2-500 Ijudi, a zvanični podaci kažu da su u Srbiju ušle 792 muslimanske izbeglice iz Zepe i da su smeštene u dva prihvatna centra u Užicu. Do sada su neki več uspeh da izađu iz Srbije... Stanovnici Bajine bašte i Loznice pričali su da su danima viđali leševe po Drini, čuh pucnjavu iz šume, a u blizini Novog Pazara neki seljaci su predali grupu muslimanskih izbeghca Vojsci Jugoslavije i o njima se ništa ne zna. • Gde ste sve do sada prikupIjab ptodatke o zločinima izvrsenim nad Srbima? Donja mahala, Dretelj kpd Mostara, Celebiči, Mašička Sagovina... Ovih dana Međunarodni sud za ratne zločine nalazi načina da pokrene istragu o zločinima počinjenim u logorima u Konjicu i Celebičima, gde je, prema našim podacima, übijeno oko 120 srpskih civila. Međutim, posao Suda je poprihčuo otežan јег ne nailazi na saradnju sa našom Vladom. • Kažu da ne priznaju nadležnost tog SudaNisu oui u situaciji da nešto priznaju ih ne, Odbijanje saradnje govori o tome da ih nije briga za to da li če pravedno biti istraženi svi zločini, več samo žele da ostanu na vlasti, • Postoji li polifička pozadbia takve odluke naše Vlade? Nema tu nikakve političke pozadine, oni jednostavno čekaju da

se izbislri vojno-politička situacija i da onda vide šta če i kako če. Ali. opel ne razumem zašto ne šalju podatke o zločinima izvršenim nad Srbima? Sa druge strane, oni šalju izveštaje u Savet bezbednosti koji ih dostavlja Međunarodnom sudu. tako da, ipak, postoji taj oblik, do duše, prikrivene saradnje, ah to ne mogu da poreknu. Niti smeju da odbiju jer bi se u protivnom, odmah našh na dnevnom redu na sednici Saveta. • Da li im Vi šaljete podatke o zločuiima izvršenim nad Srbima? Mi sarađujemo sa njima, ali su nam mogućnosti prilično ograničene. Upravniku izbeghčkog kampa u Somboru su naredili da ne sme nikakve podatke da daje Fondu za humanitamo pravo. A naš jedini način da dođemo do podataka je razgovor sa svedocima. • Koje još nevladine organizacije sarađuju sa Međunarodnim sudom? Znam za Srpski sabor... ako se to može nazvati nevladinom organizacijom... • Verujete li Vi u Međunarodni sud za ratne ziočine? Sve što če se nači na tom sudu biče profesionalno i nepohtičld presuđeno. Treba imati u vidu da oni rade u teškim okolnostima, dok traju oružani sukobi i da je podatke u takvoj situaciji teško prikupljati. Nijedna nacionalna vlada nije uložila neki veliki napor da prikupi podatke i dostavi ih Sudu. Svi barataju brojkama u želji da steknu poene. Glavna zamerka kad su Srbi u pitanju, jeste da če se suditi samo srpskim zločincima, • ЛН, do sada su se našli na Sudu samo Srbi... Nijedan Sud koji žeh da profesionalno obavi svoj posao ne može a da ne krene od logora u Omarskoj. Nijedan normalan Srbin neče reči da ne treba suditi onima koji su za to znali, a nisu sprečili. Ako se osudi Mladič koji je to znao ih naredio, niko normalan neče biti protiv toga. Nedavno sam razgovarala sa jednom ženom, Muslimaokom, u Bernu koja je svedok u

slučaju Tadić i Ijoja na Sudu nije mogla da kaže nišla-proliv кошаиdanla tog logora Zeljka Mejakića. Sigurno on nije odgovoran za sve te zločine... ВПа sam zapanjeua koliko u njenoj priči nije bilo agresije ni želje za osvetom. naprotiv, pričala je kako su se ranije poznavali i da o njemu ništa loše nema da kaže. Ш, drugi slučaj, gde se na suđenju u Sapcu kao heroj slavi čovek koji je bolestan i koji je počinio neviđena zverstva; Dušan Vučkovič Zuća. Koji če normalan Srbin da kaže da je to što je Zuća radio bila borba za nacionalni interes? • Još uvek su to samo Srbi zločinci... Svejedno mi je ko će se pojaviti na optuženičkoj klupi. Znam samo da je nama neophodno da se oni koji su zločine činili pojave na Sudu i da im se sudi. Tmamn mi i podatke o povredama međunarodnog prava u nekim logorima u kojima su Srbi zlostavljani. U Donjoj mahali bilo je zatvoreno oko 1.000 srpskih civila. Taj logor bio je pod kontrolom HVO, petnaestak Ijudi je übijeno na najokrutniji moguči način, a morali su da pred hrvatskim kamerama lažno svedoče i priznaju zločine koje uopšte nisu počinili. Jedan čovek je morao da kaže kako je za nedelju dana silovao 80 žena, iako to apsolutno nije moguče. Komandant tog logora bio je neki Pero Vincetič, zvani Konj. Ш, u Dretalji su Srbi terani d- 5 pasu travu, kasnije su tamo držani Muslimani pod upravom HOS-a. Komandant logora bio je izvesni Blažo Kraljevič. Najbitnije je da svi zločinci budu kažnjeni, jer je to jedini način da nastavimo normalan život._ • Čini se da Fond za humanitarno pravo sad mnogo rlše pažnje posvećuje Srbima... Mi uvek pažnju usredsredimo па ono što je u datom trenutku паjvažnije. Sada je zaista problem srpskih izbeglica nešto najstrašaije što se događa.

"II Crnoj Gori žmaju isti stav ргеша izbeglicama srpske i drupih nacionalnosti. Kada su Muslimani ц februaru 1993. asteranč iz Trebinja. nisu moglž da udu u Srbiju. ali su primljeni u Crnu Goru. Hi. dok su po Srbiji mobilisali srpske izbeglice na najokrutniji moguei naćin. u Crnoj Gori je zabeležen samo jedan pokušaj hapšenja vojnog obveznika. Pripadnici vojne policije Republike Srpske pokušali su da uhapse jednog ćoveka. ali se odmah. na licu mesta. podigla galama. kasnije su to podržali mediji. pozivajući se na odluku crnogorske Vlade da ne prihvata zahtev vlasti RS za mobilizaciiu'

10

Д 'f‘l Ј f [i ;ll] [1 ] 1 1 ; 1 \ f^i 1 iM Hl 'J IVHI ј Jl] [4 ff;) | / ;V’ [ll J

13.11.1995. Svet