Свет

"SVET" PREDSTAVLJA NAJLEPŠE JUGOSLOVENKE: JASMINA ĐORĐEVIĆ

Razgovarala: Nataša Odalović

JASMINA ĐORĐEVIC. prelepa beogradska manekenka koja је karijeru gradila i širom Evrope. od Dizeldorfa I Amsterdama. do Milana. Atine I Beča. u razgovoru za "Svet ’ prlća o zakullsnim dešavanjlma na ovdašnjoj modnoj sceni. savetuje mladim manekenkama da ne nasedaju na ucene koje su postale saslavni deo modnog biznisa. tvrdi da je i nju šokirao i razoćarao posiednji Altmanov ffilm "Pret-a-poter u kome je prikazana tamna strana niihovoo nosla, te otkriva:

Imalca sam obezbećfenu sjajnu karijeru u Dizeldorlu, ali je nemačka ambasada odbila da mi da radnu vizu, pa je sve propalo!

asmina Đorđević je manekenka čije lice prepoznajete s naslovnih strana modnih časopisa. Karijeru je gradila i u inostranstvu u agencijama: "Vertigine" (Milano), "D'Selection" (Diželdori), "Top Line" (Amsterdam), "Nova" (Minhen), "Models One" (Atina) i "Wiener models" (Beč). Ovaj impresivni spisak dokazuje koliko je ova plavokosa i plavooka devojka uspelan i tražen rgodel i van granica naše zemlje. Clan je Udruženja manekena Beograda. Jasmma iznosi sve mane i prednosti posla kojim se bavi, otkrivajući kako je uspela da se izbori za svoje mesto u svetu mode. A sve je počelo... "... Sasvim slučajno. Bila sam srednjoškolka u vreme kad je jedna od naših najboljili manekenki, Ljiljana Perović, organizovala kurs za raanekene. Moje drugarice su za fo saznale i s obzirom па moje predispozicije počele da me nagovaraju da odemo u RU ’Božidar Adžija’ gde se kurs održavao. Bukvabio su me ’odvukle’ tamo! (smeje se). To je bio neki moj prvi korak, upoznavanje sa poslom. Trebalo mi je oko dve godine da upoznam taj modni svet i polako počnem svoju karijeru. Na početku, idol mi je biia svcfski fop-model Iman, koja je svojom izuzetnom gracioznošcu plenila modnim pistama širom svefa a svojom lepotom obogačivala najpoznatije svetske modne

časopise. Od naših manekenki u to vreme na mene je ostavila utisak svojim načinom rada Goca Urek • Da li si, kao početnica, imala podršku kolega ili si morala sama da se "probijaš"? Morala sam sama! • U čemu je bio problem? Imala sam izvesne poteškoće. Ne mogu da kažem ko je bio najodgovomiji za "podmetanje noge , ne bih želela da imenujem tu osobu, sve je to prošlost. Uostalom, toga ima u svakoj profesiji pa i u ovoj. Meni je trebalo mnogo više vremena da uspem nego nekim mojim koleginicama. Moja karijera je krenula nekom uzlaznom stazom posle izbora za "Lice godine" 1989. Od tada sam počela malo više da se pojavljujem po časopisima pošto sam bila obavezna da godinu dana sarađujem sa listom "Bazar". Ta nagrada za "Disco Look" mi je mnogo značila, zapazili su me modni kreatori i fotograii-Lako da su počeli da stižu pozivi sa svih strana. • Koliko ti je izbor za "Lice godine" promenio živof i рошоgao u karijeri? Ne mogu da kažem da mi je samo taj izbor promenio život... Dobro, taj izbor je mogućnost da vas Ijudi zapaze, samo pojavljivanje vašeg lika u uovinama skreće paznju Ijudi koji se bave modom, Ako im se dopadnete po načinu rada, to je Sansa da uđete u svet mode. • Dobre fofografije su važne za tvoj posao. Kojim fofografima si poklonila svoje poverenje?

Izdvojila bih Miću Nikolića, modnog fotografa časopisa Bazar. On je legenda! Izuzetan čovek i moj dobar prijatelj. Fotografi sa kojima sam sarađivala su Bojan Basarić, Nenad Marjanović i MiloS Soldatović, koji se übrajaju u naše vrhunske strucnjake u ovom poslu. Inače, moj "book" je napravljen u inostranstvu. • Kada si odlučila da karijeru nastaviš u inostranstvu i sa којош agencijom si najbolje sarađivala? Spakovala sam kofere i 1991. godine i otišla u Milano u agenciju koja nije bila velika kao agencija "Fashion” ali je bila dobra za početak. Da biste sarađivali sa velikim agencijama, morate da imate dobru preporuku ili da vas negde zapaze. Kad odete sami, to je malo teže... Posle sam otišla u Nemačku. Ovom prilikom želela bih da se zahvalim gospodinu Jovanu Jelovcu, art direktoru časopisa "Kvad Art" koji meje kad sam došla u Dizeldorf docekao i uputio na modnu agenciju "D’Selection" sa kojom sam kasnije izuzetno dobro sarađivala. On mi je puno pomogao u radu. U toj agenciji sam planirala da ostanem, karijera mi je jako dobro krenula, bili su zainteresovani da se angažuju oko mene Sto je jako važno јег od 50 ili 100 manekena koji su u loj agenciji, oni ne mogu oko svih da se maksimalno potrude. Svaki model ima svoju tzv. "mother agency", to je glavna ageucija koja brine o imidzu raodela, uspostavlja kontakte sa drugim

agencijama širom sveta, traži poslove i brine se o smeštaju modela. Moja glavna agencija je bila u Dizeldorfu. • U inostranstvu manekeni moraju da budu veliki profesionalci da bi uspeli, podrazumeva se da vode specifičan način života (ishrana, sport—). Da U se i naši manekeni pridržavaju tili ргаvila? Mislim da naše manekenke tome ne pridaju veliki značaj! U inostranstvu je veća konkurencija i agencije traže određene fizičke predispozicije i izgled. Morate da se pridržavate pravila da biste izgledali lepše i opstali. Znači, morate da spavate dovoljno, imate određeni način ishrane, bavite se sportom... • Plastične operacije? Zašto da ne? U svetu mode to je potpuuo normalno, sve u cilju lepšeg i boljeg izgleda. Nemam ništa protiv toga. Do sada se nisam podvrgla nijednoj takvoj operaciji, ali ne znači da neću jednog dana i ja to da uradim. • Poslednjib nekoliko godina od manekenke se traži da poseduje i "personabtj ". Ranije Ijudi iz sveta mode nisu obraćali pažnju na "personality". Bilo je važno da posedujete odredene predispozicije, obim i visiuu (manekenke ne mere težinu već centimetre). Ako ste zadovoljavali te standarde i znah da prikažete model, to je bilo dovoljno da se bavite ovim poslom. Poslednjih pet godina kreatori traže da manekenke poseduju lič-

nost, nešto specifično. Nije dovoljno da budete vitki i lepi, već morate da "zračite" svojom ličnošću, • Na našbn modnim revijama više se obraća pažnja na manekene nego na kreadje. Kako fo komentarišeš? To je tipično za naše podneblje. Ipak, čini mi se da se u poslednje vreme to polako menja, da Ijudi počinju da dolaze na revije da bi videh šta ima novo u svetu mode, Sta će biti u trendu sledeće sezone, a ne kako izgledaju naše manekenke i kpja ima duže noge. • U Jugoslaviji ima mnogo lepili manekenki koje bi mogle da naprave sjajnu karijeru u inostranstvu. Da li bi neku od njih izdvojila? Da, mnoge imaju Sansu đa nešto naprave u inostranstvu. Otežavajuća okolnost je nemogućnost putovanja po svetu (to je i mene onemogućilo da nastavim posao manekena u inostranstvu). Da biste radili svoj posao manekena u okvirima svetske modne scene, vi morate da putujete, a mi sada za to nemamo mogućnosti. Recimo, meni je jako lepo krenulo u Nemačkoj, radila sam za modnu kuću "Kartun". Dobila sam posao da za njili radim godinu dana modne revije i kampanju koju nisam mogla da realizujem јег nisam imala mogućnosti da otputuiem! • Zar nije trebabo da vam oni obezbede dokumenfe za rad i putovanje? U tom trenutku oni nisu mogli ništa da urade, to je bilo na početku Г92) i situacija je bila neizvesna.

imali su problema oko dozvola za rad Jugoslovena, bez obzira što su jedna od najpoznatijih i najvećih . modnih agencija u Dizeldorfu. Nemačka ambasada me je odbila, tako da je sav posao koji sam dobila ргорао, na moje veliko razočarenje. • Koji kolega je po tvom mišIjenju trenutno najbolji u Jugoslaviji? Predrag Gmčarski. I on je radio u inostranstvu, ali je morao da se vrati iz istog razloga. • Kada si radua u inostranstvu, da li si osetila da su te malo drugačije posmatrali zato što doiazis sa ovui prostora? Da, na izvestan način. U početku tih problema nije bilo i nisam osetiia drugačiji stav u odnosu na manekenke iz drugih delova sveta. Međutim, kad je krenula kriza, bilo je mnogo pitanja, zašto, kako. • Koliko su česte veze između manekenki i manekena? Nisu baš česte, ah se dešavaju. • Družiš li se sa kolegama? Ne. Imam svoj kmg prijatelja. • Ti si član Udruzenja manekena. Zadovoijna si saradnjom? U poslednje vreme sara zadovoljna. • U poslednjc \тегое? Na početku karijere je bilo malo nesporazuma. • Zašto? Ne mogu da objasnim o čemu se radi. Možda oni nisu smatrali da

Nctsfavak na str. 44

Svet 13.11.1995.

27