Свет

РERU: MISTERIOZNI ZALEĐENI LEŠEVI NA VRHU ANDA

Prifedila: Eleonora Čabradi Sijačić

fluanturista lohan Bajnhatd pronašao je prošlng meseca til mumificirana dečlja lela. Вев je o žrlvama којв |в pre 600 ffodlna svaštenili Infca prineo Bngu

Samo mesto žrtvovanja je bilo pažljivo I dago spr ешапо, Ma visine na kojlma je vazdah već ozbiljno redak. dugo vremena donošena je opfema za žrtvovanje. Ргеша oblžajima o žrtvovanjn. deca sn na svoj poslednji pnt kfenola samo u pratnji sveitenlka I n|egovih pomagaća. Spola miiamljena od kola-ćaga I кцјшпшшд plva. blla su spremna za sasret za bogovfina. iveitenik ih ie spremio za obred. obmotao ih dragocenim tkaninama I ostavio da se smrznn

Predmet mi je ličio na džak krompira. Kada sam prišao, iz njega su me posmatrale prazne očne duplje devojčice koja je žrtvovana bogovima Inka pre 600 godina!

ohan Rajnliard, polunauč- nik, poluavan- turista, imao je običaj da se vere po nepristupačnim strminama Anda. ZaljubIjenik u civilizaciju Inka, proveo je petnaestak gddina ish'ažujuči istoriju ovog nikada dovoljno ispitanog naroda. Cesto je imao sitnijih otkriča, ali nikada do sada nije zablistao nečim velikim i ргаvim. Sve do dana dok na 6.380. metm planine Ampato nije otkrio nešto nalik na džak krompira. Iz njega su ga posmatrale prazne očne duplje devojčice od oko 14 godina, smrznuto murnificirano telo staro izraeđu 500 i 600 godina. Senzacionalno otkriče. "Juanitu", kako su mumiju u međuvremenu nazvali, Rajnhard je pronašao u poslednjem tre-

nutku. Tle se tu pomeralo i mumija je propala u toplije delove. Da je samo nekoliko dana zakasnio, ona bi se otopila i istrunula. Nekoliko nedelja kasnije, Rajnftard je pronašao sledeće telo. Osmogodišnju devojčicu čije je telo golim rukama i vrelom vodom vadio iz leda. Pored leševa su pronađene zlatne lutke, sedefni predmeti i bronzane figurice. Nedaleko od mesta na kojima je pronašao leševe, nalazile su se ruševine kolibe u kojoj je živeo sveštenik prinoseči žrtve bogovima i moleči se za njihovu milost. U Peruu je otkriče ova tri dečija mumificirana leša izazvalo veliku pažnju. Cak se i predsednik Alherto Fudžimuri zainteresovao za slučaj. U državnom muzeju u Limi ima oko 700 mumija iz raznih perioda. Sve su zapakovane, ali uprkos tome, pacovi i mikroorganizmi su oštetili mnoge

od njih. Velika večina mumija je sasušena i dosta neupotrebljiva u naučne svrhe. One uglavnom, služe kao muzejski eksponati. Međutim, ove tri zaleđene dečije mimiije su prve koje su pronađene u Peruu i njihova dobro očuvana tela daju naučnicima mogučnost da na njima istraže način života i običaje iz tog davnog vremena. Priča o dečijim leševima ruši jedan vrlo stari tabu o životu Inka. Naime, oni su godinama važili za zajednicu sa izvanrednim društvenim uređenjem, Zrtvovanje dece je na putu da pomši ovaj mit. Daleko je veće pitanje, na koje naučnici sada traže odgovor, šta je to nateralo ovaj civilizovani narod da žrtvuje svoju decu? Sta je to što se moglo desiti da čovek upotrebi čoveka kao žrtvu, ako se zna da Inkama sam taj čin nije bio svojstven? PretpostavIja se samo da je žrtvova-

nje dece bio pokušaj da se umilostivi vulkan koji je svojom aktivnošču ugrožavao naselja plemena. Izbacujuči sumpor, uništavao je obradivu zemlju, da bi na kraju počele padati kisele kiše. Bacajuči potom, pepeo i lavu, zatrpavao je Ijude i njihova sela. Kada bi se led na padinama planine otopio, verovatno bi pokazao još leševa koji su bili žrtva vulkana. Umetnički urađene terase su čađavile, a stanovništvu je pretila glad. Pretpostavlja se da je zbog toga odabrana ovako surova žrtva kako bi se bogovi umilostivili. Kako istoričari tvrde, odabrana deca su bila najlepša, najbolje razvijena i bez ikakvih oznaka. ZakIjučuje se da je zbog mesta na kojem je pronađena, "Juanita", najverovatnije bila čerka vladara, pošto je ostavljena na samom vrhu, druga devojčica je bila njena pratilja, a treče dete stražar.

Samo mesto žrtvovanja je bilo pažljivo i dugo spremano. Na visine na kojima je vazduh ved ozbiljno redak, dugo vremena je donošena oprema za žrtvovanje. Prema običajima o žrtvovanju, deca su na svoj poslednji put krenula samo u pratnji sveštenika i njegovih pomagača. Upola omamljena od kola-čaja i kukuruznog piva, bila su spremna za susret sa bogovima. Sveštenik ih je spremio za obred, obmotao ih dragocenim tkaninama i ostavio da se smrzuu. Ove mumije naučnici svakodnevno proučavaju ali ne duže od pola sata kako bi ih sačuvali. Potom ih vfaćaju u specijalne zamrzivače. Još jedna nenamema žrtva je prouađena: miš, Pronađen je u džaku sa obrednim žitom koje je odneto na vrh planine zajedno sa decom.

Svet 11. 12. 1896.