Свет

LJUDI IZ JUL-A SU POKUŠALI DA ME VRBUJU

Aleksandar Đuričić

ladirair Arsenijević, po profesiji turistički vodič, inače, prošlogodišnji laureal NlNove nagrade, koji je u svet književnosti ušao па velika vrata prvencom "U potpalublju", nakon jednogodišnje promocije knjige po zemlji i svetu, sprema se na dobrovoljno izgnanstvo u prirodu. Arsenijević namerava da u nekoliićo nafediiih meseci završi drugi roman zamišIjene tetralogije. • Godinu dana posle гоinana "U potpalublju" za koji ste dobili NIN-ovu na-

graclu, šta sc promeiulo u Vašcm životu? РгошеиПо se to što već godinu dana moram da objašnjavam šta ini znači NTNova nagrada. To je, zaista, bio jeziv udta na moj živol, ali zauzima sarao 10 13 odsto onoga šlo zaista proživIjavam. I dalje se bormi na svira frontovima, ali se osećara. umornije, istrošenije, razrađenije. Sa jedne strane je taj umor prouzrokovan sa preko 40 promocija u zemlji, šest, sedam izdanja knjige, realizacijom četiri ugovora za prevođenje i još desetak koji su potpisivani, promocijama po Evropi, a sa druge strane želje da nastavirn da pišem. o I zbog toga ste odlutili da pobegnete na plauiiiu? Da, hoću da pobegnem od svega i usredsredim se na pisanje knjige. Za nekoliko dana krećem na tu planinu, gde ću biti polpuno sam. To nikada u životu nisam probao, pa će to bili jedno novo iskustvo. Moje dosadašnje pisanje je bilo, u stvari, čupa-

nje vremeiia cxl dnevuih obaveza. Sada ću, prvi put, iinali ua raspolagarjju 24 sata samo za pisanje, pa se pomalo plašim kako će to da funkcioniše. • Nije Vas strali samoće? Ne, uopšte tni ne smeta. I ,dok radini kao turistički vodič, ja sam sam, jer u grupi .od 60 Ijudi iiema nikog od mojih prijatelja. Ali kad imaš mogućnost da obilaziš lepe predele, samoća ne smeta. Moći ću sada da šetam, čitam, raditn i mislim da će mi biti sjajno. • Pretpostavljain da izbegavate da kažcte iinc planine kako bi zaista bili sami? Ma, ne. Ne rnislite valjda da će neka kolona krenuti za rnnotn. • l)okle ste stigli sa pisanjem novog romana? Ova knjiga koju pišern je u stvari vcćim delom napisana, ali nedostaje jedno parče. lako ne znam kako će se slvari odvijati, pretpostavIjarn da bi rnogla biti završena za nekoliko tneseci. Bilo

bi nepošteno kad bih sada počeo da taktiziram i čekam ueko marketinški pogodno vrerue. • Od čcga bcžitc? Imam jako gusl život, nmogo pričain troširn se. Sa tim što sam namerio da uradim moram biti u kontaktu još duže vreme, lako da mi cela gužva smeta. Imam porodicu, dvoje dece. prijatelje. Moguće je i pored toga pisati, ali mislim da će mi ta samoća više odgovarati. Nisam očekivao da ću u ovih godinu dana rnorati toliko stvari da objašnjavam i definišem. Time se gubi опо dobro osećanje koje čovek ima prerna terni јег je previše usvoji. Ja o ovoj temi kojom se bavim, ne moram samo da pišem, već mnogo više razraišljam. a to oviin ternpom živola nije izvodIjivo. • Da li bi sada sebe mogli da zamislite kao nekog ko u prcpunom aufobusu objašnjava šta je to Atina i Solun? Bih, pa ja šam do 23. septembra radio kao tuyistički vodič. fiuam dobro razrađeпе fioke u glavi, pa kad radrm posao vodiča ja sam ouda stvarno turistički vodič. Čak i kad mi se Ijudi u torn trenutku obraćaju kao piscu, izgleda nii čudno - izmičem se od te uloge. Nikada u životu hisain sebe navikavao na jednu koukretnu ulogu. Uvek sam irnao tu dvojnost jer sam morao da funkcionišera kao čovek koji ima dnevni posao. a s clruge strane još od 17. godine sebe doživljavam kao pisca. Pored toga ja igram i ulogu supruga i oca. • Roman "U potpalubIju" Vam je doneo pdređenu iKipularnost ako to književnik ovde može imafi. l)a li osećate neki teret? Ja sam tarno gde sam uvek i bio. Još se vozim gradskirn prevozom, vučeni kese, jurim pelene... Mislun da čovek ovde i пе raože irnati tu privilegiju ako je to uopšte privilegija - da se distancira od stvarnosti. Lju-

di obično tuinačv kcni ncko doživi uspeh, da ohavc/.no dođe do promene idcntilela. Meni se samo proiuenila jedua stvar: prija mi da Ijudi čitaju ono što pišem, a i dobro je ako se iz toga može izvuči veliki novac, јег treba platiti pelene. Sve doživljavam kao jednu veliku sreću i ne želim. niti imam neka teška osećanja povodom cele situacije. Cak nisam imad strah ni od javnih nastupajer sam taj led probio još u autobusu kao turistički vodič. Nema neke suštinske razlike između držauja mikrofona u autobusu i na promociji knjige. • Koliko je to šlo Vam je turistička zoua Atina, gde provodite određeni deo godine, ili recimo to što ste živeli u Londonu uticalo па književnika Vladiraira Агsenijevića? Još od 18 godina imam šansu da se udaljavam i/ Beograda i opet se vraćam.

Svet 25.12.1995.