Свет

ka. Predstoje Još mnoga istraživanja. AMBICIOZNE PRIPREME

Na početku 1994. počinju ozbiljnije pripreme. "Kad sam prvi put došla na posao, mislila sam da sam ušla u knjižaru, a ne u televizijsku stanicu", Kaže Boni, Sekretarica semje. "U kancelariji su se videle samo tri glave nagnufe nad gomilom knjiga i novina i tek bi se tu i tamo neko nakašljao". Stolovi su bih prepuni debelih fascikli s s prepisima svih glavnih radiovesti s područja bivše Jugoslavije, od 1988, sve do proleća 1994, uključujući sve najvažnije Tanjugove vesti iz tadašnje Jugoslavije, Zatim radio-vesti emitovane u Zagrebu ı vesti emitovane u svim tadašnjim republikama, a posle Hinine vesti i one Ostalih, novih državnih agencija. Ekipa kupuje sve knjige o Hrvatskoj], Bosni ı tadašmio] Jugoslaviji koje se mogu naći u Londonu. što ı nije veliki izbor. Osim Jedne pozamašne istorije Bosne. našli su ı malo manje impozantnu knjigu Miše Glenija "Pad Tugoslavije”, zatim "Kućna od papira” knjigu Lenarda Koena "PoKidane Veze”.

To temeljitim "lapingovcima" nije bilo dovoljno. Pozivaju u pomoć savetnike. među njimia ponovo je britanski novinar Miša Glemi. zatim Krsto Cvilić ı Džejms Gov. predavač na londonskom fakultetu za ratne studiJe. Ambiciozne pripreme čak su ı uključivale časove jezika, što za Mek Kvina ı Mičela nije predstavljalo problem jer obojica govore Tuski.

U proleće 1994. spremni su za pokret. Ekipa se deli na dve grupe: Pol Mičel ı novinar austrijske televizije Valter Erdeliš odlaze u Zagreb, a zatim u Ljubljanu, Sarajevo ı Knin, a Angus Mek Kvm ı Norma Persi pokrivaju Beograd, Podgoricu ı Pale. Odlaze na teren na kojem će tokom 1994. provesti triput po mesec dana. Prva dva boravka namenjena su istraživanju, a tek treći snimanju razgovora.

Posle dolska u Zagreb i Ljubljanu svim budućim sagovornicima šalju dugačka pisma u kojima tumače svoj pristup ı namere, a da bi sve to potkrepih, šalju im ı kasete svoje prethodne serije "Druga ruska revolucija”.

Na početku stvari ne teku glatko. I oni sagovornici do kojih uspevaju da dođu, drže se dosta rezervisano. Cini se da svi više žele da razgovaraju o opštim mestima, umesto O konkretnim sastancima ı odlukama. "Prva osoba koja je shvatila naš stil rada ı kako to može iskoristiti, bio je slovenački predsednik Kučan”". priseća se Erdeliš. Milan Kučan ih je primio u kabinetu u Ljubljam. "Seli smo za veliki sto sa mikrofonima. Pored Milana Kučana bio je i njegoy savetnik. Slovenački - predsednik je shvatio da nas zanimaju pojedinosti i u trcnutku je odlučio: "Evo, sad ću vam svc reći.” Razgovarali smo satima. Kučan je bio kao enciklopedi-

Marka Tompsona ı |

manom.

nuto pita: EP SVI "AJiI to je naš stil Mičel,

rada'.

Predsednik „Tuđman

ja. O sci najmanjih Do: Jjedinosti, kao da je maloprce došao s fih sastanaka. Pol i Ja smo bili oduševljcni. Bio je vrlo pristupačan i intervju se pretvorio u prijatan „neslužbeni razgovor." Posle Još nekoliko putovanja ekipa se vraća u London. Upoređuju intervjue dobijene u Zagrebu ı Beogradu ı polako slažu mozaik. Ekipa se odlučuje na koje se događaje valja koncentrisati ı šta Još treba saznati. Ponovo odlaze na teren, ovaj put sa snimateljima, tonskim majstorma 1ı sa šezdeset kovčega snimateljske opreme. "TIŠINA, SNIMA SE! "

Mičel ı Erdeliš, ponovo u Zagrebu, odlaze na intervju sa Stjepanom Mesićem. Na užas straže ispred Sabora, dolaze s kombijem prepumm opreme. Sve to treba da prođe kontrolu. Na ulazu u Sabor nastaje gužva, Jer je ekipa blokirala ulaz rekvizitima za svetla, monitorima ı kablovima. Jednaku glavobolju zadaju ı osoblju u Saboru. Postavljaju kamere, premeštaju slike, pomeraju nameštaj ı lepe natpise: "Tišina, snima se!”

"Mislim da smo s NMesićem snimili najviše safi intervJua u Zagrebu. Stjepan Mesić je vrlo duhovita osoba", kaže Mičel. S njim pokrivaju najviše pitanja.

Ministar. Gojko Sušak, Jedan od ključnmh likova s hrvatske strane, nedostaje u seriji. Desetak poziva ı faksova njegovom kabinetu Ostali su bez ikakvog. odgovora. Jedini Je komentar bio. "Ministra nema, a mi ıemamo nikakav odgovor na

Intervju sa Franjom Tuđmanom bio je zakazan za petak ujutro. Ekipa odlazi u vilu na Pantovčaku očekujući prvi susret s Tud-

Dočekuje ih tadašnja predsednikova savetnica Vesna ŠkareOžbolt ı kaže: "Pričekajte malo, sad će vas primiti predsednik". Persi ı Mičel pomalo su nervozni, lhstaju svoja pitanja, proveraju radi li kasetofon. No, dolazi do malog nesporazuma. Otvaraju se vrata predsednikovog kabineta, rukuJu se s ruđdmanom. a Vesna zabri"A gde vam je kamese zbunjeno gledaju.

tumačeći da sa svim sagpovormicama prvo razgovaraju bez kamere, a posle snimaju intervjue. ljutito upire prst u Vesnu i kaže: '?Vesna, Vesna! Svi počkijeu da se smeju i led je probijen. Na kraju razgovora pitao nas je s kim smo sve razgovarali. Nabrojali smo sve _UOVOC 5 A Sara PP

vaš ZahEi

k aže

ni čuo ni vidio?"

Na kraju Je obrazloženje o tome Zašto ministar Šušak mije pristao na mtervju dao lično predseduik Tuđman: "Ministar Sušak nije vam mogao dati intervju jer je bio previše zauzet pripremanjem operacije 'Oluja”".

U međuvremenu se u Beogradu događa zaokret. Jović pristaje na intervju. "Došli smo kod njega. Tek što smo seli, zazvonio je telefon i on je otišao u drugu sobu. Angus se nagnuo prema meni i šapnuo: 'Nemamo šanse”. Međutim, ja nisam bila tako sigurna. Kad se vratio, u ruci je držao popis naših pitanja i rekao: "Ovako. Ja vam mogu odgovoriti na 0YO, OVO i OVO pitanje. Za to će nam biti potrebna tri sastanka po dva sata. Pripremio sam svoje dnevnike jer pišem knjigu o događajima koji vas zanimaju i sve ću vam tačno reći”. Persi ı Mek Kvin ostali su potpuno Zaprepašćeni. Nisu verovali da će doći do takve promene. "Na trenutak smo sumnjali u njegove reči. Prepričavao je sednice Predsedništva Jugoslavije. Poslali smo Polu u Zagreb prepis razgovora, koji Je zafim ofišao Milanu Kučanu i postavio mu ista pitanja. No, sve se slagalo u detalje", kaže Nomma Persi. "Ukupno smo snimili devet sati intervjua. Pre toga pribojayala sam se kako ćemo montirafti seriju ako Milošević ne pristane na intervju, ali nakon razgovora s Jovićem, shvatila sam da imamo seriju."

LOV NA MILOŠEVIĆA

U šali dodaje: "Ono što nam jc ofvorilo vrata u

Ljubljani. Rekli smo mu da smo u Beogradu razgovarali s Jovićem, Vasiljevićem i Kadijevićem. Na spomen Kadijevića živnuo je: A„i Kadijevića ste vidjeli! Kako je on? Dugo ga nisam . priseća se Persi.

ı Beogradu, bila PO TIČRIESA

da su na televiziji upravo prikazivali piratske snimke "Druge ruske rev olucije'. Posle toga morali S biti ljubazni prema nama.'

Najteže je bilo nebi iHnteryvju sa Slobodanom Miloševićem. Pokušavali su na sve načine, a na kraju je Norma Persti zamolila ı Dejvida Ovena, koga poznaje odranije iz Londona ız britanskog Parlamenta; zamolila ga Je da ih preporuči Miloševiću. Međutim, ništa nije pomoglo. Čak su intervjuisali i njegovu suprugu Miru Marković. "To je bio vrlo težak intervju. Mira Marković je delovala izuzetno napeto. Razgovarala je s nama kao da govori tekst koji je unapred zapamtila. Nije bilo nikakve komunikacije. I na kraju, kad smo je pitali šta misli o opfužbama da je njen muž nacionalista, odgovorila je: 'On nije nacionalista. Ja to znam zato što nikad ne bih mogla bifi u braku s nekim ko je nacionalista."

Pošto su se svi već vratili sa snimanja ı kako Je odmicalo montranje filmova, Noma Persi, izvršni producent serije, postajala je sve očajnija. Drugi ı četvrti nastavak bili su već potpuno montirani, kao ı prvi o usponu Miloševića na vlast ı njegovim ključnim poduhvatima u razdoblju od 19809. ı 1990. a od Miloševića još nikakvog odgovora. Nakon intervjua s Mirom Marković Norma ı Laura Silber, novinarka "Financial Timesa", u Beogradu su uspostavile takav odnos s seospođom Marković da su Je mogle zvati kući. Njena poruka je bila:

"Milošević je odlučio da

vam da intervju, ali za njega je to kao odlazak zuba-

pustolovinu. "To se dogodilo zato što je portparol UNPROFORa u Kninu Alan Roberts tvrdio kako mogu doći do Knina iz Splita, preko Pakova Sela i Drniša. Naravno, kad sam došao tamo, ustanovio sam da fo nema nikakve veze sa stvarnošću. Poslednji novinar onuda je prošao šest meseci pre mene”, Mičel. "Po uputstvima koje sam dobio, skinuo sam splitske tablice kad sam prošao poslednju hrvatsku kontrolnu tačku." Krajinski policajci su ga priveli na ispitivanje ı držah ga tri sata tvrdeć: da će ga neko ubiti ako ga u Kninu uhvati sa splitskim tablicama. tri sata, došao je neki oficir i rekao im da me puste. Kad sam sc vratio do zuta, na haubi sam video urezana četiri siova S. Kasnije, kad sam sa snimafeliskom ekipom bio u Kninu, momci su sc u Zagreb vratili pevajući mclodiju iz 'Zone sumraka.

4.3.1996. Svet

Susreti Sei Maržtićem· i Bebićemi

Nakon Zagreba na redu je Knin. Ekipa zaključuje da je iz sigurnosnih razloga bolje da Valter Erdeliš, koji Je Austrijanac, ostane u Zagrebu. Pol Mičel u iznaj-

mljenoj "ladi-nivi" kreće sam. Put za crni |} humor. Najviše je uživao se pretvara u ne previše prijatnu pričajući o tome kako ga je Mi-

tumači

"Konačno, posle

.

TU. 75% da to mora učinifi, ali nastoji da ga odgodi".

Dve nedelje pre završetka montiranja prvog nastavka panika u Londonu dostigla je vrhunac. Zaključak je bio da će cela serija, ako ekipa uskoro ne dobije Miloševića, morati da ide ı bez njega. Laura Siılber zvala Je Miloševićeve gotovo svaki dan. Na telefon bi se uglavnom javljala Mira Marković. No, tog dana Javio se neki muški glas. "Ja sam ga pitala je li to gospodin Milošević, no glas mi je odgovorio da on nije kod kuće", kaže Laura Silber. Ali, ona se nije zbunila i nastavila je da razgovara s tom osobom, pitajući kad će Milošević bit kod kuće. Muškarac je rekao: "Ne čujem dobro, ne čujem dobro!"

"Ja sam pre toga čula onu poznatu rečenicu koju je izgovorio pred Srbima na Kosovu: 'Ne čujem dobro! Ne čujem dobro, ali hoću da vam kažem: Niko ne sme da vas bije!! Tada sam bila sasvim sigurna da razgovaram sa Miloševićem", priseća se Laura Silber. "Nastavili smo razgovor o Miloševiću Kao o trećoj osobi Koja nije prisutna. Rekao mi je da sutra nazovem Miloševićev kabinet i da ću dobiti intervju." I, zaista, za dva dana snimljen Je intervju.

U međuvremenu, Mičel ı Erdeliš odlaze u Sarajevo. Mek Kvin na Palama bezuspešno pokušava da dođe do Radovana Karadžića ı Ratka Mladića. Tada se događa jedna od najopskurnijih scena tokom celog snimanja. Dok su Mičel ı Erdeliš bili u hotelu "Holidej In", Angusa Mek K vina bosanski Srbi su poveli na razgledanje prvih linija. Pokazali su mu da

O

"Razgovor sa Martićem bio Je naporan jer on nije jako inteligentna osoba. Babić, koliko god to čudno zvučalo, ima smisla

lošević 1992. maknuo s vlasti, kad je odbio da prihvati VensOvenov plan. Milošević je jednostavno poslao tenkove pred njegov kabinet", kaže Mičel.

unaju na nišanu centar grada. a posebno brisani prostor oko hotela "Holidej In”. "Bio sam prilično šokiran kad su me odveli na 'razgledanje." No, informacija Je 'sela na svoje mesto” tek nakon nekoliko dana kada se Mek Kvin ı sam spustio u Sarajevo. "Prelazio sam ulicu prema hotelu i prošli su me žmarci. Shvatio sam da se nalazim na istoj tački koju sam pre nekoliko dana gledao preko nišana." Montaža filmova trajala je devet meseci. "Gotovo je

· smešno kad čitam komen-

tare da serija zastupa britansku politiku. Ja sam u svakom slučaju promovisao jedan srednjeevropski stav", komentariše Valter Erdeliš.

Bez obzira na znatnu svotu koja je uložena u seriju, produkcija Je polovinom 1995. bila pred totalnim bankrotom. Bosna više mije bila tema dana na vestima i finansijeri su se počeli poylačiti. Tvrdili su da događaji u bivšoj Jugoslaviji više nikoga ne zanmaju, da su zamrh i da je priča, u televizijskom smislu, gotova. Brajan Laping bio je pred zatvaranjem firme. Suočen s izborom — da zaustavi seriju, u koju je već uloženo više od godine ipo istraživanja 1 snimanja, ı da na taj način zaustavi dalje izdatke, ıli da završi započeti posao, uz rizik da izgubi još više novca -— Brajan Laping odlučio se na rizik. I onda, u leto 1995. događa se napad na Knin: Hrvatska ı Krajina

su prve vesti u britanskim ·

dnevnicima. ı novac počinje da pristiže sa svih strana. "Tuđmanu možemo zahyvaliti što je naša serija preživela", smejući se zaključuje Liza Gartsajd.

aa Mu uo a TOORORKOROATORA TRR AKIRARI

: aaa a ain pasa Ik