Свет

yo + y v “. #4 a

Svet 4.3.1996. - 3

Vejislev Vulečević, eemerelmi | sele?eir SEG-e, mekeedie dele | esječkogi Prevmosi fakultete: |

Muste Bijelić, mevimer:

TO TE

Ne mogu da se vratim, jer je to zagađen prostor!

Ja sam tamo odavno vraćen. Tamo imam očcvu kamenu kuću koja je opljačkana, zapaljena, srušena, ali ona postoji u meni. Fizički se ne mogu vratiti, ali sam tamo. Vraćam se stalno u moje selo iako ga više

nema. Ostaće da živi u zapisima i sećanjima, u ljudima ı mojim tekstovima. Vrio malo ljudi ima šanse da se vrati na svoja vekovna ognjišta. To je neizvodivo, | jer je to zagađen prostor. Kad sam 1991. godine bio u Zagrebu, video sam konzervu na kojoj piše - čist hrvatski zrak. Taj zrak Je zagađen krvlju ı tamo Srbi ne mogu da dišu. Ne verujem da je ijedan narod genocidan, a Hrvati u odnosu na Srbe Jesu. Tu, pre svega, mislim na politiku koja vlada masama,

Ponovo ii»ih se vratio u Osijek ma Pravni fakultet, među čijim sam osmivačima! Pravda i pravo nisu isto. U najboljem slučaju nekada su slični, iako se tvorci prava

trude da njihova načela budu što sličnija pravdi. U pogledu problema izbeglica, pravda || i pravo su, mogu to da kažem, isti. Isti su jer se ı po pravdi i po pravu predviđa, || 1 i

OV TT EN

omogućava, dozvoljava i garantuje povratak onima koji su bez svoje volje napustili prostor na koji su se svojom voljom naselili. Taj povratak biće realno moguć kad objek- fi tivne okolnosti budu dozvoljavale. Da je tako, govori ı činjenica da je među nekoliko nabrojanih osnovnih, građanskih, ličnih prava koje predviđa naš, kao i najveći broj | ustava drugih zemalja, predviđa i pravo slobode kretanja. Takvo pravo, utemeljeno na moralnim i pravnim osnovama. vrlo je teško nekome uskratiti.

Međutim, živimo u vremenu i prostoru u kojem je uskraćeno mnogo štošta od zagarantovanih prava. Otuda i nije čudo što se ı izbeglicama oduzima pravo na povratak E svojim domovma. Silnici, maloumnici i agresivmi pojedinci, pogotovo kad se dokopaju | vlasti, svoju volju nameću gde god i kako god mogu.

Sada, kratko vreme nakon što je neko nasiljem proteran iz svog doma, nije moguće | očekivati da se lako i brzo odluči na povratak, kao što nije moguće očekivati da će i povratak omogućiti oni koji su vršili nasilje i proter:vanja. Na sreću, nasuprot suludih | pojedinaca i politike koja je dovela do tragedije koja nas je zahvatila, postoje : razumni Ba političari koji nude prava i pravedna rešenja. 1 u ovom slučaju, ekonomski i politički, silnici će biti naterani da poštuju odredbe prava, pa će se bez volje, a često ı protiv nje, onih koji su proterivali svoje komšije, ipak omogućiti sprovođenje pravednih rešenja, || dakle povratka izbeglica.

Moja lična odluka o povratku je izraz stanja moje porodice ı menc lično. Kao većina | roditelja, pokušavam da odluči jem o načinima vaspitavanja svoje dece, iako znam da su : se sada uloge promenile. Sada potomci odlučuju sudbinu predaka, odnosno, moja. deca | "odlučuje" o meni. Kao što su oni bili vezani uz roditelje dok su bili mali, tako smo mi, | roditelji, sada vezani za njih. Pošto su se moja deca naučili da žive u Beogradu, time su

Ca KO a O ayaCA OU u

|Gerčim „, . Stelemević, | | pedbeujš Sebe više me | mazim ol Sarajlijomi Došao sam u Beograd na studije 1986. godinc, nikako nc zbog rata kao

- što su to učinili mnogi drugl. Nije mji- ____ __ + | hova sudbina ništa neočekivano, kao nı || ~

1

-y-

FPOTEZIOA

aaa ra a a a a O aa i JP a a O Or

O SH Sri MEA, ia TO o PIE novembra 1900. 2odinč uticali na moje opredeljenje da živim sa njima, dakle ovde. u Beogradu, u Srbiji. To ne k

Š _- OLI O. 00 LO CDa OLI OR Sarajlijom. Nisam | znači da ja ne bih učinio sve da budem primer drugima da se mogu i da treba da sc vrate ||

; Ja više nema s prema Sarajevu, scbe č: : azivam Sar: . Nisa : SO O aodss Sipa BEI a OSE :- ON KI

- n n - : S Ž Hi odakle s šli. Ali. ; si: < ad. M 1, ado r: El

bio tamo kad se rat desio. Samo bih voleo da vidim neke ljude. ali uc moram nužno da odakle su oUšli Mi _ a He bi bilo za stalno, kao nekad Međutim vrlo bih rado radio |

= OČI LO OREJ OVU kao profesor na osječkom Pravnom fakultetu, među čijim sam Oosmvačina. i : S „7 .„araj ~ > El

· |Reško Dmitrović, urednik i fiepi Mića |Argumernše | |pevač .

Povratak u Zagreb? Ne pada mi na ara pamet!!!

• ee Ako postoji namera velikih sila da Krajišnike vrati u njihove gradove i sela. onda je, Omi koji Pas ||išto se mene tiče, prihvatljiva samo jedna varijanta: potpuna autonomija s rpskog teritorija E koji bi sa ostaikom Hrvatske imao samo ekonomske veze i, u stvari, bio zona pod apso- i nagovaraju 6a se jlutnom kontrolom onih koji vladaju svetom (Amerika). Zagovaram pristup koji bi se || o mogao okarakterisati kao corpus-separatum, potpuna izolovanost od hrvatske države. Žaš- || VERO meka to? Pre svega, zato što bi srpska deca, na primer. u slučaju integracije u ustavno-pravnij| E } sistem Hrvatske, morala da uče kako je Mile Budak bio veliki hrvatski književnik a Ante Hi o .. Pavelić političar "rijetkih spisateljskih sposobnosti”. ; | Scrhl idu tamo! To je isto kao da male Jevreje naterate da uče iz knjiga u kojima piše da je Hitler bio || O OI ONUE U vrstan ekonomista i veliki govornik, ravan staroatinskim uličnim besednicima, a da je | Ti ljudi koji zagovaraju povratak Gering bio Nemac koji je značajno doprineo unapređenju i očuvanju evropske flore i|| || na spaljena ognjišta ı u srušene kuće, faune. j M pod vlast onih koji su nas klah, ubijali,

Od vremena unijaćenja pa do današnjih dana, računajući i nasilno pokrštavanje srpske || . || silovali i omalovažavali, neka sami idu dece u novostvorenoj hrvatskoj državi, oko 300 hiljada Srba prešlo Je na katoličanstvo, · | da sa njima opet prave i šire bratstvo i uglavnom kroz proces "meke" ı "tvrde" asimilacije. I zašto bi Srbi, u slučaju da se na bilo | | jedinstvo. A nas koji mislimo i želimo koji način i ove i iduće godine vrate u Hrvatsku ili Krajinu, kroz dve-tri decenije podarilij} | da živimo ovde ı da pravimo nacionhrvatskom nacionalnom korpusu novu količinu "sveže krvi", u obliku 100.000 srpske | alnu državu, neka ostave na miru. dece, omladine ili čak starijih lica. Seća li se neko još "Pilipende" ı Sime Matavulja? Znam || ; bezbroj načina na koje Hrvati mogu Srbe naterati da se "dobrovoljno" pokatoliče.

__ Dakle, ako oni koji vladaju svetom (od ovih u Beogradu ne treba očekivati ništa, jer ničim ne vladaju) nisu u stanju ili pri volji da Krajišnicina obezbede potpunu izolovanost od hrvatske države – Ja sam protiv povratka Srba u Krajinu. :

to se mog povratka u Zagreb tiče, to mi, razume se, ne pada na pamet. To je grad | koji se od Osijeka, Karlovca ili Siska, na primer, razlikuje samo po sofisticirranom obliku ustaštva, formiranom isključivo zbog prisustva stranih novinara ı diplomata.

Nikako se ne sme zaboraviti da su, bar u ovoj etapi istorijskog. hoda južnoslovenskih naroda, ustaše pobedile. To Srbima nameće obavezu da hladne glave dobro osmisle svaki budući potez.

Izolda Barudžija, pevačica: Ne želim da se vratim u Split!

"To je vrlo osetljivo pitanje. Svaki od tih nesrećnih ljudi treba, sam da odluči šta će da radi. Ljudi koji su odavde i koji to nisu doživeli ne mogu da shyate sav taj užas. Kakvu želju imaju u ljudi da se vrate na spaljena ognjišta. main dosta familije u Bosni, oko Ključa i Mrkonjić-grada. Po ovoj hladnoći slati ljude, zaista nema veće nesreće nego biti izbeglica.

Koliko ja znam - ne mogu da se vratim u Split; u stvari. ne znam da bi ijedna Srbin tamo mogao da se vrati. Pravo da vam kažem, to i ne želim. Osećam da pripadam ovde. Sadu i Živin normalno, mam muža i dete. Ne daj Bože, da se ponove zadnji dami u Splitu. NR