Свет

Svet 1.4.1996.

LI (KIA! ISPOVEST ZORANA WU AI

KAKO SAM USPEO DA SE IZLEČIM O

ada se u fudbals kom

svetu

Spomene ime Todora Veseli izgovara se sa

novića, velikim respektom ı dužnim

poštovanjem. Toza Veselinović, veliki šmeker ı biznismen, čovek koji Je svoju karijeru počeo kao fudbaler Vojvodine, potom se otisnuo u trenerske vode sa velikim evropskim ı svetskim timovima. Postigao je zapažene, vrhunske rezultate, a neOsporan Je ı njegov veliki uticaj na jugoslovenski fudbal. Trenuci dok je bio selektor Jugoslovenske fudbalske reprezentacije, ı dan-danas su ostali u nezaboravnoj uspomeni ljudima koji sada rukovode našmi fudbalom. a tada su pekli zanat kod gospodina Veselinovića.

Međutim, predmet ove priče mije gospodin Todor Veselinović, o njemu su mnog! pisali ı gotovo je svc iZ njegove trenerske Karijere poznato. Predmet našep inieresovanja Je gospodin Veselinović-Junior. Zoran VeselinoviĆ Je Jedmac, rođem u Jednoj harmomicnoj. zdravoj ı dobrostojećoj porodici. Zoran je vrlo brzo intelektualno sazrevao (danas govori 7 jeZika), bio je dete kome e Jednostavno sve polazilo za rukom. ali očevi geni su prevagnuli ı Zoran se počeo baviti fudbalom. Imao je vrlo blistavu karijeru pred sobom; međiHim:=posle teške povrede istorija se počela ponavljati ı Zoran odlučuje da se bavi trenerskim poslom. Izvrsno startuje ı otvara sva vrata pred sobom. Zivi "dolče vita" životom novosadskog "džet seta" sve dok porodični ı ljubavni problemi misu skrhali njegovu ličnost – i Zoran polako pada u zavisnost teških narkotika. Godine prolaze svirepom brzinom... Prošlo je desetak godina dok j Je smogao snage i uz pomoć svojih najbližih uspeo da se otrgne tom poroku. Jedan Je od retkih pojedinaca koji se izmigoljio kandžama narkomanije, a opštepoznata je činjenica da narkomanija kao bolest ne zna za milost. Zoran danas ima 38 godina i pre otprilike 3 meseca okrenuo je potpuno novi list u svom Životu. Danas je on potpuno ıizlečen, pun snage, čovek koji je dobio šansu da krene iz početka, jedan od retkih medijskih ličnosti koji je skupio toliko hrabrosti da govori Javno o svom najintimnijen Životu, te tako pokušava da pomogne onima koji će sebe prepoznati kroz njegovu priču. Zoran danas Živi u elitnoj novosadskoj ulici Vase Stajića u porodičnoj kući, zajedno sa majkom. U kući dominira stilski nameštaj i ničrmcrne stepetice, te slike koje popunjavaju ı najmanju prazninu na zidu.

Dočekao me je vedar i nasmejan. Ne gubimo vreme

Drogirao sam se i 1 0 godina i

Na narkotike

ı uZ čašu đusa počinjemo raZgOVOT.

+ Kako je trenerska profesija Vašeg oca i stalno menjanje zemalja uticalo na Vašu mladost?

Mi smo menjali zemlje ı gradove, a dolazio sam u Novi Sad na dvadesetak dana tek toliko da položim 1spite. To Je bio mač sa dve oštrice. Ja sani vrlo brzo intelektualno sazrevao; međutm, mislim da je to bilo u nekoj disharmomiji sa mojim emotivnim sazrevanjem, Jer, Jednostavno, misam imao prilike da steknem drugove. Svake dve godine, maltene, menjao sam ne pradove ı zemlje nego kontinente, (p.ovorna područJa), a to je ostavilo u meni neki nemir iz detinjstva. U neku ruku to je ı bilo dobro, Jer Ja danas govorim sedam jezika.

* Kakva je bila Vaša veza sa ocem?

Ja sam imao, mislim da sam imao, najnežmijeg oca koji je mogao da postoji. Kolala je Jedna priča po Beogradu: Miloš MilutinovIĆ ima sina, Toma KalopeTOVIĆ ima sima, ali koliko Toza voli Zoku – to treba videt... On jednostavno nije mogao da shvati da njegov sin, koji Je uspešan mlad čovek, koji sa dvadeset godina vozi "porshea", koji putuje svetom, preko noći postane narkoman. Za njega Je to bio ogroman šok. Mislim da je Sve to bilo u totalnoj koliziji sa njegovim pretpostavkama o mom daljem životu.

+ Da li ste Vi očeva poznanstva koristili za napredovanje u karijeri?

On je meni Jako mnogo davao. čak neumereno. ali tu mije bilo nekog pravilnog usmeravanja, to Je bila improvizžacija ljubavi. emocija. ali sve bez nekakvog odredeno

"Zanimljivo ie da sam

došao isti dan nea lečenje kao i sin Alena Delona, Antoni, a fame je bila i

luksemburške

Pikeeezei i

mmetje poznafži evropsicih ličnoesfi. Pobegao sam zajedno sa Anšfonijem Delonom nakon šri nedelje, jer sFverno nisam vicdeo

perspekfivu

užem?

fakvog lečenje."

plana za moju dalju budućnost. Pošto nisam imao drugova, on mi Je bio ı drug i uzor, a Ja sam bio siguran da ću se baviti trenerskom profesijom. MoJ otac mi Je Jedino rekao: "Ja ti mogu sve dati, Ja ću ti sve kupiti, ali u trenereskoj profesiji moraš se sam probijati. Moraš shyvatıti teret svog prezmena koje će ti samo odmagati, jer ljudi će te uvek pg gledati kao kopiju originala". . Međutim, Ja sam sa 18,5 godina otišao u bečki Rapid, a Toza Je tada bio trener atınskog. Olimptakosa. Imao sami nesreću da sam se nakom prve sezone povredio. Posle toga ıgrao sam u Jednom VO drugolipašu, potom mali fudbal u Južnoj Americi ı Još u nekim klubovima. Na žalost, uišta me od svega toga mije duševno ispunjavalo. Uvek sam imao dve alternative u životu. Ako mi ne ide kao treneru, postojala je neka da-

ma u životu, neka ljubav, a tada mi se desio prvi konflikt sa ocem.

+ Zašto ste se počeli drogirafti?

U to vreme roditelji su se već bili razveli što Je bio izyestan šok za mene. Ostao sam u ovoj kući sasvim sam. Mislim da Je njihov razvod ostavio trag: na mene, pogotovo u to vreme kada nisam mogao da imam ni OVU VIĆmensku ni intelektualnu distancu, kada sam mogao isključivo emotivno da razmišljam. Osim toga, doživeo sam veliku povredu, a doktor Nešović mi nije prorekao uspešan oporavak. Prvi put sam sa ocem imao Jedan OZbiljniji konflikt vezan za Jednu treću osobu, usledio je prekid prve prave ljubavi, a Ja sam došao u emotivni Ćorsokak. Počeo sam puno piti. U to vreme Ratko Svilar Otvorio je restoran gde su svirali cigani, a ja sam bio

stalni gost. Vrlo brzo sam shvatio da alkohol na vrlo banalan način potencira Još Yyiše moju emotivnost. Tada sam bio svestan da Je ta amplituda između mog nekog intelektualnog ı emotivnog sazrevanja u potpunoj disharmoniji. U to vreme na Sterijinom pozorju davali su se "Glembajevi" a Jedan moj drug je došao ı ponudio mi heroin. Bukvalno tri sata traJalo Je ubeđivanje, ali Ja sam već nakon sat ipo znao da ću uzeti ponuđeni herom. Tako se ı dogodilo. Potom sam otišao u pozorište, predstava Je bila sjajna. pogotovo meni uzimajući u obzir u kakvom sam stanju bio.

ZORAN VESELINOVIĆ, sin T'odgra Veselinovicća, legende jugoslovenskog fubala, i sam veliki fudbalski stručnjak i pripadnik novosadskog "džet seta", u ekskluzivnoj ispovesti za "Svet' priča Rako je nakon

le godina drogiranja uspeg da

se izleči od narkomanije

+ Kakav je bio Vaš stav prema heroinu do tog trenutka? Ja sam do tada bio ne kritičar nego kritizer ljudi koji su to radili. Međutim, iako sam znao šta je heroin, nisam ni pomišljao da Ja mogu da budem zavisnik heroina. Kod mene Je opet specifično, nikada nisam nijedan gram heroina preprodao, Jer sam dobro finansijski stajao. Ja sam ga kupovao, a naš zakon to ne zabranjuje, na žalost. + Da li ste bili cvidentirani kao narkoman kod SUP-a?

Nuastovalk na sir. PJ