Свет
hrabrosti za tri čoveka." Dragutiu zastade u trenutku kada se zaustaviše kola pred ujegovom kapijom. Prilazi nan Mirjana u pratnji kratko ošišane sredovečne ŽelIč, koja me strogo pita ”A ko ste vi?" Kada sami Joj se predstavila, zamolila me je, prilično grubo, "da ostavim decu na miru". OORIR3 Kod načelnika inđijskos SUP-a dobijam ljubazno saopštenje: "Nikakve detalje vam ne mogu izneti, jer istaga još nije završena. Osim toga, nemam ovlašćenja da pričam o tom slučaju, pa se za sve informacije možete obratiti sremskomitrovačkom SUP-u."
Radoznala žena neodređenih godina ız obližnje trafike objasnivši kako da stigneni do Vinčićeve babe Sare Koprivice 1, poverljivo se naginjući, kaže: "Nećete tamo nikoga naći. Cula sam da su i nju i Predraga, mlađeg brata, uhapsili, jer su sve troje, ortački, ubili malog Marjanovića. istranžirali ga, a onda spaljivali deo po deo. A možda je istina što se po selu priča — da su delove nesrećnikovog tela davali psima, a bogami, i za sebe spremali i jeli. Jelte da je to grozno?"
Sa nevericom ı mučninom odbacujem pomisao o kanibalizmu., skupljajući snagu za susret sa baba-Sarom. Međutim, kuća u Vojvođanskoj 38 je zaključana, niko ne odgovara na kucanje 1 poZiye.
Poslednje informacije do kojih sam došla govore da Je Predrag u istrazi potvrdio da Je znao za Marjanovićeve šake u baba-Sarinom frižideru, ali da je to ubistvo počinio — Bob. Istražni organi veruju da Vinčić pokušava da sugeriše postojanje podvojene ličnosti u svojoj psihi. kao on. Predrag. dobar Je. ali njegovo "drugo Ja”. njegov "Mister IHajd"
činu zločine. Da li |e Predrae Vinčić Zalsla "sremski dr Džekil ı Mr Tan" ili ni
7
pricu nainvcc IsiraŽiuii: oOrpauima uce bi li svalio krivicu sa sebe ı proglasio se neuračunlijivim, ostaje na psiholozima da utvrde.
Raspitujući se o Predragu Vinčiću u lokalnom kafiću kod malobrojnih eosuju., slučajno susrećem prodoran pogled postarijez gospodina. koji me kratku. odsečnim pokretom ruke poziva da mu se pridružim za stolom. Sagovornik mi se predstavlja kao bivši kolega Predragovog oca Petra Vinčića, penzionisanog milicionera, koji Je, ne mogavši da podnese spoznaju da mu je sin zločinac, IZVIŠIO samoubistvo obesivši se u svom špajzu, dva dana nakon spektakularnog sinovljevog hapšenja. Prosedi gospodin, ne spominjući svoje ime, priča: "Da biste shvatili kakva je to porodica, reći ću vam ponešto o Predragovom ocu. Bio je čudan tip, osobenjak, malo se družio sa svetom. Još dok mu je žena bila živa, seljakali su se od njegovih do njenih, stanujući čas u baba Sarinoj kući, čas u kući Petrovog oca. Sa osmehom je trpeo šale svojih kolega na račun njegove ljubavne veze sa taštom, iako te šale nisu bile nimalo bezazlene. Bilo ga je Jako teško izbaciti iz ravnoteže. Samo jednom sam imao priliku da vidim kako izgleda Pero kad se razbesni. Izgleda da nije podnosio vrištanje, a u improvizovanoj zatvorskoj ćeliji smo "obrađivali" nekog kriminalca, koji je toliko urlao, da su nam svima uši zagluvele. Pero je uleteo u ćeliju i u pokušaju da ga ućutka, zamahnuo je rukom iz sve snage, no tip je bio okretan, izmaknuo sc, a Vinčić je svom silinom raspalio šakom po moefalnim vrafima, načinivši udubljenje, kao da je umesto rukom, udario macolom. Ovo vam pričam zato što imam svoju fcoriju 0 ubistvu Pašalićevil. Mislim da je Predrag otišao kod njili s namcrom da ih ON opljačka, a to dokazuju i rekviziti pronađeni kasnije kod njega – konopac, selotcjp i sprej za uspavljivanje. Nleđittim, kada su Sofija i Mirjana počele da Vrište, momku sc, kao i njegovom ocu, prekinuo film” i on je ispucao gomilu metaka, samo da ili ućutka." i
Najviše podatakd'o trostrukomi ubici ız Indije sazuala sam od Milke Bojatmić ı njeno9 sina Miroslava, na čijem je tavanu Predrae pokušao dase sakrije.
I5.4.1995. Svet
STRAH U GRADU POD FRUŠKOM GOROM: Centar Inđije
Predrag je mrzeo psovke i bio narocito. setljiv na pominjanje majke. IJ srednjoj Skoli je na praksi zabio nož u jedno majstora koji mu je opsovan majku
CO neda | s "Pozncj=" ga od kako smo 91. doselili iz Zagreba". priča Milka. "Volela sam ga kao svoje dete, stalno je dolazio kod nas. Pre desetak godina mu je umrla majka i zbog toga sam ga Jako žalila. Družio se sa mojim Miroslavom, iz oyvc kuće sam ga u vojsku ispratila, pokušavajući da mu bar malo nadoknadim majčinu ljubav, za koju je tako rano ostao prikraćen. Trudila sam se uvek da mu dam nešto toplo, kuvano da pojede, kao što Je činila i pokojna Sofija Pašalić, pa eto kako joj je za dobrotu uzvratio! Kad samo pomislim da je te noći mogao i nas troje – Miroslava, moju četrnaestogodišnju kćerku Mirjanu i mene da ubije... I sad mi je najstrašnije to, što sam te večeri bila kod komšinice na kafi, dok su mi deca bila u smrtnoj opasnosti. Pa molim vas, šta takvom čoveku znači da li je broj njegovih
Žrtava tri, šest ili više? Sećam se da je te večeri na programu bio neki prenos odbojke ili rukometa, pa kako me to ne interesuje, izašla sam, ostavivši decu da sami uŽivaju i navijaju. Kada sam se oko devet sati vratila kući, vidim nešto su ubledeli, domunđavaju se, pišu jedno drugom poruke. Pomislih da su u pitanju neke njihove bezazlene, mladalačke tajne i ne razmišljajući mnogo, odem da spavam. Ni zgrejala se nisam u krevetu, kad banuše policajci. U tom trenutku Mirjana je povikala 'ubica je na tavanu”, a ja, zbunjena njihovim upadom, pomislih da se Miroslavu nešto dogodilo, jer je u međuvremcnu na kratko izašao. SUP-ovci su odmah moju kćerku i menc izveli iz kuće, objasniyši mi da su Pašalićevi ubijeni i da se njihoy ubica krije na mom tavanu. Celu noć sam sa decom provela izvan kuće iščekujući da sc ta užasna noć okonča i da se Vinčić preda."
Milkin sin, dvadesetčeivorogodišnjak. još ne može da se pribere. "Vinčić Je bio izuzctno kulturan, fin momak, nikad ga nisam čuo da jc opsovao. Na psovkc je bio posebno osetljiv. U srednjoj školi Je Zario nož u majstora koji mu je držao praksu, zato što mu je oyvij opsovao majku. Bio je tad maloletan, pa sc
nekažnjeno izvukao, verovatno zahvaljujuci očevim poznanstvima. Svi iz,
društva smo mu to prećutno oprostili, jer
smo znali koliko jc voleo majku. Od pre tri godinc počeo jc da fantazira — prvo o Bogu i Bibliji, koju je propovedao na svakom mestu i u svakom društvu, a kada sc vratio iz vojske (pre roka, izgleda da su ga zbog ncčeg otpustili) rodila mu sc fiks-idcja da što pre mora doći do hrpce deviza, da sc ofisnc u inostranstvo i konačno napusti ovu, kako jc govorio, neperspektivnu zemlju'. U poslednje vreme smo svi počeli da ga izbegavamo, jer nam je postao dosadan sa beskrajnim tupljenjem o svojim zamislima i snovima. Komentarisali smo između sebe da je 'odlepio', ali niko od nas ni u snu nije mogao pomisliti da je Predrag sposoban da ubije. Kada me je te večeri nazvao felefonom od Maleševića i kratko rekao 'Dolazim', prihvatio sam to skoro nezainteresovano. Međutim, kada sam mu video krvave ruke i izraz lica, uplašio sam se kao nikad u životu. U očima sam mu video da je spreman na sve. Pošto je Mirjana izašla iz kuće na njegov zahtev, progovorio je ?Ubio sam Pašaliće? i izvadivši pištolj na sto, upitao mc je 'Mićo, da li se bojiš?? Pojma nemam šta sam mu odgovorio, bio sam šokiran. Izneo mi je ukratko svoj plan: imao je nameru da se sakrije kod nas na tavanu i da tamo pričeka da se stiša bura oko ubistva, a od mcne je tražio da ga snabdevam vodom fil nekoliko dana. Uzeo je ćebe sa krevcta ı popeo sc merdevinama gorc. Nisam znao šta da radim – mama sc u međuvremenu vratila i legla, a i Mirjana je bila u kući. Bojao sam se da će, ukoliko odem u miliciju da ga prijavim, ubiti mamu i sestru, a ako ga nc prijavim, mogu me optužiti kao saučesnika. Na moju sreću, Malešević je pozvao SUP i rekao im da je Vinčića dovezao do naše kuće, a pošto su u SUP-u već imali informaciju da su Pašalići ubijeni i ko ih je ubio, odmah su, pristigayši u velikom broju, opkolili našu kuću. Evyakuisali su i mamu i Miru, pa sam konačno mogao da odahnem.”"
Priča Miroslav da je poznavao ı Radeta Marjanuovića, za kosa se niko ız društva nije mnogo Zabrinuo kad Je nestao. jvr je Marjanović navikao društvo na SVOJE povremcuc odlaskc u nepoznatom pravcu
u Futogu još je neraš\etljeno građanima ostaje samo
Zadržao bi se po mesec-dva, a ouda iznenada dolazio kući. Radetovi drugovi su nagađali da je ovog, poslednjeg puta sigurno otišao nekud u inostranistvo. preko granicc. ne sluteći da je granica koju jc Marjunović prešao, prolazu u samo
Jednom smeru.