Свет
Svet
1VŠI policajac Kriminalis- tičke službe RSUP Srbije Dragoljub Tatomirović izaz' vao ie veliku pažnju Javnosti · svojom novom knjigom "Po|licija ı mi" koja praktično | predstavlja vodič za građane u komunikaciji sa "organima _ıreda”. Gospodin TatomiroViĆ pokušao je da objašnjavw vajući zakonske nedostatke i pomogne narodu da u susretima sa policijom ızbaci ız "upotrebe" zbunjemost i strah. Delove ovog štiva do sada su mali priliku da proiČitaju samo čitaoci "Naše ' Borbe", ali se Dragoljub Ta“tomirović ljubazno odazvao pozivu da za "Svet", ekskluZIVnO, progovori o upornom
odbijanju državnih kuća da”
štampaju ovaj priručnik i mnogim drugm stvarima koje prate pojavu rukopisa ove knjige: "Moja prva knjiga Je bila kako se odbraniti od kriminalaca, a ova bisc uslovno mogla nazvati – kako se odbraniti od Čuvara reda. Jer, broj čuvara reda se povećao nekoliko puta u poslednjih nc-
koliko godina a po zakonu o velikim brojevima bilo je neminovno da se pojavi i veliki broj problema, tj. protivzakonitih postupanja zbog toga što ljudi nisu obučeni. Odlučio sam da stvari poređam, kako bih opomenuo policajce da to ne čine i da bih upozorio građane da oni to ne smeju da im čine. Hteo sam da poučim građane da se policiji suprotstave znanjem. Iskoristio sam priliku i da _ nešto izvučem iz zakona jer mi imamo monsens kakav ne postoji ni u jednoj držaXI da su krivična dela pro- pisana ne samo u Krivič| nom zakonu nego u još decSet zakona. Ko ćc od građana da kupi deset zakona pa da ih išćitava. A građanc nc opravdava fo Što naprave Krivično delo iz neznanja. Onda, recimo, objasnio Sam ovc kontrole i punktove Koji su se na vrh glaYe popeli građanima a Doscbno vozačima. Jcr to nisu nikakve kontrole već niajobičnija zadržavanja, i po-
15. 4. 1895.
kazivanja koliko ih ima. Tu su, na primer, i zloupotrebe oko prekoračenja brzine, odnosno oko onih ručnih radara koji uopšte nisu namenjeni kontroli, već je to sprava za interne policiJske potrebe. Pa pošto to nije uređaj koji dokumentuje prekršaj fotografijom, oni su izmislili formulare u kojima vi potpišete sami da ste vozili toliko i toliko i to im Je dokazni materijal."
* U knjizi Vi predlažete da se ti formulari uopštc ne potpisuju.
Nikakvo ~ potpisivanje! Zbog čega biste vi to potpisivali? Zapismik potpisuje onaj ko ga Je napravio. Jer on vam pokaže ručni radar ı pokaže vam da ste išli, recimo, 90 kilometara na sat. Nema nikakve potvrde da je to podatak za vaše vozilo. A posebna priča Je to što radar
nije namenjen za korišćenje |
po gradu. Uputstvo proizvođača upravo brani njcpovu
upotrebu u gradu oedc mima prepreka, bandcra ı slično. Postoje radari koji, naravno.
mogu sve dokumentovati fotografijom alı ı oni se moraju tačno postavljati pod ug-
lom od 22 stepena u odnosu.
na osip puta a polukrug od 260 metara mora da bude prazan. Zatim mora da bude postavljen u libelu, a policaje moraju da budu obuče-
· Ukazujem ı na postupke DO razjašnjavanja Krivičnih dela kada svako od nas može bit: pokupljen ız stana ili sa ulice ı odveden na informativne raZgOVOTe. To kritikujem ı opisujemni kako funkcioniše u praksi... Ako budem u finansijskoj mogućnosti, Ja ću svakoj stanicr milicije pokloniti po jedan primerak moje knjie, jer mnogi te stvarı ue poznaJu. + To može pomoći kriminalcima. Ne. Ova knjiga nema cilj da pomaže u izbepgavanju zakona. Ona ukazuje prađaminu Na prava u krivično postupku koja ima po Zako-
nu. Na primer ~ ukazuje šta je ipformalvui razgovor u policiji...
+ Šta je informativni razgovor?
To je jedan formalan razgovor u pretkrivičnom postupku koji nema nikakve krivično-pravne težine. Nije nikakav dokaz. Vi pitate za kriminalce. I oni imaju pravo da koriste rupe u zakonu.
' Jeste, doduše, da vi možete
voziti 120 na sat po gradu ı
· prekršiti zakon pa se onda
pozvati na moj savet da ne platite kaznu. Kako bih vam rekao — dopušteno je Korišćenje rupa u zakonu.
+ Dobro. Ali, na primer, Ja prođem kroz grad kolima sto na sat i ne potpišem zapisnik. Sta mogu oni onda da mi urade?
Ništa. Ako potpišete, daćete mi dokaz. Ovako ga nemaju. A ako nećete da potpišete, policajac ima pet varijanti kako da postupa. MoŽe, recimo da vam traži prvu pomoć. da vas mualreura ı zadržava.
+ S obzirom da Je Kknji-
ga takva — Ja sam Jjc maz-.·
vao: kako "zavrnuti" mili-
ciju, — Jeste li imali problema da nađete izdavača? Pa, pazite. O ovoj knjizi osim "Velike Srbije", "Naše Borbe" i evo sada "Sveta", niko nije hteo ni reč da napiše. Ljudi smatraju da Je to Jako korisno, ali da je bolje ne imati knjigu u rukama. Nudio sam je velikom broju izdavačkih kuća koje su mi govorile da mm je Jako žao
- Jer im Je program, za tu gO-
dinu, popunjen. Međutim, prihvatila ju je Jedna velika izdavačka kuća ız Novog Sada i ubrzo će izaći ız štampe... Jer, Ja sam ovde pisao ı o prisluškivanju ı o tajnom praćenju — o svemu onom O čemu znamo da se primenjuje. Praktično — ništa nije nezakonito ako prisluškuju moj, vaš ı telefon vaše Redakcije. + Ko im omogućava da prisluškuju?
Zakon! Po Ustavu je moguće marušiti lajnost komunikacije ' građana u slučaju odbrane zemlje ı vodenja krivIČnRop, postupka. A u Zakonu o unutrašnjim poslovi-
ma je umetnuta reč "i bezbednosti". To nema u Ustavu. Policija ne brine o odbrani. Za to postoji vojska. I policija ne vodi Krivične postupke — već sudovi. Policija je servis. Kad u zapadnim zemljama traže da se telefon prisluškuje, moraju da donesu dva kofera dokumentacije tužiocu. Onda on
pogleda papire ı kaže im —
može, alı petnaest dana. A kod nas policija dobije generalno ovlašćenje, pa onda ona odlučuje — hoće h vam slušati telefon, hoće li vam OZvučiti automobil, stan ili će vas pratiti.
+ Recenzenti knjige su glavni urednik "Naše Borbe" Miša Brkić i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Sešelj. Zašto oni?
Sešelj tu problematiku poznaje. On je doktor, pravnik, profesor. A Miša Brkić
Je urednik jedne novine koja
Ca LO Ia |