Свет

ž

#| +

Svet I5.4.1996.

Za KO EEE iji, UL prvi na Koji naiđem, a ima ih dosta... AKo me i tada izbace, nubićnu i sebe i đete, ne mogu više ovako..." — odJučno. ali tiho, mučno, kaže Mirjana Brkić, skupljajući svoje stvari, razbacane po tuđini šupama, pokušavajući da sačuva i to malo pokućstva Što JOJ Je ostalo.

Mirjana je krhka, tiha, tridesetčetvogodišnja žena, majka trogodišnje plavokose devojčice Ruže. Ova rečenica sa počeika teksta sletela Je sa njenih usana a da, verovatno, ni sama mje bila svesna toga. Za poslednjih šest meseci ovo Je drugi put da je sa svojim detetom izbačena na ulicu, pod vedro nebo. A svaki put zbog toga što neko Dije sa nekim razrešio Imovinsko-pravne poslove, ih hoće još koji kvadrat prostoTa Za SCDC .,

Pre desetak dana izbačena je Krajnje neljudski ız sedmokvadratnog stana, koji Joj Je krajem decembra prošle godine dodelila Skupština grada Beograda, obećavši joj da će se vrlo brzo naći u nekomi iole pristojiijeni smeceštaju. Pre toga Je mesec ipo

dana bukvalno živela na ulici, u mprovizovanom domu, sklepanom od krupnijih komada nameštaja. prekrivenih šatorskim krilom, najlonom,

| ćebadima. Na ulici se našla

zbog zavrzlame oko viasništva nad trošnim stančićem u Kajmakčalanskoj ulici u kome je do tada živela kao podstanar. Kuća, u kojoj ma nekoliko stanova, već Je dvadesetak godina sporna, Jer ima sedamnaest različitih suvlasnika koji ne znaju koLbko kome prostora pripada. Mirjana je plaćala kiriju jednom Od suvlasnika, izmirivala režijske obaveze, bila uredno prijavljena na opštini Zvezdara ı mogja da Živi, kako-tako, život jedne samohrane majke. Izdržavala Je sebe ı dete preprodajući robu na buvljaku, peglajući ı spremajući po kućama.

A onda se pojavila žena ız Kruševca koja je tvrdila da Je vlasnik cele kuće, dovela nasledmke ı jednog studenta iz svog grada kome Je nameravala da izda stan. Kreće putanja kroz opštinske lavirinte... Kruševljanki u opštini nalažu da prikupi svc papire kao dokaz da je vlasmik, ona se na 10 obavezuje...

Oktobra prošle godine dolazi "ekipa izbacivača" iz opštine Zvezdara i nasilno izbacuje Mirjanu i Ružu iz stana.

"Kad sam im tražila rcšenje, neki nalog, jedan od njih me je odgurnuo... Ja sam pošla da mu uzvrafiim, priskočila je milicija, stavila mi lisice i počcis da me bije... Mala je plakala, a komšinicu, koja je prišla da

mi poraogne, jezlan od izbacivača je odgurnuo. Sećam se da su mi dali neki papir, ali sem ga, onako izbezumljena, pocepala" — seća se Mirjana, svog "prvog izbacivanja”. Zaštitivši nekako izbačene stvari, tek da potpuno ne propadnu na oktobarskim kišama, kreće put nadležmih ustanova ı ljudi u Beogradu, koji bi mogli da Joj pomognu. U to vreme, sličnu sudbi-

"Znaš kakav je to stan bio? Jedan od četiri stana u podrumu zgrade n Zahumskoj ulici. Zajednički WC, mračni, uski hadnici, a viaga visizie jednog metra, tako da je fasada sa zidova otpala, videle su se cigle" kaže Brkićeva.

Krajem marta odlazi u rodni Cačak da pripremi pomen svojoj majci. "Tek što sam sfigla kući, zovu me komšije iz Beograda i kažu

nu je doživljala još jedna žena, koja je sa četvoro dece bila izbačena na ulicu. Pomoć m, posle reportaže na Jednoj, sada "počivšo] teleyviziji”, ı teksta u jednom beogradskom „dnevniku, ipak stiže. Gradonačelnik Nebojša Čović, na kratkom sastanku kome su prisustvovali njegovi bliski saradnici, Mirjana i nekolicina novinara, odlučuje da obezbedi majku ı dete. Privremeno dobija "stan" od sedam kvadrata u Zahumskoj ulici, a potpredsednik gradske vlade ı pradski sekretar za socijalnu zašUtu Joj obećavaju posao.

mi da se bitno vrafimi, jer sn mi sve s{y\ari izbačeme napolje. Vratim se odmah sufradan i irnam šta da vidim... Ormar, trosed, šporet, izbačeni u hodnik, oštećeni i pocepani, odeća, Sudovi, dečje igračke, nubacanc ispred šŠmwpe, pokisle, izgažene, a ulazna vrafa tek zazidana. Moj prvi komšija Dragan Našpalić proširio se i na mojih sedam kvadrata, probio unutrašnji zid, a vrata zazidao."

Nekoliko dana nakon iseljenja, kad Je vaš reporier bio u Zahumskoj, sve Je 1Zgledalo gotovo isto kao i pr-

VOF dana, osim Što je Mirjana neke stvarı potrpala u Kutije da ih bar malo zašti. Dečje igračke, pobacane ı išutirane, kao oslaci nečijeg. života, Kkotrljale su se po vlažnoj zemlj jedne ZVeZdarske udžerice. Miris vlage Je izbijao iz svih stvari, poprihčno natopljenh kišom. Kad bi prodavci iz obližnje prodavnice ispraznihi po neku kartonsku kutiju, dah bi je Mijani, da spakuje ponešto... "Kad sam došla i videla šta se desilo, pitala sam svog komšiju — šta je ovo? On je rekao: Ja vas ne peznajem. Dobro... On i njegova Žena su se stamo bimmili, dok sam ja tu živela. Te to je naše, fe daj nam ključeve, pa kad ćeš da se iseliš... Samo su čekali da negde odem. Komšije mi kažu da je bilo oko dvadesetak ljudi, njihovih prijafelja i komšija, koji su me 'prese-

ili na ulicu... Nešto garderobe i dečjih stvari si veza– ji u ćebad i čaršave i izneli, a sve ostalo razbacali okoleo... Mala je zaplakala, odvela sam je kod svojih prijafelja. Užasno smo mnogo već propafile zajedno, pa me je strah kako će ona SUra: Odlazi u SUP Zvezdara. Tamo Joj kažu da ne mogu da Joj pomognu bez opštinskog naloga, a u opštini kažu da je to Grad preuzeo na sebe, pa đa se njima obrati. U opštini su joj tada rekli ı to da gospodin Našpalić nije dobio dozvolu od opštine za proširenje stambenog prostora, ali da bi procedura

oko iseljavanja Našpahća i povratka u prvobitno stanje trajala bar mesec dana. A za to vreme, nek” vidi šta će...

"Bila sam i u Graoskom SUP-u. Bili su jako ljubazni, pozvali su neke bude iz opštine Zvezdara ali su i oni rekli da ne mogu da mi pomosnu. Pošto je došlo proleće, trebalo je, valjda, da se iselim, da mi Gradska skupština nađe neki smeštaj, jer Je fu sobu dobila neka žena sa mužem u kolicima... Zamisli, bre, fu muku, u tu vlagu sa invalidom?" — nastavlja Mirjana, stalno se hvatajući za grudi ı ponavljajući već izrečene rečenice: "Ej, ne mogn više, ne mogu... I pored toga što je ova prostorija koju mi je dodelio gradonačelnik bila neuslovna i očajna za odgoj deteta, bilo mi je dobro... Predavala sam čaj, Kafu, pivo na buvljaku, peglala i čistila po bogatijim Eućama, mogla sam uvek da imam za KRužu i sebe. A hteli su da mi pomognu i ljudi iz Skupštine."

Mirjana prima socijalnu pomoć 240 dinara i dečiji dodatak 81. Sa onim što ona zaradi, može nekako da se izdfžava.

"Moraću da idem kod gospodina Čovića, samo ako uspem da dođem do njega. Evo, ako ne mogu da nađu neki prostor gde bih mogla da živim, nek” mi, bar neko vreme, plaćaju stan... samo da više nc doživljavam ovakva ponižeTija .