Свет

revija api Pij

eepoo ej

NJ Božović

oran KaleZIG: popularni pevač ı predsednik Udruženja estradnih umetnika Beograda mogao bi da postane uzor ostalim predsednicima. Name, on je krenuo u bespoštednu borbu protiv javašluka koji vlada u njegovoj profesiji. Mnogi su taj njegov pokušaj okarakterisali kao borbu protiv vetrenjače, ali Zoran ne posustaje. Peva ı priča koliko ga grlo nosi i pri tom ulazi u direktne sukobe sa kolegama koji se osećaju lično pogođenim njegovim delovanjem. Na nedavno održanom MESAM-u uspeo je da osvoji nagradu stručnog Žirlja za kompoziciju što mu je ulilo dodatnu snagu da is-

traje na putu koji Je sam iZabrao. + Je li Vam dans Žao -

Što sc umcsfo pevačkoj niste posvetili bokserskoj karijeri? Ne znam šta Je nekome trebalo da plasira priču o to-

· me. Nikad se nisam našao

pred takvom dilemom, Jer muzika je bila ı ostala moj život. Možda te priče postoje zato što mnogo volim boks, uopšte sport. Volim ı

da se družim sa sportistima.

zato što su to. zdrave osobe. Sebe prepoznajem u njima ı stalnoj borbi kroz koju prolaze. Ali, verujte mi, boks je u odnosu na estradu prava relaksacija ı doista plemenita veština. Toliko sam toga doživeo na estradi ı ne priznajem da je neko imao trnovitiji put od mene.

- + Upravo zbog toga što niste izabrali drugu profesiju? Vi pevači se stalno žalite kako vam je teško, a još nisam čula da je neko promenio 205a0.

Ja sam govorio o svom trnovitom Životnom putu, a nisam se žalio. Kad bih birao, opet bih sve isto radio, samo bih se potrudio da ne budem ovoliko iskren ı pošten. Za ovih dvadeset pet godina mog. pevačkog staža doživeo sam mnogo lepog i ružnog. I dan-danas mi je u životu najvažnija pesma ı za

_ nju Živim. Srećan sam samo

kad pevam, u ovu profesiju sam uložio sve Što sam unao. Tako je od moje šesnaeste godine kad sam zbog muzike napustio SVYu Sipurnost ı bez igde ičega došao u 7 Hbograd" da 'sninrim TODIOĆ UI

1 „ s Ta!14 41

- Saka 15. 5.4. 18 1996.

• Zašto ste morali da pobegnefe od kuće?

· Morao sam. U to vreme je moj otac bio glavni urednik Radija Crne Gore ı zamislite sma tako uglednog čoveka koji nosi dugu kosu ı svira gitaru. Prvo sam bio solista u grupi Podgoričani ı ljudi su govorili — on pjeva, a ništa ga niko ne razumije. Mi smo skidali hitove sa Radio-Luksemburga i misl da Je ceo svet naš. Međutim, to nije bilo dovoljno. Mnogo sam čitao ı voleo školu, bio sam odličan đak, ali muzika me toliko opila da sam sve napustio. --

+ | onda ste uz Balkansku ulicu krenuli u osvajanje lepota ovog sveta.

Upravo pišem autobioj:rafsku pesmu koju će da sn.' mi moj sinovac Lazar. a koj.. govori upravo o tom dclaže-

ma koji stižemo u Beograc. najviše odgovara njena jed-

širi. Beograd me nije uplašio pri prvom susretu. Ovaj grad mi Je mnogo dao ı ne razumem ljude koji mu ne uzvraćaju za sve Ono ŠtO pruža. Nikako ne mogu da prihva-– tim Beograd kakav Je danas, nadam se da ćemo se svi probuditi iz OVOP ružnop, sna.

+ Šta u životu može da bude Vama ružno kad pripadate malom broju ijudi

koji može gde i OKO hoće da Živi? Ljudi misle da nama pe-

· vačimia samo ruže cvetaju: :0

UM MU

nju uz Balkansku. Sviiaa na

nostavnost ı bliskost koju |

i mi smo samo obični ljudi koje muče isti problemi ı dileme kao i ostale. Kad je počela ova strašna kriza, pitao sam porodicu šta da radimo. Tada je ko god je mogao bežao odavde, a moj Filip mi je ovo rekao — kako, Zoki, da odemo da crncima budemo stranci, a svima puštamo kasetu i pričamo o dedi koji je došao iz Amerike da se bori za otadžbinu u Prvom

svetskom ratu. Isto tako,

pošto on trenira košarku, nikad ne kaže jedva čekam da zaigram u Čikago buls već u prvom tirnu Partizana ı u našoj reprezentaciji. To su

životna priča,

ima dovoljno ljudi koje zanima Vaša životna priča?

Do sada je moja velika neostvarena Želja bila pisanje ı novinarstvo. U knjizi će najmanje govora biti o mojoj karijeri, to Je zaista Jaka traganje za mojim dedom. Siguran sam da će ona naći put do brojnih čitalaca. U pregovorima sam sa rođakom koji živi u Torontu i koji Je ZaVrIŠIO poZorišnu akademiju, a on je tražio da po mojoj knjizi napiše scenario za film. Videćemo šta će od toga ispasti.

+ U međuvremenu ste odlučili da pokrenete besk-

"Me te može [fvreli da jj me Kil 1 M-Lpevam?" stvari koje čoveka ispunjavaju 1 koje nikakve pare ne mogu da nadomeste. Upravo završavam knjigu "Traganje za* sobom” u kojoj ću ceo svoj život da ispričam. Bojao sam se da ne počnem da zaboravljam neke detalje, a 1 svi koji me znaju očekivali su tako nešto. Ko bude pročitao tu knjigu, potpuno će me upoznati. -

+ Hoće li Vam se taj književni podulyat ispla-

- titi, zar zaista mislite da ~

ompromisni rat protiv onih

koji ne znaju da pevaju.

Otkud Vam petija za to? Znam na šta mislite. Pošto su muzičke neznalice preplavile estradu, ı najveći optimisti su bili izgubili nadu u ozdravljenje naše profesije. Situacija u našoj muzici liči na baštu lošeg domaćina gde kukolj ızbija zato što je domaćin loš. Ljudi koji vode našu kulturu neka vide šta će s nama ako smo deo te kulture. Neka nama iz

udruženja pomognu da se opet na estradi kvalitetno radi. Upravo mi teče drugi mandat na mestu predsednika Udruženja estradnih umetnika Beograda ı dok sam na ovoj funkciji, radiću najbolje što umem. Ljudi misle da smo svi mi bogataši, a u Udruženju jedva sastavljamo kraj s krajem, izdržavamo se od članarina. Tri godine molimo grad, obijao sam vrata Slobodanke Gruden, a sad gospodina Kašanina da nam dodele neke prostorije u koJima bi škola za mlade talente mogla da radi, ali uzalud. Sad radimo u jednom atomskom skloništu.

+ Zašto Vi to radite?

Pošto mi Je život ulepšala pesma, mislim da sam dužan da deo života posvetim vraćanju dostojanstva ı ugleda ovoj profesiji. Pošto nisam jedan od onih opterećenih· samo svojom slavom ı uspehom, mogu ovako da govorim. Mnogi to shvataju kao napade, ali to nije tačno. Samo pokušavam da mlađim kolegama ukažem na nešto što je ispravno. Naime, ovaj narod ne zaslužuje ovakvu muziku i pevače. Otvorili smo tu školu pevanja, a malo ko hoće da dođe, jer svi sebe posle prve ploče smatraju zvezdama. Imam napretek motiva da se protiv takvih borim svim dozvoljenim sredstvima.

* Kako ste mogli da tražite formiranje muzičke policije, zar se niste plašili osvetc prozvanih kolega?

Ljudi su govorili da sam bio pregrub mada ja ni danas ne mislim tako. Čak me nije zaboleo nijedan tekst koji se pojavio u novinama kao reakcija koleginice čije ime neću da pominjem. Ako se usvoji Zakon o potrebi sertifikata za mogućnost bavljenja pevanjem, mladi će se truditi da iz e dođu u a kate-

· goriju. Pitajte Merimu Nje-

gomir koliko.1 danas ulaže u sebe ih Lepu Lukić koja je primajući nagradu na MESAM-u lepo rekla – Ja se nisam dokazivala kratkim suknjama ı nečim drugim, osim glasom i zato vam hvala na nagradi. A ove danas pevačice ako su lepe ı dobro im stoji kratka suknja, misle da se grudima ı dugim nogama peva. E, to me dovodi do ludila. Te laži ı prevare su kratkog daha. Neću prestati da ovako govorim, a sve te kolege koje navodno napadam i sami znaju da sam u pravu. I mene su pre 15 godina kritikovali, ali sam Ja u međuvremenu naučio da pevam. Trudio sam se, radio, ulagao u sebe.

+ Upravo Vašim Kolegama najviše smeta što agitujete protiv njih, a ni Vi, po mišljenju mnogih, ne znate da pevate.

Ko može da kaže da Ja

ne znam da pevam?! Od '70-

te sam pobeđivao na pitari-

jadama, brojnim jugosloven-

skim festivalima, dobijao nagrade stručnog žirija, sni-