Свет

Oriental

Svet 1!5.4.1996.

inđićevim pristankom na formiranje osovine DS – SPO, u drugi plan je skrajnuta ideja i Demokratske alijanse, bar za sada.

U mnogome različit sastav političkih opcija oba saveza u kojima vodeću reč diktira Demokratska stranka, Još Jednom eksplicitno dokazuje da je Zoran Đinđić najveštiji, najsposobniji, najstručniji ı najhrabriji balansero srpske političke scene. Bez obzira što tu osobinu lidera DS mnogi kritičari (pogotovo iz konkurentskih stranaka) pežorativno etiketiraju kao nedoslednost i hroničnu sklonost ka nemoralnoj trgovini svim ı svačim, idejama, ljudima, glasačima, a kad dođe vreme i ministarskim mestima — malo ko negira utemeljenost i ozbiljnost takve strategije.

Ostavljajući na stranu moralizam, treba ukazati na razloge formiranja prvo jedne a zatim i druge eks-koalicije.

Pošto SPO ı GSS ız hiljadu razloga nisu zadovoljili očekivanja svojih zapadnodemokratskih simpatizera, već. poduže vreme evropski ı svetski diplomatski predstavnici pokušavali su da na našoj političkoj sceni pronađu

_ perspektivniju snagu koju vredi podržati.

Potraga je trajala sve dok Đinđić nije "svario pečenje sa Pala” ı tek inalum iskorakom ulevo ponudio sebe kao pravog,

ambicioznijeg ı snalažljivijeg Draškovićevog naslednika.

Da bi svoju pravovernost dokazao (sa količinom para koja se u perspektivi može dobiti sa zapada, na ime podrške demokratskim tendencijama u Srbiji ili kakve izborne kampanje, nije se šaliti) bar za neko vreme DS će morati da prođe kroz koaliciono čistilište sa donedavno svojim ne samo najžešćim nego često 1 nekorektnim konkurentom — Srpskim pokretom obnove. Ovako, u paketu, svako čeka svoj komadić kolača, nadajući se da će se posle prvih izbora ratosiljati jedni drugih, bez obzira kako izbori završe.

Ostavši bez velikih sponzora stranke (Marković, Beko, Radulović, Đukić), Đinđić nije zapao u paniku već se samo okrenuo prema onima koji pare imaju i. koji su voljni da ih daju. Samouveren, vešto pripremljene priče za zapadhjačke uši, Đinđić je već zauzeo pozicije koje Drašković nikad nije imao. Na ne malo iznenađenjenje, isti odnos vlada i unutar same koalicije DS –— SPO. Vakova nada da će Đinđića iskoristiti kao spasonosni ventil za novo dolevanje neophodne pomoći sa strane, po svemu sudeći neće biti ispunjena. Naprotiv.

Dokazujući šampionsku sposobnost balansiranja, Đinđić će mudrim evropskim ljubiteljima slobode i demokratije, onako iz potaje, gotovo neprimetno uvaliti bradatog četničkog vojvodu Milana Paroškog. Biće to prvi put od kada je Cerčil izdao đenerala Dražu da Evropa pomaže jednog četničkog. vojvodu. I red je, dug Je dug.

POČETAK KRAJA DEMOKRATSKE ALIJANSE?

'Kıoz to vreme, ono što je najavljivano

kao 10 odtifajzhačajnijih Oe naše * ı

- Bko nekog iskrenom bude bilo da zabeleži susret Šešelja i oca Mitkrofamz (ui Pruigorn

|| Svetskom rafu jumačkom || Hjoticevog dobroveljea), bice || interesantno da se sazna i

| sam način odnosa i sadržina | razgovora. S uverenjem sa ce

ORMARI

POL LILIAN: LOGORU A PLL OM ra

POT

demokratske opozicije — Demokratska alijansa — sada tavori, u zamrznutom stanju čekajući ishod Đinđićevog druženja sa Draškovićem, a sve pod patronatom EU. S obzirom na sastav vodećih ljudi ostalih članica Alijanse, teško se može očekivati da budu baš toliko fleksibilni da prihvate saradnju sa SPO ı GSS.

Slobodan Rakttić (Narodna saborna

· stranka) i Nikola Milošević ( Srpska

liberalna stranka) sasvim sigurno bi između saradnje sa Draškovićem (to iskustvo su već imali) ı apstinencije mnogo radije prihvatili ovo drugo. Uz Koštuničinu Demokratsku stranku Srbije, ove dve stranke predstavljaju programski najkompaktniji blok stranaka na našoj političkoj sceni (zašto to sami ne priznaju 1 razlike izbrišu ujedinjenjem, to ni njima, valjda, nije Jasno). Među njima. malima ı siromašnima, najveća je 1 najuticajnija DSS, ali samo dok postoji mogućnost saveza sa DS. Đinđićeva eventualna odluka da istraje

na kombinaciji sa SPO, a bez DSS,

skrajnula bi Koštunicu na tešku ı tamnu

- marginu srpske politike. Biće da to ı

Koštunica zna, ali ne preostaje mu ništa drugo nego da čeka. Za sada, kad su sve varijante otvorene, političko međusobno vaganje Još se vodi bez grubih reči ı krupnih poteza. Kad se približi predizborna panika prestrojavanja će morati da budu brza ı odlučna.

Do tada, strategija balansiranja jasno pokazuje ko je šta naučio u petogodišnjoj školi YU-pluralizma.

GRAĐANSKO STIŠAVANJE "FAŠISTIČKE" BURE

Buka u Građanskomi savezu se stišala. Najteži posao je obavljen: unutar stranke ODO «la vlada,idi}ična harmonija, čiji

se Šešelj mnoge bolje pripremiti za taj susret nmeno || njegov kum, pred liderom || radikala stoje još tri zadatka: | I- dane pominje svoju tezu | da je vladika Eutanazije (take on naziva vladiku Btanasija) "davolji sluga", Z - da Vučić kaluđerima ne priča o svojim poligamijskim sklonostima, kakve je priznao u Blicu (5. januara o.g.) i 3 - da Čeda Vasiljevic ne psuje

HOĆE LI ŠEŠELJ I MONAHE NA SVETOJ GORI UPOZNATI SA SVOJIM RADOVIMA: Lider radikala (uoči primanja

"Ordena Svetog Đorđa"): pokazuje sada već pokojnom Alekseju Romanovu Dolgorukom svoje zabranjene knjige

privid je postojao ı nekad pre, pre pomamnog zbližavanja sa SPO. Sad, kad unutarstranačke opozicije nema, pobednici mogu da se razbaškare po stranci, da na miru sačekaju hoće li im SPO (ovog puta uz pomoć DS) obezbediti dva, tri ıli Još neki više poslanički mandat.

Nakon svega, ostaje samo žal što građanski Konan Nebojša Popov nije ispunio pretnju ı premlatio "švercera cigaretama" Miljenka. Bruka.

Uz to malo treniranja strogoće GSS bi dogodine mogao da se kandiduje” na mesto

nove Nove demokratije. Cak ı više od toga, ako je unutarstranačka polemika morala da bude tako žestoka, sa ljudima koji su u GSS uložili bar isto onoliko koliko ı pobednička ekipa, može samo da se pretpostavi kako može biti tvrd sudar sa nekim iz neke druge stranke, makar to bio | SPO):

Za sada su Jedni drugima potrebni ı sve deluje harmonično. To je ı logično, Još se ne usaglašavaju poslaničke liste a ministarski apetiti još od letos nezadovoljeni čekaju da Vuk opet poseti šarmantnos predsednika Miloševiće ı, ako mu se posreći, samo zarad zajedničkog, istrajavanja u borbi za mir, utanači neku koaliciju. Dok se to ne dogodi, sve mora da ide svojim tokom, bratski, građanski ı demokratski.

MARATONCI TRČE HILANDARSKI KRUG

Posle zabrane ulaska u Crnu Goru, pada Krajine ı neprohodnosti Iforom zakrčenih puteva u Republici Srpskoj, radikali su odlučili da svojom pojavom ovog. Uskrsa počaste svetogorske monahe. Putem za Hilandar, kojim je Vuk nekad hodio, Šešelj će povesti svoju malu alı odabranu svitu.

Pošto je reč o medijskoj atrakciji, a ne uskršnjem molitvenom hadžiluku, kao ı u svim sličnim prilikama, pozvani su posti i gošće. (Gošće će, kao ı vrli radikalm pravoslavci, da se iznenade kad saznaju da žene ne smeju ići u Hlandar. Međutim, možda Maja Gojković bude pripuštena. Njoj Je njen sveštenik — kako mi reče dozvolio da joj venčani kum bude muškarac. To joj Je mogao dopustiti sveštenik, ali ne pravoslavni, tako da ne treba očekivati sličnu vrstu blagoslova od hilandarskog oca Mitrofana.)

Ako nekog iskrenog. bude bilo da zabeleži susret Šešelja i oca Mitrofana (u Drugom svetskom ratu junačkog Ljotićevog dobrovoljca) biće interesantno da se sazna ı sam način odnosa ı sadržina razgovora. S uverenjem da će se Sešelj mnopo bolje pripremiti za taj susret nego njegov kum, pred liderom radikala stoje Još tri zadatka: 1 — da ne pominje svoju tezu da je vladika Eutanazije (tako on naziva vladiku Atanasija) "đavolji sluga", 2 – da Vučić kaluđerima ne priča o svojim poligamijskim sklonostima, kakye je priznao u Blicu (5. januara o.g.) ı 3 – da Ceda Vasiljević ne psuje.

Ako se ti zahtevi zadovolje, čak da se ı zanemari nedostatak smisla svetogorske ekskurzije, poseta centru srpske duhovnosti može biti od koristi svima, radikalima ponajviše, i to ne samo u marketinške svrhe.

Posle nemanjićskih vladara, mnogih srpskih knezova i junaka, posle Hitlera

_ (Eva Braun nije ušla, njen sveštenik nije ız

Novog Sada), posle Slobodana Miloševića i Vuka Draškovića, red Je došao na

Vojislava Šešelja. Nek mu je nazdravlje.