Свет
zadenutom u vratima, da bi svi koji slučajno naiđu, neuznemireni otišli, pružajudi mu priliku za bekstvo. Neočekivanı susret sa Zlatkom nije ga zbunio, hladnokrvno je počastio svog šuraka pićem, interesujući se za ženu ı decu, a zatim otišao autostopom prema Pančevu.
NA DAN UCI: 1 Oi. CLi{N| MICE CAM
"Kada sam ofkrio šta je Dragomir učinio sa svojom porodicom, u trenutku sam pomislio da ću poludeti. Prošle su mi kroz glavu sve njegove ranije pretnje da će to uradifi,s tim što je odmazda trebala da se proširi ma sve mas: mamu, mene, moju suprugu i naše troje dece. Istražni organi, Koji su došli na uviđaj, tražili su Dragomirovu fotografiju, kako bi mogli lakše da ga identifikuju, pa smo tako otkrili da je sve svoje slike i dokumente odneo. Slučajno se kod mene zatekla jedna fotografija sa njegovog i Snežinog venčanja, Koju smo predali radnicima SUP-a. Rečeno nam je da fu noć svi napustimo kuću, jer nismo sigurni dok Dragomir ne bude uhapšen."
porodica Sađovski: Jova, Danka i njihova deca. Predmet našeg interesovanja je njihov najmlađi sin Nemanja, koji je ima tačno dve godine ı osam meseci, ı već ume da čita, napamet zna oko stotinu pesama ı osam manjih knjiga. Perfektno igra šah, prepoznaje sve vrste automobila, ukratko rečeno, Nemanja je pravi vunderkind. "Svet" je, pre nekoliko brojeva, već pisao o Nemanji. al: povod našeg: ponovnop susreta sa porodicom: Sadovski su problemi koji su iskrsl: kada je porodica po-
u aa pa rar:
Sutradan, dok se porodica Putić, ophrvana bolom, pripremala za trostruku sahranu, stiglo je pismo od Dragomira, adresirano na Snežaninu majku, u kome Je manijakalni skriboman poslao slike svojih dečaka, umrljane krvlju. Pismo Je odmah, nepročitano, predato službenicima SUP-a, tako da motiv, ukoliko je uopšte naznačen u tekstu, ı dalje ostaJe nepoznat Snežaninoj porodici. Marija, Zlatkova supruga, priča da Je Dragomir, iako problematičan tip sa podebelim policijskim ı "kovinskim” dosijeom, bio dobar otac ı muž, do pre godinu ipo dana, kada je njegova majka, prodavši kuću, doselila kod sina ı snahe u stan. "Od tada se sve promenilo. Snežana, Koja je ranije retko dolazila da nas poseti, počela je da navraća sve češće. Jednom je iznenada banula sva pomodrela, sa zatvorenim okom od udarca, rešena da svog muža tuži i da se razvede. Izvadila je lekarsko uverenje o povredama, međufim, odustala je pod pritiskom Dragomirovih pretnji da će nas sve pobiti. Nedavno je Dragomir opet pokušao da pije, jer mu je 'esperal' ispao, i, onako pripit, udario je starijeg sina Miroslava nogom u bradu, a Snežu i Mladena isterao iz stana i zamislite tu 'pažnju, platio im je taksi do Kovačice, da sc ne maltretiraju autobusom.
No, kako to već biva u braku, nesporazumi su ızgla-
kušala da ga pravilno usmeri, odnosno da pronađe ljude od struke koji će moći planirati ı pratiti raZVOj OVOg izuzetno nadarenog deteta.
Kad sam stigao u porodičnu kuću Sadovskih, raspolagao sam sa mnogo podataka vezanih za Nemanju. Nisam očekivao nikakva ıznenađenja. Dočekao me je Nemanjin otac Jovan. Nemanju Je donela majka, upravo se probudio, ı ona ga Je onako snenog držala na rukama. Manirom odraslog čoveka pruža mi ruku ı mi se upoznajemo. Gledam ga ı tražim na njemu nešto što bi ga izdvojilo od ostale dece. Ništa, sasvim normalno dete plave kosice ı dubokih plavih očiju, koje stalno gledaju u vas ı važu svaki vaš pokret. Počinjem razgovor sa Jovanom, Nemanja je seo Ispred televizora ı pažljivo gledao reprizu "Srećnih ljudi”: Jovan ı Danka rade kao službenici na železnici, poslednjih nckoliko meseci otac Je na prmudnom odmoru.
24.6.19986. Svet
LU LC ZLOČIN KRHAU sE NE · PRMTI U BRNATU
KUĆA STRAVE: Ovde se desio najmonstruozniji zločin u Banatu u
đeni i Snežana je uz mužeyljev blagoslov došla da pričuva maminu kuću desetak dana. Ne shvatam kakav je razlog imao da ubije Snežu, a tek decu?!"
ZC U _ SAMO ŠTO · NISAM
DOVRŠIO
Nestašan, kovrdžav dečak, Zlatkov sin, veselo trčkara po kući, nesvestan tatine tuge ı krišom obrisane suZe. ı zadirkuje ga. izaziVajući uwevoljan očev osmeh. "Ovako jc i Miroslav, stalno išao za mnom, tražeći da
Potpuno se posvetio malom geniju.
"Komšije tvrde da sam lad što mu posvećujem toliko vremena”, priča tata Jovan — "Cak su počeli pričati da ga teram. Pa ne mogu ja nikoga terati da upamti neke stvari ako on to sam neće. Sah je igra koja se ne uči tako lako jer je komplikovana, a on po tri sata u toku dana provede nad tablom. To nema na kugli zemaljskoj. Kada sam upitao ljude iz šahovskog saveza za pomoć, odgovorili su mi da dođem kad mali napuni šest godina jer najveći velemajstori su tek tada ozbiljno pristupali ovoj igri. Najviše me zabolelo kada sam ih pitao pa ko će mi pomoći? Odgovorili su da se ne bave genijima. Za pomoć sam se obratio i lokalnoj doktorki, magistar je, ona mi je rekla da ja i supruga idemo kod psihologa jer nismo normalni. Malog nijc ni pogledala.
Ne mogu da shvatim da mc ljudi mrze zbog mog dcteta. Do pre mesec dana ni-
poslednjih 10 godina
mu posvetim pažnju i vreme. Ma šta da sam radio, morao sam sve ostaviti, da se poigram sa njim" – kaže Zlatko, dok mu nekontrolisani grč krivi usta — "Bili su to pametni i dobri dečaci, voleli su oca. Inače, Snežana i Dragomir su se upoznali pre nekih sedam godina, kada su oboje bili na lečenju u Kovinu — Dragomir od alkohola, a moja sestra je bila 'poživčanila? i pokušala da se ubije sečenjem vena. Venčali su se pre rođenja starijeg dećaka, slagali su se lepo, a zet nam se činio kao fin čovek, koji više nije pio i rado nam Je pomagao u izgradnji kuće. A onda je njegova maj-
Kada sam pitao šefa kako ću sade da hranim porodicu, rekao mi je: "Neka fi mali | genije nađe rešenje!"
ko, ama baš niko nije bio spreman da mi pomogne. Dobio sam i otkaz na poslu. Kada sam došao na razgovor kod šefa, rekao mi je: "Hoćeš li neplaćeno ili otkaz'. Ja ga pitam: Zašto, a on mi kaže da sam višak i da ne brinem jer imam kod kuće ono što niko nema. Kada sam ga upitao kako ću Živeti i podizati decu, kaže mi: 'Neka mali genije nađe rešenje”. Eto, i šta da radim. I sami znate da kod nas, ako se među dvesta ljudi javi jedan iznad proseka, onda se i on mora uklopiti u taj prosek. Ja se borim da se Nemanji to ne deSES Jovan prekida Nemanju u praćenju programa. Sedaju za šahovsku tablu, Nemanja mi pokazuje bezbroj vrsta matova, a u Isto vreme stalno gleda prema televizoru. Otac ga usput ispituje: "Kad pion preskače čeono polje, kako se to zove?" "An pasan" — odgovara mali kao ız topa. "Da li možeš dati mat sa dva lovca?" "Ne možeš, treba mi kralj" -– kaže Ne-
ka doselila i sve se izmenilo... "
Komšinica Ana, koja je u međuvremenu navrtila na kafu, kaže: "Noć pre ubistva, u nedelju uveče, Snežana Je imala telefonski poziv iz Batajnice, kod nas, jer Putići nemaju telefon. Desetak minnta je razgovarala sa Dragomirovim kolegom sa posla, koji je, zabrinut da bi Dragomir mogao ostati bez posla — jer iako redovno dolazi u preduzeće, ništa ne radi, samo ćuti — želeo da obavesti Snežanu o tome i da se posavetuju kako da mu pomosmu. Nije mi se činilo da je Sneža preterano uznemirena razgovorom i izgledalo je da će
ZBOG SINA GENIJA OSTAO BEZ POSLA: Jovan i Nemanja Sadovski
sve biti u redu, jer je za dan-dva trebaia “da se vrafi u Batajnicu. „ Sutradan ujutro, pošto je pobio svoju porodicu, Dragomir je svratio na poštu n cenfru Kovačice, gde radi moja kćerka, obavio telefonski razgovor i kako nije imao da plati, rekao Je 'Sneža će to regulisati” – i otišao."
Dragomir Jovčić je uhapšen na pančevačkoj autobuskoj stanici, u utorak, 4. juna, oko deset sati. Predao se bez otpora i kod njega su pronađene dve bombe i pištolj kojim je izvršen zločin. Organi gonjenja su imali nalog da postupaju veoma oprezno, jer se znalo da je naoružan ı da se kreće u masi ljudi iz straha da bi mogao biti likvidiran. Nezvanično saznajem da je priznao sve Za Šta ga istraga tereti i da je izjavio: "Nije mi žao što sam to uradio, Žao mi je samo što nisam dovršio po-
"Dovršenje posla” se O OEOr čde odnosi na likvidaciju kompletne porodice Putić. Trostruki ubica je smešten iza zidina beogradskog Centralnog zatvora, gde očekuje okončanje istražnog postupka ı suđenje.
Snežana, Miroslav i Mladen počivaju na kovačičkomi groblju, sahranjeni u Zi ničkom. proširenom san ku, u zajedničku raku. Ka da Kovačica ne pamti takvu sahranu. a ostao je upamć ı komentar jednog rezignira. uog meštania: "Sta će nam rat? Pa mi se tako Tepo' ubijamo između sebe!"
=
manja skoro nezainteresova– no. "Nemanja je pun pitanja i stalno me ispituje o kolima" — nastavlja otac. "Ja ne znam kako da mu objasnim neke stvari, da li da razgovoram sa njim kao sa detetom ili sa odraslim. Sto provodim više vremena sa njim, sve me više iznena-– đuje. Mali razlikuje sve boJe (čak i fluorescentnu, braon, roze itd). Naučio je i da broji." Pitam Jovana šta dalje namerava ı da li je moguće da baš niko nije želeo da pomogne. "Pre nekoliko dana Nemanju sam vodio kod profesora dr Krstića, inače poznatog genetičara, koji kada je video neke Nemanjine sposobnosti, naprosto je ostao bez reči. Nezvanično mi je rekao da nje-
goy IQ prelazi 170. U:dijag-
nozi piše da je Nemanja zdravo i izuzetno nadareno dete. Zahteva obrazovanje stručne komisije koja će pratiti i planirati razvoj deteta, osnovati fond za dete, te sredstva za razvoj i na kraju omogućiti porodici normalan život. On je jedini čovek koji mi je ulio tračak nade. Prodajem i kuću ne bi li uspeo da uradim nešto na njegovom uzdizanju. Nisam ja bitan, ja ću nekako preživeti. Pomoć mi je obećao i Adrijan Mihaljčišin, eminentni ruski šahovski stručnjak, koji će izradifi program za Nemanjino šahovsko napredoyvaDJE .