Свет

Svet 8.7.

Čad. Mi smo morali da uapravimo zonu razpraničcilja ı obezbeduno Abese.

+ Na Koji način?

Morali smo zvanično da sačuvamo anonimnost. To u praksi izgleda ovako: Mi uletmo. odradimo., a iz. pozadine se pojave Cadijanci FANT-a ı ispada da su oni dobili bitku.

- __ To su već bile prave borbe?

U Cadu sam ubio prvog čoveka, a vratio sam se posle četiri meseca sa 19 duša na savesti. Dakle, to su prave borbe.

: •* Kako si to ljudski podneo?

Bolje ja njega, nego on

' mene. To Je bio rat.

+ Da li si imao moralnih dilema?

Ja sam, pre svega, VOJnik. Nije me to opterećivalo. Bilo je to pitanje preživljavanja. A Što se dilema tiče, bilo mi je teško kada smo kod

neprijatelja nalazili jugoslovensko naoružanje, O čemu sam ja, naravno. ćutao. Ionako su svi mislili da Je rusko. Bili smo nekoliko puta borm-

__bardovani. Jednom prilikom smo.-oborili jedan avion tipa TU 22 u kojem je posada bila: dva Poljaka ı jedan Istočni Nemac. a znani da su (iz razgovora sa njima) streljana dva Jugoslovena iistruktora

Gadafijevim pro-čadijanciina. • Da li je teško bilo biti Jugosloven?

Cesto da. A u xuštit. Za

Legiju jc Čista dobit svaki regrulovalii COvCK sa naši

terena. Dobri smo VOJNICI, principijelni ı sposobni. Vrlo se visoko kotiramo na rauglsti Legije, Jer se snalazuno u svim situacijama. A 1 ŠiIroka nam je duša slovenska (smeh).

•*+Da li je operacija Pervijer postigla svrhu?

·U suštini da. Mada ja lično ne vidim šta se time ı dobilo. Francuska nema nikakvih interesa u Cadu. To Je nedođija nepregledna.

„_ Kuda si išao le Cada? 1

1988. Džibuti. Tu je bilo drugačije nego u Cadu. U Džibutiju nismo bili u sklopu nikakve operacije, već smo bili samo pojačanje 13. režimentu Legije DBLE, nismo učestvovali u frontalnim sukobima. Predstavljali smo prisutnost francuskih trupa na rogu Afrike. Strateški zadatak nam je bio zaštita moreuza ı ulaska u Crveno more. Drugi zadatak je bio odbrana granice Džibutija od upada pobunjenika iz Etiopije ı Somalije u kojima

~ vlada građanski rat već decenijama.. tako da više nije inicresanlan mikome, mi Humauilarijin Organizacıijama. · Treće, bili sino stacionirani u Ajtu, pde se malazı reZidencija predseduika oko koJe Je staciouirano više jedinlca francuske vojske, pa, izmedu ostalog, ı padobranici Lečije stranaca. fu smo bili doPro siuešteuj u barakama sa klina-uredajima na Šux Icpionarı baš uisu navikli. Je-

GODINA PROVEO U LEGIJI STRANACA

"U Džibutžiju sam me ofvaramju nekog aušo-putca koji su gredili ncsi i | upoznao fadcašnjeg dopisnika \ Tanjuga. Ja i još dvojica Jugoslovenci \ \ šme sja elanimc izvodili i pokazivali

mu sve što je famo bilo vredno videti.

Mi smo hteli de se cdružimo. Scame

smo cje zceimolili cele mišžei o meme me piše. Dve nedelje kasnije mi je memc poslale isečcik iz novinmc u kojim je on takve baljezgarije o mami piseo dc je bilo strašno"

BREVET MILITAJIJRE

PARACHUTISTE

M < OOU B OI ODA OVAA ADO 2 Ž aayacera VAVA 7. ay 7 2 o \ \ ALCO. AVA OJO OJ. \{ /- 5 OC 9575 \ \ \ 498 3453 0 0220

~. LEG BARRA Nicolas Mle 172 990

0 0 7, 10: Octobre 19B6

Ze a Oe, ć 26 Octobre 1986

ZU U VA ere: ratio / \ > ene de BAI i => /

A OU JA ALI O VA IO

dan od razloga našeg prisustva u tolikom broju je bilo ı obezbeđenje ogromnog. stOka municije ı naoružanja koje bi se koristilo u slučaju sukoba većih razmera u Istočnoj Africi. Ta skladišta municije Jako dobro pamtim. Tada sam bio prvi put ranjen. · + Opasno?

Na svu sreću, imao sam pancir. A na žalost, moj binom nije imao tu sreću. Od dosade smo se karal na straži, besni što smo pod punom ratnom opremom (oko 55 kg sa pancirom na temperatuarı od oko 50 stepeni u hladu). Zanevši se u poker, u Jednom momentu sam čuo pucanj ı istog trenutka ostao zaslepljen nečim toplim i sluzavim. Niz lice mi se slivao Još vruć mozak mog binoma. Pogođen je snajperom u potiljak ispod šlema dumdum metkom. Izlazna putanja metka mu je raznela čeonu kost ı njegoy mozak prosuo se meni po licu. Odskočio sam od ıznenađenja, što mi je spaslo život. Metak, namenjen mojoj. plavi, pogodio me Je u levu stranu rebara ı kroz stari pancirni prsluk sa pločicama mi polomio Četiri rebra, a sam udar me izbacio ız bunkera obloženog džakovima peska. Ležao sam lako neko vreme pokušavajući: da dođem do vazduha, zevajući kao šaran na suvoni. litervenina prupa Legije, čuvši pucatj. zaprašila Jc ız Brauuinpa (Peški

mitraljez 12.7 mm) ı mitra-

ljeza po vrhu brda sa koga Je pucano, ali bez nekog rezultata. Crni lešinari su već zbrisali. Dotrčali su do bunkera i prvo videli mene sa licem punim ostataka mozga ı čoveka sa šlemom bez lica. Mislil: su da smo obojica mrtvi. Mene je u naručje uzeo jedan naš Beograđanin, inače moj Jako dobar prijatelj, ili brat, ı plačući me poneo. Eto, da ti odgovorim na pitanje o emocijama. Mi, ipak, imamo dušu. Misleći da sam mrtav, nije obraćao pažnju na telo. Ja nisam dolazio do daha da mu pokažem da sam Živ, a on mi Je nanosio strhovitu bol noseći me kao beživotno telo. Kada me je spustio u ambulanti na krevet, zadnjim atomom snage sam uspeo da pokažem desnom rukom gde sam povređen. Posle toga sam se onesvestio... Probudio sam se u bolnici uz strahovite bolove pri svakom udisaju ı pokretu, ali živ! Obožavam kada gledam u filmovima glavne junake kako se odmah dižu posle pogotka metka u pancir ı nastavljaju borbu kao da ničega nije ni bilo. Možda ja u ovom filmu nisani bio glavni junak. ali je meui za podizanje trebalo dva meseca. Rambo je čudo prirode, nema šta. Inače, io veče je radila Kaznena ckspedicija. sravmila je jedno crnačko selo, odakle se suliujalo da su došli suajperisti. Protivno ubedenju, ŽIVOL u

"Imaeo sem 24 gedime Kesic sema poipičivač ugjever se Legilema. še sem: cdlovoljne odrastao i svestesn cele zresma Šeli potpisujem. Pošpis me ugovoru ie voj vencem ugovor sm egijem. Te posteje sve. Ništa

druge ne pestoji. promenztijem identčišeš"

Legiji je vrlo cenjen i skup, i svaki se gubitak naplaćuje.

+ Pretpostavljam da su borbe u Džibutiju za tebe bile završene?

Moj deo borbe jeste. Poslednjih mesec dana boravka sam polagao za C kategoriju. Bio sam za to Vreme odvojen od kompanije ı koristio lepšu stranu života. Ali, tu ću se vratiti na tvoje pitanje o Živounji. Dok si gledala slike, pitala si me za geparda.

+ Ponašao si se kao da se podrazumeva da svako ima geparda kao papagaja.

- Gde si ga našao?

Nisam ga Ja našao. Jedan Slovenac ga Je čuvao u SVOjoj sobi. Pošto sam krenuo na to polaganje dole u centralni kamp. trebalo Je da budem smešten u kolektivnom smeštaju koji je bio užasan. Pun buva ı slične gamadi. Tada sam sreo njega ı on mi Je ponudio di: al U IJCgovoj sobi. Lo Je bio luksu-

i debijeme i

zan smeštaj sa klimatizacijom i kupatilom. Odmah sam prihvatio. Posle burno provedene noći probudio sam se ujutru uz jedno toplo vitko telo koje mi je zauzelo više od pola kreveta. Počeo sam da gunđam i tražim da se pomeri na bar tri svetska jezika. Nije bilo odgovora. Revoltiran takvim ponašanjem, okrenuo sam se besan. O istom momentu se okrenula ı pegava njuška ı zarežala. Reakcija je bila produkt straha, samo se JOŠ uvek ne zna ko je bio uplašeniji. Niti sam ja bio njegov gazda, a nisam, doduše, navikao ni da spavam Sa krvoločnim zverima. Obojica smo najbrže pobegli ız sobe. Sve je to izazvalo ovacije smeha prisutnih. Posle smo se sprijateljili. Ta zverka je u meni budila uvek osećaj divljenja. Kao malom mu je jedan crnac polomio obe preduje noge. Od tada nikada u blizinu kampa nije smeo Il-

–

Jedan crnac da dođe, a pošto ga je vojnik hranio ı negovao niko bez uniforme nije smeo da mu se približi. Prema uniformisanim ljudma je bio miroljubiviji od domaće mačke.

+ Šta je lepša strana živeta? To su plaže, okean, ronjenje i pre svega prelepe devojke boje vruće čokolade. To su sitna mala bića, crta belih vila iz najboljih erotskih časopisa sveta. San svakog iole normalnog muškarca. Tako se rane najlepše leče. Na žalost, sve što je lepo, kratko traje. Ali i život u Legiji može kratko da traje, kraće nego bilo gde. Zato se dobro koristi.

+ Kako se završilo?

Slavno. Da začinim svoj boravak u Džibutiju, greškom sam se potukao sa voCjnom policijom u civilu. -

+ Zašto sa njima?

Nisam znao da je vojna policija. Cačkali su mog kompanjona, crnca, ı ja sam se osetio prozvanim da mu pomognem. Tu sam nasrnuo u odbrani na ogromnog crnca, prvaka nekih borilačkih veština, 1 u toj tuči sam O njegov nos polomio pola šake... U Francusku sam se vratio sa pola šake u gipsu, pa mi je i dan-danas ta polovina malo deformisana. Sve to ide u rok službe.

(Nastavak u sledećem

- broju: Gvajana i Đavolje

ostrvo)