Свет

LL MMI Dr Braško CO 00 OJ

HRRRANGOV

esme Igora Karanova, okupljene u knjizi pod naslovom Vek bez ikog, ("'ProTičlej Ba - ? E nonija') SVEdoče o mladićkom, nekonvencionalnom, buntovnom prisustvu u nevremenu koje traje. Verovatno se ni u kom slučaju ne bi pogrešilo kada bi se reč nepristajanje Zap1sala na belinama ove knjige o noći, besanoj ı neizvesnoj, ratovanju, pretragama po vlastitom biću samoće. Ovaj mladi buntovnuik u konvencionalnom našem. nagužvanom životu peva kolokvijalno, neposredno. Izričito. Ostvaruje naočitu ı sarkastičnu svoju antibiografiju. Kao da mu je. ne Jedino u razaznavanju najuajnijih rok melodija, naletelih s neba, alı sa svih strana svela. kao sodišnja doba. najbliži Radomaui Kanjevac. No ı tu ima mnoštvo linjatusa koji Sovore o posebnosu ı veoma aularhičnomi. a pustolovnom lasu Karanoyva koji, odista. logiku sive naše prizemnosti prezire nadinoćno ı sugestivno.

Možda su vrotske strofe Ovog, Karanova ı mnajostvareniji trenuci knjige koja glasno alı nimalo patetično, već pre svega ironično, iskosa najavljuje sasvim osoben njegov hrski dar. Onaj koji ne zazire ni od psovke ali prećutane. gorke, a isto vremeno ne mari za ututkane srokove uspavanke. Niže od peska ove noći. kako bi već rekao Jedan naš moderm i klasik, nahode se toliki prividi, deziluzije, tolika Potemkinova sela tzv. stvarnosti, tolike sramne senke našeg planetarnog salaša. Pogled je gorak, istovremeno ı gord.

Igor Karanoyv izdvaja melodiju, živopisno nastoji da ukine anonimnu magmu našeg letargičnog trajanja 1, istovremeno, tako uspostavlja svoj horizont. Daleko iznad arsenala ratničkih trofeja, maskiranih uniformi, ali i iznad lekovitog, OVISničkog dima cigarete, inflatornih

zlota, niskog stasa naše mahovine ~

stoleća.

Jedan od najapartnjih pesničkih glasova koji se danas odavde razaznaju. I jedan od najuzbudljivijih. TRABGO

Baš kada sam pomislio da sam, ipak, položio sve ispite u mom Životu skromnom, koji baš ı nije bio skroman u Ekspres Politici, negde u prošlom: junu, mesecu lipa, Višnja Vukotić je (Perom ispod pojasa, 12. 6. 1996, str. 12), sa podignutini suplentskmu prstom, veoma odrešito zatražila da se, takoreći plebiscitarno, izjasnimo kakav je to roman Dobrice Cosića Vreme vlasti. dobar ıli loš.

Odmah. ı u velikoj tremi, odpovaram: Kafastrofalan, nikakay, beznačajan, Čak slabiji i od njegovih najbezyvrednijih Knjiga.

Baš kada sam pomislio da sam, ipak, položio sve ispite u mom Živolu skromnom, koji baš i nije bio skroman u Ekspres Politici, negde u prošlom juhu, mesecu lipa, Višnja Vukotić je (Perom ispod pojasa, 72: 6. 1996. sir 12}. sa podignutim suplentskim prstom, veoma odrešito zatražila da se, takoreći plebiscitarno, izjgasnimo kakav je to roman Dobrice Ćosića Vreme vlasti, dobar ili loš. Odmah, i u velikoj tremi, odgovaram: Katastrofalan, nikakav, beznačajan, čak slabiji i od njegovih najbezvrednijih knjiba.

Jedini svež iskaz koji Je obopaHO. U iZvesiiom smislu, moju prcdslavu o kalemarskom onom piscu, svodi se na činjenicu da Ivan Katić, koji inače odseda u hotelu "Danijeli” u Veneciji (dakle onom gde je ručao Adolf Hitler jednom, ı čiji su vlasnici bili u rođačkim odnosima sa Krležinimi Glembajevima, a kapućino pije isključivo u skupom "Falorirajnu") na San Marku – ne voli mladiće!

Nemam još uvek utisak da li bi to potreslo slavnog autora Smrti u Veneciji, Tomasa Mana.

Sve ostalo Je na primitivnom nivou neke vukojebine za koju ni ne znam Kako se Zove.

Možda sam pred gospođom Višnjom Vukotić položio svoj lpanjski ispit. (U mojoj bašti dozrevaju višnje.)

Moje nastojanje da Ćosić u narednom vremenu bude izostavljen iz školskih programa isključivo Je ekološke naravi.

Zeleno.

HRRIJ MAJMUNA

Jedne noći, u bašti "Prometeja”", kada smo Mira Banjac ı Ja promovisali raskošnu knjigu Bore Draškovića Kralj majmuna. ı kada je nad gradom padao ljubičasti novosadski sumrak — setjo sam se kako Je Maja Drašković, Borina gospođa. plakala kada Je čitala fragmente iz moje knjige Veliki potpis, u koJima Milan Konjović.' besmrtnik, UIITC.

Onda, isto Jedne noći, pročital kako je Brus Vilis pao "u depresiJu”, kako bi napominjao Jedan moj kum. zbog šale što Je prelepa Demi Mur, njegova gospođa, u jednom: filmu, samo u filmu, umrla.

1 tako se, odjednom, ta Majma uspomnicna ı ovo ridanje mog najnilijee Brusa Vilisa, Javila kao pavana. Cista strast.

Stunoć sam. Isto. govorno kako Je Boro Drašković. moj liči mas. unao (me)srecu da mu u predstavi

Rašniranih cipela igra Branka Petrić, a u vreme onog, komunjarskog, mraka Josip Broz, na Jednoj zrenjaninskoj tribini, bude recenzent predstave Kad su cvetale tikve.

Na ovu baroknu promociju u "Prometeju" poneo sam Krležinu knjigu Pan. | Još Jaguara, magičnu masku. staru 3.000 godina. Meksıčkih. Te noći Ja sam, poput Brusa Vilisa, plakao besprizormo, očajno, skupoceno.

Boro je mag.

ZNAGI NAVOBA

Za Karela Capeka na Višehradu. „ mo druen ĐD. Veljina, beležim neutilitarıo:

PRUANA Za INFANTKIN

DEMI

Moji lični obućarı ı moji dežurni poštari uvek, ispred Futoške, pišu: dolazim "odmah", vraćam se za "pet minuta”. radimo "non stop".

Sve mislun da je onaj beznadežni naš čovek ız mahovine, Berisavljević, govornik na "nekakvom" okruglom "stolu" o sudbini (možda hotela) "Vojvodine", mnogo šta naučio od onih mojih dragih "uličara" (reč koju voli Aleksandar Tišma). preko puta Fokstrota.

Idemo "kući".

= Ta naša znamenia 'Koniternovska formula - Ceda. ovih dana

Javila sc na stupcima našc SUM pc bezmalo famtazinaporičIo.

8.7. 1996.

Tako sam i pročitao u lokalnom onom našem listu kako je novosadski letnji festival otvorio Ceda.

Naravno. prva asocijacija je | la: Konjovićeyv ı moj prijatelj, kulu ni naš galerista, Ceda Edrenić, konačno, govori svoju reč na Petroyvaradinu. Zeznuo sam se. -

I shvatio da mene opet neko 7aJebava. i_

Nije u pitanju Ceda. moj najmiliji Edrenić. najslaviniji naš ktitor nego neki Popov za koga su mi rekli da ima ženu, staricu, koja je. na svojoj laćaračkoj AFZ parceli. izgovorila kako će se slučaj "Baranje" lako razrešiti samo ako se pronađe Jedan zapisnik.

Ja sam pao.

IL damma ne mogu da Zaspi bez onog "zapisnika".