Свет

RE CH, || Rajkovic

al Šandor, poc predsednik DZVM, od pr s: VOB Saiva srpskog parlamenta, VO_ deći poslanik druge po brojnosti nacionalne manjine u · SRJ. jedan je od onih retkih pragmatičnih političara kakVi su u ovoj državi, parla: mnentu i, naravno, onima ko=jec. predstavljaju potrebni. Shyatajući sadašnji trenutak i realnost političkog delovanja. u poslenje vreme vrlo česio, sa nekad bliskim saradnicima i nekad jedinstvenim idejama, dolazi u sukob, ne odstupajući od svoje političke principijelnosti. Da Je reć o bilo koni srpskoni političaru, sa ovakvim Ooportu- nizmonr prema SVOJOJ strane "polit:čki pucanj” odstranio bi ga sa -višestranačke pozoriice ı pre sednice nekog Glavnog odbora. Ovako. njegovo još uvek političko bitisanje samo pokazuje · demokratičnost: ı fleksibilnost unutar DZVM ı madar_ ske političke opcije na teri_Ioriji Vojvodine.

+ Nložete li sa današnje vremenske distancc oceniti -i dali javnosti malo Yiše - poverljivih podataka o ce-

panju mađarskog političkog jezgra? __

'Svet 8.7.1996.

Srb

| PAL ŠANDOR, | poslanik DZVM | u Skupštini je od 1990. godine. nakom

cepanja madarskorti politickog korpusa tu | VWojvodini na tri

stranke. ostag |jeu Ryuoštonovoj | DZUM. ali sada · teško optužuje svos lidera:

' FE SNe znam da li će podaci - koje vam buđemi dao biti dovoljno poverljivi. Mislim da "su na to, osim finansijskih razloga, koji su Javnosti ma– nje-više poznati, uticale ı različite političke opcije unu– tar DZVM-a: Staru, odnosno integralnu 'DZVM držao je · "na okupu jedan: balans između informacija ı novca. Informacije su držali g. Andraš Apošton ı Janoš Vekaš, a novac Sandor Hodi. Kada su Agošton i Vekaš odlučili da "slave ruke” na novac, onda Je neminovno došlo do poremećaja snaga unutar · DZVM-a. Naš tadašnji potpredsednik, s obzirom da se radilo o godišnjoj konferenciji, imao Je obavezu da podnese izveštaj o finansijskom poslovanju. Međutim, onu je to odbio ı stoga Je uz Jedno političko nezadovoljstvo došlo do artikulacije jedne drupe političke organizacije 'SVM. i

+ Ima li indicija da jc neka "treća politička ruka" kumovala raskolu?

Ja tako nešto, eksplicitno, ne mogu da tvrdim. Mislumn da Je to išjo u prilog ı Jeduuma ı drugima ili u prilog više jJednina nego drugima ı ne bili mogao mn sada da kažcin da je ucko tu prcsudno odlučivao o tomc dit

dođe do raskola. Mislim da smo mi sami bili dovoljno "žestoki" da sami napravimo taj sukob, a onda je on sye više, vremenom, dobijao ideološke razmere. Ja sam

vrlo često čelnicima i jedne 1.

druge stranke govorio " 'ajde da sada pređemo sve one koji su kumovali našem raskolu, pa da sednemo da se dogovorimo i da ih matiramo”. Na žalost, još me nisu poslušali. Ovoj koncepciji postoje prilični otpori, jer predseduik DZVM-a kaže kako on ne Želi ništa da menja.

+ Zbog čega su politički lideri DZVM, među njima i Vi, dozvolili sebi da upadnu u "balkansku političku vatru" i da se to manifestuje onda u raskolu do koga Je došlo? |

Mislim da ljude nije moguće silom držati na okupu, da su politički interesi legalni, a s druge strane pojavile

· su se pare, a gde ima para

ima i mita ı korupcije. Pojavili su se razni privatni intcresi, ali za mene to Ije primerno. Za meue je prinerio da li se mi tako različiti, sa više političkih opcija, možemo dogovoriti. Ukoliko inožemo. onda Je nebitmo da li smo u jednoj, dve ıli šezdesect stranaka. Ta politička podela je čak na Jedan način ı

stimulišuća, dozvoljava razvoj ı inicijativu, različit tempo pa bismo tako. po ugledu na mađarske partije u Slovačkoj, morali da dođemo do nekog zajedničkog minimuma. -

+ Zašto g. Andraš Agošton insistira isključivo i jcdino na pcrsonalnoj autonomiji za mađarsku nacionalnu manjinu kada se čuju i druga rešenja?

G. Agošton, povoreći O personalnoj autonomiji. vrlo samovoljno tumači koncept mađarske autonomije DZVM. On čak voli da kaže da je personalna autonomija dominantni oblik ·'autonoiije, što apsolutno nije istinilo. Mađarska autonomija ima svoje dve tačke. Jedno. teritorijalna autonomija i, druga, personalna autonomija. Oblici autonomije za koje se mi zalažemo u našim dokumentima misu međusobno nadređeni ni međusobno podređeni. Kada sam god u prilici na našim sastancilila, ja intervenišem da se nikada nc kaže da je personalna autonomija dominantni oblik autonomije DZVM, već se zalažemo za razne | svc oblike autonomije počevši od teritorijalne do personalne koje se međusobno harino-

nišu i funkcionišu na Jednom istom terenu.

+ Koliko promcna Zakona o izbornim jedinicama može štetiti DZVM na predstojećim republičkim izborima znajući da su mnogi ljudi koji sačinjavaju vaše biračko telo otišli iz zemlje usled ovih događaja? Izuzetno nam može Štetiti, pogotovo ako se mi, naše dve političke organizacije ne nagode pa budu išle odvojeno na izbore. Recimo, u subotičkoj izbornoj jedimici, gde možemo da osvojimo najviše glasova, može se desiti da pređemo određeni prag, a da ne dobijemo uljednog poslanika. Ali zakonodayac, SPS, može jednostavno da kaže "ko vam je kriv što se ne dogovorite". Među:um, ja lično u to ne verujem. Ako DZVM ı SVM postignu određeni minimalm dogovor oko autonomije, onda bismo mi mogli da postignemo onih 39.000 glasova koje je svojevremeno dobila DZVM, a u drugim opšunama pde ue možemo da osvojimo dovoljan broj glasova, pde uc možemo postići izborni cenzus a gde žive Madari. mu bismo mogpli pozvati naše birače da plasaju Za OpoZiciju. uz, HaraV-

no, prethodni načelan dopovor gde bi oni pre izbora prihvatili rešenje mađarskog pitanja (kolektivna prava, politički subjektivitet). Na taj način bi se možda na globalnoj političkoj sceni postiglo dvovlašće, ızmeđu skupštine Jugoslavije koja bi eventualno mogla biti Opoziciona |I skupštine Srbije koja bi bila dominantno sOcijalistička. Mislim da bi taj klinč mogao da izazove "krizu" iz koje bi se onda mogla roditi prava rešenja. Cela ova varijanta, naravno, ZaYisi od spremnosti na našu međusobnu saradnju, ali ı od ponuda koje je Opozicija spremna da nam pruži.

+ Govoreći o opoziciji i vlasti, moram Vas pitati da li je izvesna mogućnost ulaska DZVM u bilo Koji politički blok -— desnicu, centar, levicu i razmišlja li se o tome U Yvrhovima DZVM?

M na žalost, još nismo razmišljali o tome s kun, kako, mada je mopgućiiost političkih partnera ograničena. Mi bismo prvo morali da uradimo dve stvari. Prvo, da potvrdimo svoj O subjektivitet za dobijanje plasova Mađara, a onda bismio morali izabrati poliučku opciju u kojoj bismo našli

-

svoja strateška opredeljenja. Sta će se konačno dogoditi. za sada, zaista, ne znam.

+ Vi ste u jednom od poslednjih brojeva "Nedeljnog telegrafa" izneli vrlo ozbiljan i upozoravajući stav o JUL-u. Da li je to zbog Vašeg političkog pragmaftizma, bojazni od ove političke orgamizacijc, dodvoravanja ili nečeg četvrtog, petog?

Posle izlaska tog intervjua neki su me optužili kako su oduvek znali da ja iukluniram prema JUL-u, ali sada, eto, ı javno iznosim SVOJE simpatije prema toj političkoj orgamzaciji. I pre toga su me optuživali isti ti kako želim da pređem u Savez vojvođanskih Mađara, što je, naravno, SVE besmisleno. Tačno je da sam Ja izneo jedan ozbiljan stav o OVOJ političkoj orgamizaciji u smislu da Je to vrlo sistemalična ı metodična organizacija. Ja sam, jednostavno, izneo bojazan da nam ta organizacija može biti veoma jak politički protivnik, pa i među predstavnicima ma-

đarske nacionalne manjine. S

OE VI LI A OI