Свет
+)
22.7.1996. Svet
Golom
ni. Na otoku sal proveo četiri godine, Jer 1 Je Veljko Guberina skinuo šest meseci. Branio me je po službenoj dužnosti, jer MDisam dozvolio porodici da augažuje advokata, alı me Je branio kao da sam mu platio ne znam koliko. Što se tiče Golog otoka, mogu da kažem da Je bilo teško, ali ı lepo. Takve prijatelje ı drugare više nikada nisam imao u životu. Bilo je tu ı Jajara, ali ı pravih ljudi.
+ Kakav su odnos imali prema Vama kada ste se vrafili sa Golog otoka?
Znaš, ono, dođe sa Golog otoka ı svi ga gledaju kao neku veličinu, a on je tanio bio živa sisa. doušnik ı jajara. Prodavao je svoje drusove sa kojmna je Jeo da bi spavao u krevetu. Za mene se znalo ko sam ı kakav sam bio. Sto se liče policije, već sam rekao: mi smo bili šikanirani posle rata. Raukovićeva policija je bila prava esesovska vojska. Sa ovima bar možeš da razvovaraš, školovaniji su ı pametiji. Ramje su dovodili sa plana scljakc. obuvali ıh u cokule ı davali nn pcndrcke. Faj cokule nc izuva. Sećam sc. iukli su nekog scljaka u kafam "Bosni" gdc su svirali povačica Daca ı Čuvcm -Lajzer. harmonika, i
nivou pamfleta, nepristrasno informisanje u domenu majgore jeresi, a od novinara se traži da sc pretvore u dehumanizovane antropoide koji ne misle već samo pišu, zapravo ukucavaju slova u kompjuter" itd.
Milosav Slavko Pešić je optužen zbog sledećeg: "Znam nagrađene. Većinu. Neke lično. Druge po tekstovima. Treće po (ne)delima. Po govorima. Usmeni novinari. Usrećitelji. Najbesramnija „je nagrada ZLATNA POVELJA Udruženja novinara Srbije za dugotrajan doprinos novinarstvu i razvoju novinarske organizacije"
Na suđenju, obrazlažući te svoje reči. M. S- Pešić Je između ostalog rekao: o Zlatnoj povelji UNS-a, da Je to priznanje koje zavađa novinare dva udruženja, Udruženje novinara Srbije ı Nezavisnog udruženja novinara SrDije. "Ne znam da li je Milivoje Nikolić član UNS-a, ali pretpostavljam da jeste pošto Je dobio njihovu povelju. Ja ga ne prafim i ne ispitujem. Ne znam. Znam samo da je bio ribolovac!" (u Sudiici smeli).
el MI JE ŠTO SE TUŽILAC | _ PREPOZNAO" _
O članku "Jedva čekam da osltarnn” Pešić je izJavio da nije uvredljivo pisao i vredao tužioca Nikolića ı da
"Tekstovi su na
zašta. Skoćio samu ı izudarao tog. policajca ı poslao pa kod ujecgovop šclfa Tošc Vrbilovića. Sledio se kada sam rčkao da sam PĐinović. Jurili su mie medelju dana. Uvek sami bežao da bi se malo oliladili. Takva su to bila vremena. + Sta Je bilo posle Golog otoka?
Nisatrı bio ni mesec dana na slobodi odmah sam zaradio drugu robiju. Sedeo sam sa Tomovićem, Boškom Markovićem ı čuvenim naŠim Kragujevčaninom . Mikom Ćopom, živom legendom, u Domu kulture ı pobiJem se sa nekim Hrvatima. Tu Je bilo tri-četiri preloma. Polomio sam im dve vilice ı dve ruke. Uhapsili su me posle nekoliko dana. Posle četiri ipo meseca istrage dobio sam osan meseci Zalvora, najminimalnije Što Sa mogao, jcr ı onda je bilo sudija koji nisu slušali direktive, kao taj Ljujić. Kasnije sam hico da pobegnenı u voJsku da ne robijam., al; su me provalili ı posle tuče savladali tako da sam izdržao ı tih četiri meseca. Otušao sam u vojsku ı uno il je komatndant bio Pavle Strugar. ovaj general ız Crne Gore. Pouuslio sam da će mie ubili u VOJSCI. alı su ini lu ljudi pomozli ı taj Strugar nikada mije zloupotrebio činjenicu da je moj otac bio kraljev ofiCIT. * i)a li ste pokušali du Živite mirnijinm Živoftomi, da
se IH me odnosi na njega "Nicni je žao što tužilac misli o sebi negativno! Neka objasni kako se prepoznao!" O obeštećenju, optuženi (DeSIĆ) je Dio dećidjran: "Tužilac treba mene da obešteti pošto gubim Yyvremc, jer se ne osećam Krivim. Treba da radim 520 godina da bih Coletu Nikoliću isplatio 500.000 dinara koje on nije uspeo da zaradi za ceo svoj radni vek. Neka ja živim još 500 godina, pa ću rado da mu isplatim te pare..."
Na kraju, na pitanje sudiJe Mire Jocović da li ma nešto da Kaže što ga nije pitala, M. S. Pešić najozbiljnije odgovara: "Dobro se osećam!" (u sudnici opet smeh, smeje se ı sudija).
Posle suđenja, obratio sam se vlasniku lista "Smederevac”, Slavku Jovanoviću, koji Je izjavio za "Svet": "Ovo suđenje je čisto mesno rivalstvo između opštinskih i privatnih novina koje su potpuno nezavisne i objavljuju ono što mesni opšfinski list ne želi da objavi. "To sigurno njima smeta, tako da pokušavaju da ispolitizuju ovaj sudski proces u kome nas fuže za 3.400.000 dinara. Navodno smo mi pisali o njihovoj nepismcnosti ili o nekakvim tekstovima koji nisu adekvatni ni vremenu niti kodeksu novinara. Očigledno da je stvar prvo pofkovana kod nekih vodećih opštinskih ljudi ili vladajuće strankc, tako da je došlo do veoma, veoma
ubrzanog procesa u sudu, da se naprečac donese neka
se Zaposlite, nadete ulhlcDljenjc? Zaposlio sam sc u "Romanji” prcko veze. Ujak 'ujna su me zaposli. Imao sam Jedno dcte ı pokušao neki drugi Život. Međutim, uhapsili susme sa gradilišta Zato što Je obijena "Robna kuća”. Bilo me je sramota da se vratim iako su me držali samo tri dana. Ljudi su me molili, Jer sam bio dobar sa njima. Posle sam se opredelo. Vidim nema više svrhe, izrobijao sam skoro 15 godina, Jer sam tukao žandare ı rešio sam da naplatim tu robiju. Odao sam se kriminalu.
+ Gde ste radili?
Svuda sam radio. U zemlji, inostranstvu. Opljačkali smo Stojčeta baštovana, jednog od najbogatijih ljudi u Kragujevcu. Njegovo je bilo pola grada, od Lepeničkog mosta do Jovanovca. Kod njega su ljudi radili za šaku brašna. Omeli smo ga, očistili načisto. Ljudi su priznali. Nikada nisam priznao uijedno svoje delo pred Sudom. To me je koštalo, jer dva puta sam osuđem kada misam bio kriv. Znao sam ko Je to uradio. alı ja mikada nisam cinkario.
+ Biic su česte i pucnjaYe, gde su ljudi sa kojima ste radili?
Bilo je tu svega ı svačega. O ljudima sa kojima radim ja mkada ne pričam. Nije Za javnost. Mnogi su danas porodičiu ljudi, a sv
smo prešli pedesvii, MNHOĐI
presuda koja sigurno nc bi imala nikakyc Yeze sa istinom. Smatram da oni u tome nc mogu da uspeju i da će to za nas značiti samo jednu safisfakciju u vidu veće reklame i publiciteta listu 'Smederevac'. Smatramo da stojimo na pravoj strani ovog društva i me plašimo se nikakvih političkih procesa!".
Koleginica Milina Živanović, novinar lista "Smederevac” ı autor tuženog teksta "Kraljevstvo ı konj”, koji je glavm predmet ove tužbe, kaže: "Mi smo se bavili listom, odnosno tekst se bavi konkurentskim — da tako kažem — listom 'Naš glas”, ali ne iz konkurentskih, nego iz čisto profesionalnih razloga. Kao što smo analizirali rad mnogih preduzeća u našem gradu, tako smo poželeli da analiziramo i rad tog preduzeća oni se tako i zovu, Novinsko-izdavačko preduzeće —i poželeli smo da vidimo kako to oni rade i šta to oni rade, jer su, jednostavno, deo ovog društva i deo ovog grada u kome mi pišemo i Živimo.
Ja pretpostavljam koji
su motivi za fu tužbu i za celu tu hajku: želja kolega — da ili tako nazovem, mada je to diskutabilno — iz "'Našeg glasa? i želja kompletne opštinske sfrukture da sc ovaj list ugasi, da ga više nema. A ovo je YcCrovatno bio samo zgodan povod. Da nije bilo ovo, verovatno bi pronašli nešto drugo. Videćemo 25. jula, kad bude nastavk suđenja, Šta će biti dalje!"
su se povukli u mnuran, domaćinski Život, biznisinenski. Mnopi od svoje dece kriJu svoju prošlost. To Je pravilno. jer prayi čovek ako je slomio nogu drugome, kaže da preskoči tu rupu, ako nije neki zlotvor.
+ Da li ste danas i dalje u igri?
Nisam. Danas sam biznismen. Kada sam 1991. godine izašao Iz zatvora, OtVOrio sam toples bar i lepo prolazio. Od čaršijskih vlasti nisam imao nikakvih problema. Upućivali su me na ratište, ali sam ım objasnio da sam čovek u godinama ı da ne vidim dobro. Oni su znali da Ja u svakom trenutku mogu da skupim vojsku od pet Miljada ljudi.
+ Sta mislite o mlađoj generaciji?
Ima dosta dobrih dečaka, ali je droga upropastila omladinu. Sa drogom mikada nisam radio ı nikada me bili ni radio. Moji dobri prijatelji su vrhunski igrači u tome ı tu je dobra para, ali meni ne leži. jer Ja sam emotivan. Inam decu, unučiće, teško bi mi palo. Pokušao sam da pomoguem nckima da se toga otkače, alı vrlo teško sam uspevao. Nagledao sam se uarkomaua ı na robiji i tu po čaršiji. To Je nešto Hcopisivo. Nego. da se vraum ma tvoje pilanje. Tu mladu genvraciju uvek samu pouiosao. Nisam mikosa mujretlirao. davao im pare ı musam ili uziiao nazad. Muopi sti popi-
nog "svozdenog drveta” koJe Je vetar izvalio. To mi Je spaslo život. Imao sam kod sebe jednu čuturu vode. Jeduu čuturu belog ruma pomešanog sa kafom koji Je u kombinaciji sa morfijumom iz pribora za preživljavanje delovao kao dobra anestezi-
Ja. Kada se rana ohladila,
bolovi su postali nesnosni. Pronašli su me tek treći dan po dimu. napola mrtvog. Odneli su me u Kuruu u bolmicu, ı tada mi se rana Zaguojila. Ja sam Je nekim američkim sredstvom za dezinfekciju bio dezinfikovao ı, kako sam u tom momentu sam umeo ı mogao, spakovao u zavoj. Pošto se rana dosta zagnojila, lekari su bili ubeđeni da će doći do gangrene, ı da je amputacija ruke ueizbežna. Međutim. sve se dobro završilo, ı Ja sam nedelju dana kasnije poslat u režiment u stacionar na Oporavak. Nisam ni znao da tek tada počinju prave komplikacije. + Zdravstvene?
Ne. Vojničke. Pukovnik jc smatrao da sam sc HeOpravdano odmetnuo u šumu, po svojoj volji. ne sačekavši da pomoć stigne ua Iestu gde sam povređen, a, budala. nije zuao da bi me ma obali rečice pune kajman: krokodili povečerah već sa
nuli od omili koje su mialtrctirali: kao Rubežić. nisan te klince podučavao kruminalu, ı nikome nisam preporučio da živi moj Život.
+ Da li je teže danas raditi ili nekada?
Nekada misi smeo ni da govoriš, a kamoli da nešto radiš. Danas to nije ništa. Policija se promenila, ovi su školovaniji, sada imaš pravo na advokata. Ranije po mesec ipo dana nisi video ni advokata, ni rodbina nije mogla da dođe do tebe. Sada je sve drugačije i lakše je raditi sa ovim pandurima koji su školovaniji, odmereniji i koji znaju posao.
+ Imate li danas obračuna? Sıtnih frkica uvek ma, ali ja to brzo završavam. Ali m to nije kao onda. Nekada nisi morao uopšte da razmišljaš, a danas moraš o svemu. Cim je droga ušla među ljude,.tu se više ništa ne raZmišlja. Pod dopingom mogu da ti nalože da radiš šta oni hoće. Zato ti klinci tako jurišaju. * Znali ste se sa Rubežićem i Ljubom Zemuncem, kao i ostalima koji su već ušli u legendu?
Ljubu. Fuku Karanfila ı mog pokojnog - pobralima
Stevu Patka sam najviše cemo od Beogradana. Om su mlada eeneracija od mene. Ljuba Zemunac ine je poštovao. Kada se njegova ekipa sa Jedumi mojim:
bilo je dovoljno
zakačila Čovekojm,
ISPOVEST NOVOSRBĐRNINA, | E -
prvun sumrakom. obio sam, dakle, ponovo 20 dana Zzalvora. I uz sve protivljenje lekara. bacio me Je u ćeliju. Ipak, snašao sam se ı tada. Bio sam miljenik čuvara Zatvora, te mi je obezbedio madrac sa čistom posteljinom u ćeliji ı previjanje dva puta dnevno. I to sam preživeo, na veliku žalost pukovnika koji me baš mje voleo. * Zašto te nije voleo? Maltretirao sam kadete iz Sans Sira (Francuski Vest Point). Ti kadet su trebali
da budu elita francuskih ofi--
cira, a u suštini nisu bili nizašta. Uostalom, svakom legionaru lepo legne kad može da mrči takve klenove, mamine ı tatine maze.
Međutim, pukovniku to nije bilo po volji. Sreddo m je preko njegovih veza da me proglase posle ranjavanja nesposobnim za dalju službu u Legiji. Mesec dana posle izlasku ız zatvora vraćen sam u Francusku ı.uz pristojnu otpremninu Pr u civilni Život.
+ Završeno jedno Živ votno poglavlje. Da li ti je bilo žao?
Ne znam. Imao sam mnogo novaca ı bio sam napokon slobodan. Ostao sam u Marseju. pošto san dobio francuska dokumenta ı sva prava kao ı francuski građani. U početku mu je bilo teško da se priviknem civilnom Životu. Odmal sam kupio BMV 320. hondu MTX. do-
Nikada.
sauno da kažem da je frka završena. Posle smo se Ljuba ı ja sretali u Beogradu. Svi smo se međusobno ccnili ı poštovali.
+ Da li ste radili zajedno u inostranstvu?
Nisam. Radio sam u BerHnu. Radio sam i sa Dadom Cerovićem koji je onda bio Jedan od jačih igrača u Eyropi, Nikšićanin. Opasan momak, pokojni. Bili smo zaJedno na otoku. Kasnije sam mu dao pare i on je otišao u Pariz, posle se prebacio u Italiju i bio jedan od vodećih makroa u Đenovi. Odlazio sam poslovno kod njega. Sarma, Pančevac, bio je moj odličan ortak, on je radio sa Ljubom tamo preko. Ono što sam Ja radio u ovom gradu posle rata nije niko. I danas sam školski primer na poliCijskim akademijama. Ostalo da ne pričam.
+ Vidite li u nekom
svog nasledi u Kragujevcu? _ Ima dobrih momaka. Iva 'Šangarepa, Nefa u kome sam nekad video svog naslednika. Ali ne znam šta Je sa njim u poslednje vreme. * Za Vaše imc se vezuju i žene?
O njima sve najlepše. Do pre dvadeset godina vodio sam evidetCIJU I MHaO Sal preko sediunsto žena. Đanas Žživun sa dve HI
Dro opreuno uparimau Koji sam platio unapred ı prilagođavajući se civilnom Životlu, "stukaoO" pOIOVO sve parč Na kraju mi Je došlo. što kažu. ız "dupeta u glavu”, 1 s: ostatkom para sam UZeO u zakup Jedan bar Koji je Važio za legionarski. Imao sam {inu klijentelu. Pored legionara, stalni gosti su mi bili lopov1, kurve ı policija. Dobro je to išlo sve dorata u Golfu. Sa odlaskom Legije, otišao je ı posao. Zatvorio sam bar i hteo da se vratim u Gvajanu da živim kao civil. Imao sam ponudu da radim na obezbeđenju centra za lansiranje raketa. -
+ Pa što nisi?
Na insistiranje moje majke sam se vratio u Jugoslaviju i svi moji planovi su pali u vodu. Postao sam nula. kao ı mnogi drugi.
+ Kada si se vrafio?
U februaru 1991. godine. pred sam početak rata sa Hrvatskom.
+ Da li si imao problema sa policijom?
Da li sam? Malo. To mije za priču.
+ Kao profesionalnog vojnika sigurno te rat u Hrvatskoj i Bosni nije ostavio ravnodušnirnin?
Pa ı mije. U ratu jesami učestvovao, ah još nije vVrcme Za otvaranje karata iz loop rata. Biće boljih prilika da xe o lome priča. Na primer, ka.l prode IHaški sud.