Свет

Sarajevo Je trenutno, koliko znam, orijeutisano ka Hrvatskoj, devedeset odsto sarajevskih pevača je uzelo domovnicce... Oni su, dakle. sad orijentisani ka Zagrcbu, iako su ranije poslovno uvek bili orijentisani ka Srbiji, jer Je ovo bilo najveće tržište.

* Gde je Vas rat zatckao? U Sarajevu, naravno. Tu sun ostao od devedeset druge do devedeset četvrte. U Sarajevu sam imao veliki klub "Kolibu", radnju u Titovoj ulici, stan... Bio sam ubeđen, kao i mnogi, da će pucnjava biti kratkog daha. Mislio sam tako, jer nikad nisam bio ni u kakvoj partiji, miti blizu kakvih ekstremista, već sam po prirodi pacifista, pe volim pušku, iako volim lov. ali sam u lov išao više zbog prirode, šetnje... Možda vam je najbolji primer koliko sam ja znao za rat to ŠIO Sal za 5. april JO07. godme zakazao program u "Kolibi" (nastup Radeta Šerbedžije sa monodramorm "Neću protiv drusa svog”. Bio sam politički i nacionalno nepisincin.

* Kako ste provodili te prve ratne dane i mesece?

Užasno. Sakrivao se kao i svi. Ali sam bio snalažljiviJi od mnogih. To je snalažljivost koja se dugo trenira. zahvaljujući ı poslovima kojuna sam se do tada bavio.

* Koliko ste se u prcživljavanju oslanjali na kolege iz branše?

Oseuo sam vrlo brzo da DniOer da: ri ici tre me. ali šta dalje ako rat potraje. Tad se rodila ideja da se muzičari ı uopšte uinetnici udruže u "Umetničku čvtu”. To se moralo nazvati četa da bi dobilo neku vojnu formaciju. Ali, zašto je to. u stvari, formirano? Zato što ju počela masovna mobilizaciJa. da se kupe svi, bez izuZvika. u vojsku. 1 onda se osnovala ta "Umetnička četa” ı ja sam predložio imajući taj klub da se četa okuplja u "Kolibi'.-— Fako je ı bilo s tun što Je to vremenom sanio služilo da se sa telefona koji smo dobili nazove neko gde se moglo nazvati. Inače, lokacija kluba je takva da je bilo rizično ı ulaziti u njega. Više je to, dakle, bilo na papiru nego što smo mi nešto radili. Ali, to Je bio dobar put da se zaštite neki muzičari sve tri nacije. Naravno, najviše Je bilo Muslimana. Od Srba sa akreditacijom je bio Ljubiša Racić iz "Formule 4” ı to smo mu jedva sredili.

* Kako dalje teče situacija, jeste li razmišljali o odlasku iz grada?

Jesam. Video sam da je vrag odneo šalu i kad sam u avgustu poslao suprugu sa konvojem Dečje ambasade. desilo se da sa 20-30 glumaca ı režiserkom Suadom Kapić počnemo raditi jednu predstavu koja se zvala "Bomba od želea”. Bilo je predviđeno ı rađeno na tome da organizujenio turneju Parız-Sevilja-London, a u stvarı većina je u tome vidcla mogućnost da napusti grad. I kad je predstava bila gotova, obratili smo se bosanskim vlastima da idemo

na turneju. Bilo je sve odobTEO, ii smo medu prvigla dobili i nove pasoše, ali je avion koji je irebalo da nas Vozi srušen pri dolasku negde iznad Imotskopg. To je pr VI transportni aviou od onih koji su donosili humanitarnu pomoć u Sarajevo koji je bio „oboren. Tako da je naš put odgođen, letovi su bili zabranjeni, ı posle to mije mi „došlo na red, barem dok sami Ja bio u vezi s tim. Tada se. međutim, javlja jedan novi

inomenat. U Sarajevu su bil:i osnovana humanitarna druši va Muslimana i Hrvata, a srpskog društva nije bilo. | ouda Je meni tadašnji potpredsednik bosanske vlade Muodrag Simović sa nekini uslednim sarajevskim Srbima predložio da vodim Srp sko humanitarno društvo "Dobrotvor" Ispalo je d. sve moratin od početka oformulti, jer je prva postava "Dobrotvora" formirana po četkom rata. napustila grad svi su I7ašli ı ostali Ja sani sc priivauo posla ı već 20. svici i-797 put izašao iz grada xa lva šlepera. Došao sam u He.,

grad ı io je bilo čudo... Svi su očekivali da se neću vratiti u Sarajevo, ali neki inat Je proradio, a uz to neki moji prijatelji su čak ı novčano garantovali za te kamione i da ću se Ja vratiti. Imao sait obraz, nisam hteo da ih prevarim, a video sam da Srbi u Sarajevu misu dobijali nikakvu pomoć ı morao sam to učiniti. Patrijarh Pavle ı mitropolit , Dabro-bosanski Nikolaj su mi izašli u susre, pa sam taj prvi put u Sar:

Jevo dovukao 50 tona hrane.

*+ Koliko ste puta izlazili iz Sarajeva i vraćali se?

Ukupno sam za godinu ipo koliko sam radio za "Dobrotvor", kao generalni sekretar, ušao u grad 37 puta i uneo 130.000 paketa. Medu njima su ı 22.000 paketa koJe Je sakupila kuća ”"Politka"... Sve Je to, međutim, za posebnu priču, od recimo činjence da Je kod ljudi, kod Srba u Sarajevu, postojao strah da uopšte ne primaju pakete ız Beograda, pa do toga da mi je za tih godinu ipo dana poginuo jedan VOZač, dva su ranjena, da sam ı Ja vozio te šlepere, da su šleperi pretovarani u Lukovici, Jer niko nije dao svoje kamione da idu na tuđu teritoriju. Nadam se da ću sve to jednog dana objaviti u nekoj knjizi. Ima tu i vojnih i državnih tajni ı svega.

* U knjizi "Krvava košulja sarajevska” Veljka Kojovića, koji je radio sa Vama u "Dobrotvoru", autor navodi da se pričalo da Je sa Vama iz Sarajeva sva-

žudi Pisi

ki put izlazilo po desetak i više Srba. Citiram: "Ne pifamo ga kako, a on ncrado govori o tome", piše Kojović. Pa, da Vas pitamo – da li su Srbi izlazili sa Vama iz. grada kada mije postojao nijedan drugi način?

Ne znam, šta da vam kažem... U ovom ratu Sindler bi bio ratni profiter, a onili Diljadu Jevreja koji su pristali da daju novac za tu fabriku koju je Šindler otvorio i oni ostali živi — bili bi streljani zbog saradnje sa nepriJateljem... Tako da nema potrebe da uopšte o tome pričamo... Ja sam se trudio da ljudi koji su hteli da izađu iz Sarajeva, imaju kakve-takve papire od bosanske vlade... Ali, kažem, ne volim da pričam o tome, jer...

+ Onaj kome ste pomogli, to zna?! :

Da.

* Kada i kako odlučuJjete da se vratite starom poslu?

Još devedeset druge kada sam izlazio iz Sarajeva Ljubiša Ristić, sa kojim sam poslovno sarađivao pre rata, predlagao mi je da se manem ćorava posla ı da ostanem u Jugoslaviji. On jeste govorio da je to sve što ji radim humano, da je lepo što pomažem ljudima, ali da. ipak, malo mislim ı na svoju glavu ı da ostanem i da mi nude posao... I u maju devedeset četvrte definitivno saltı došao u Suboticu i bio sami Ljubiši ono što se kaže "desna ruka”. Radio sam organizaciju pozorišnih predstav: Ali. video je ı on da koliko sam vol sa mjima., Ja. ipak,

malo-poinalo čeprkam nešto

Ok NIZ IRC. ćhICIH Ha Urictl Jadu ı gledam da Hi bih tu mogao šta početi raditi. Prvi konkretan posao bio mi je sa "Smakom”, ali pošto su oiii imali ugovor i sa producentskom kućoni "Vans", uvideo sam da to uje posao za mcne. Ja kad radim, volim da sani autonoman, da ne zavisun ni od koga... Povukao sam se 1Z toga. ali je bila do bra stvar da sam, dok satı bio sa "Smakom", upoznao Mirka Vukomanovića ı Gorana Stevanovića, dva momika koji su kao autorski tandem sarađivali sa mladim beogradskim grupama. Tada su upravo radili na prvoj ploči "Tapira" i pozvali me da vidim šta im mogu pomoći. Istovremeno se dešava da preko Ljubiše Racića saznajem za Gordanu Tržan koja Je pevala na Zaječarskoj gitarijadi, a posle na "Menadžeru” vidim i Ivanu Pavlović. Tako, spletom nekih okolnosti, povezujem dobar autorski rad "Tapira", muzički rad Mirka Vukomanovića ı njih dve kao pevačice, te stvaramo "Tap 011". Danas mogu reći da sve što sam im tada obećao, to se ı ostvarilo.

+ Posle prve ploče "Tap 011" radili ste uspešno i sa sestrama Kovač, odnosno K-2?

U pauzi između dve ploče "Tap 011" Peca Popović ı Maksa Ćatović iz "Komune" pozvali su me da preslušam materijal sestara ı kada sam pa čuo mije bilo nijedne dileme oko našeg dogovora da im radim izvršnu produk ciju, znači. medijsko prc stavljanje. Posle sam im ı .

"GRVENE JABUKE" DO TAP 011

dio ı koncerte, bilo Je lupil

teta izražaja kada bi imali formaciju benda, odnosno kada bi iza njih dve bio bend. Sa K-2 sam radio dok nije došao momenat da sa "Tap 011" ponovo uđem u studio.

* A, nameravate ii da ponovo radite sa K-2?

ua. ali ako izvršni menadžer

može da radi istovremeno pet poslova. Može maksimalno da radi još jedan. Ali

novi jedne grupe kažu: "E, s njima više radiš nego s na-

i mi bismo bili uspešni”. Zato nastojim da uvek radim samo sa jednom zgrupol. Rezultat se najbolje vidi sa ovim što "Tap O11”" postiže drugom pločom.

• Sta svc "Tap 011"?

Još od samog odabira pesama učestvujem u svemu. Volim da čujem pesme. jer i Ja sam muzičar, radio sam i kao studijski muzičar i tonmajstor i dosta se razumeni u to... Momci ı devojke ız "Tap 011" to uvažavaju iako su slobodni 99 posto da ur..de po svom. Jer, nikad se ıii ue treba puno mešati. Ali sa njima sam od tada, preko rada u studiju. obezbeđenja uslova za rad, dizajna omota pregovora sa diskografskoiti kućom ı tako redom. Dakle, sve Oe sivarı koje sam ja ALO Eti

radite za

: žilidti. a li ba da radi ueki drugi čovck da mene niko ne opterećuje um — to sada ja radim z.: "Tap 011". To znači da om bukvalno nemaju nikakvili problema. Ako idu na svir ku, imaju organizovan pri VOZ, na bini ih čeka pet mik rofona, monitori, sve Što je potrebno...

+ Kad snimaju spotove, ko to finansira?

Prvu ploču sam ja finansirao sve — od studija do spo tova, čak ı omote. PGP je bio samo naš izdavač koje je uzeo novac Za to Što nas je objavio.

+ Plaćate li i naslovnu stranu za ove jače listove?

Nikada nikome, nijednom novinaru nisam dao pare. Smatram da ako nešto vredi, zaslužuje da se o njemu ı piše. Ako i postoji neki novinar koji će da piše za neki ručak ıli za 100 maraka, Ja na taj nivo sebe nikad nisam dovodio. To plaćanje su, u stvari, izmislili nekva litetni izvođači ı nekvaliteti nBOVImarl.

* Kako delite zaradu sa grupama sa kojima raditc?

Nikad nisam radio na procenat. tako rade oni koji ništa nisu uložili u nekog ız vođača, već su uzimali gotov proizvod ı još uzimali procenat zato što mu tu 1 Il: mo nešto organizuju. Ja saulı uvek u grupi bio peti, šesti. sedmu član. Znači, tako je ı sada sa "Tap O11". Ja satı

šesu član "Tap 011". +

maslupa i ovde ı Yani, iako | mislim da bi njihov muzički | izraz došao do punog kvali- |

Kako da ne. Moja sarad- | nja sa svuna je uvek otvorc- |

ih generalni menadžer jed- | nog projekta hoće da izgura . nešto do maksimuma, ne.

i tu postoji opasnost da čla- ,

ma. a da s nama radiš toliko |

govor, opomuenuo sal ga šta će se dogoditi. On mi je rekao: "Bole me kurac!" On Je prvi koji je imao petlju da onmma koji su došli — a stvarno su doš]i – kaže to što Je obećao da kaže.

Eto, to Je moje policijsko ISkustvo.

* Kažu da ste tada dobro naučili tebniku balansiranja prema režimu, tako da uspevate da se ne zamcritc previše, a da opet zadržite i izvesnu meru kritike.

Nije to tačno. Nisam Mao nameru, ali ste me nateral: da pomenem da sam bio jedan od najradikalnijih kritičara vlasti ı lično Slobodana Milošcvića u periodu od 8. sednice pa do 9. marta 1991. godine dok nisu svi počeli da ga napadaju, tako da Je meni to dosadilo. Kao urednik ı jedan od komentatora često sam pisao uvodnike na prvoj strani Nedeljne Borbe. Sad kad ih čitam, kosa mi se diže na glavi. Tada Je bilo veoma opasno da se Lako piše, pa Je bilo jako malo novinara koji su pominjali diktaturu, nacionalizam. gušenje demokratije... Posle toga, kad sam video da uečki levaci iz gradskih programa RTS-a pišu protiv Miloševića, došlo mi je da bramm čoveka. Naravno. nisam ga branio jer za to nema razloga — drugi su Io bolje i strasnije radili.

+ Nedavno ste, u našoj ankcti, za Miloševićey rođendamn ipak rckli da...

Za vašu anketu rekao sam da mu želim bolju opo/i iju da bi ua» čutala od ujega ı svih njeeovih vladalačkih osobina među kojima ma ı dosta loših. ali ı da bi ujcga sačuvala od nas. gradana ako popizdnino Jednog dana ı krenemo motkama da razrešavamo stvari. Kada postoji prava opozicija ı prava demokratska institucija. nema potrebe za radikalnim merama. Ako tosa nema. diktatorski režimi se ruše na ulici. Slično je povodom stampe još Bizmark rekao. da štampa treba da brani vladu od loše opozicije ı opoziciju ı narod od loše vlade.

* Da li Vam za razumevanje toga Koristi svakodncvni kontakt sa dr Mirjanom NMIarkoyić?

Nisam u svakodnevnoni kontaktu sa Mirjanom Marković, s njom se viđam trićetir: puta godišnje. Gospoda Mirjana Marković je {enomenalno zanimljiv sagoVOTHIK. * Verujem, jasno i glasno vam naredi šta treba da radite...

Ne. naši sastanci izgleda-

_Ju ovako: Ja nju pozovem te-

lefonom (nikad ona mene) i kažem "NM liro ~ pošto ona ne ·jozvoljava da je zovem 'sospodo” a Ja ne mogu da IC zovem drugarice” — možemo li da sc vidimo?" Ona me pita: "Imate li neki specijalni razlog?". Kažem: "Ne, nego da malo proćaskamo". Tada ona kaže: "Slavko, kako vas nije sramota da mi sc uopšte Javite posle svega što pišcte u onim vašim novinama?" Ji tada počnem još telefomolin da se braniun. "Niste Vi to.

Tako se dogovorimo za susrel, prilikom kojeg ona prvil pola sata kritikuje u OlO Vrcme olaj. a u ovo ovaj Telegraf. Optužuje mc da sam naklonjen opoziciji.

* Kaže li, da je fo čula od Saše Tijanića?

Ne, ne kaže to.

* Zar ga ne pominje?

Pomenula pa je samo prilikom poslednjeg susreta pre 20 dana. Pitala me je, samo kako sarađujem sa novim ministrom. Pitao sam: "Na koga mislite?" — "Pa, na Tijanića, vašeg druga”. Kažem: "Nikako nc sarađujem”". — "Sto?" pal rekoh, "čim uzmem slušalicu Ja sc s njim nešto posvađam." Inače, Tijanić je jcdan sjajan tip. Nedavno smo imal; neki nesporazum u kome smo bili malo nekorektni prema njemu, poscbuo Ja, kao njegov drue. Na Jednom ručku smo razjasnili neke stvari, ali to je druga priča.

Prema tome. sa Mirom Marković Ja se nalazim kao što se nalazim sa Vukom Draškovićem, kao nekada sa 'Đinđićeni ı svim ostalim iz tog sveta. Moj problem je u tome Što su socijalisti, kao vladajuća partija, veoma zatvorena grupa. Osia sa neko"liko njih. koji su takođe veoma škrti na rečima, nemam nikakve specijalne kontakte, tako da ne mogu da dobijem ono što Je u mom poslu jako važno — informacije. Kad se nađem sa Mirom Marković

Ja sve čujem. Apsolutno sc. Ona Je žena izuzetno otvorena. * Nc pazi šta pred Vama?

(Ha CC VTI iii

priča

Žena ı dobro pazi šta govori. Sad, koju igru igra sa mnom ı šta Ja igram s njom. Io su drugea pitanja. Ali, ona meni nikad nije delovala kao neko ko se igra neke igre. Zašto bi to radila sa mnom? U svakom slučaju, ona odgovara ili ne odgovara na moja pitanja, a posle svakog razgovora sa njom Ja znam više nego pre tog susreta. Naši razgovori su apsolutno u toj funkciji. Takav naš odnos datira još iz 1988. kad sam pisao feljton o njenom mužu. Zamolio sam je za intervju. Ona je to odbila, smatrajući da pišem netačno ı nekorektno, ali je svejedno prihvatila da razgovaranio dva sata. Takvi su naši susreti. Svako ispriča svoju priču pa posle radi svoj posao.

+ Nije Vas zvala u JUL? Š

Ne, nije me zvala. Prošle godine mi je poslala pozivnicu Za njihovu Konvenciju. Konvencija je bila u 12 sati a pozivnicu sam dobio u 13. Kasnije, kad me je pitala zašto nisam došao, rekao sam Joj šta se dogodilo. Nije mi poverovala. Ove godine mi nisu poslali pozivnicu. Kad sam je pitao zašto hisam dobio pozivnicu, rekla mi Je: "Pa, Slavko, ovi moji su mnogo ljuti na vas”. To Je indikator naših odnosa. Kontakte s njom ne samo što uc krijem, nego ih smatram vrlo korisnim ı zanimljivim.

+ Naravno, zato Je ZOvitc što češće.

Sad, pitanje Je da li bi bilo korisno da se vidamo češće. Mislim da je ovo prava mera. + :

ž ia | | Ž

JOOJ OV

aden

evi ieoikkibigaad

||