Свет

.26

CE

mnogo duže nego sveže cveće. Ali, moj sin je znao simboliku crvenih ruža, i nijc hteo da odustane od svog poklona, iako je sigurno bio svestan da će to cvcće trajati svega dvadeset četiri časa ili nešto duže. No, to je bila njegova odluka... Novac kojim je platio ruže zaradio je sam, od nas nijc uzco ni dinara, mi nismo ni znali za njegovu nameru da Mariji kupi hiljadu i jednu ružu. Ali, i da smo moj suprug i ja znali šta Dragan namerava, sigurno se ne bismo mešali u to. Ako jc želeo da uradi tako nešto, neka je to učinio! On je sad zreo čovek koji ima prava da sam odlučuje o svojim postupcima. Znate, uvek je bio vredan momak, gazda kod koJjeg Je bio zaposlen tvrdi da je Dragan bio jedan od njegovih najboljih radnika, i da ga radno mesto čeka i posle odsluženja vojnog roKa" -

Kad je zapalio svaku od deset ogromnih korpi, Dragan Je bez komentara otišao kući gde su ga čekali roditelji, rodbina ı prijatelji. Kako saznajemo, vojnički ispraćaj protekao je veselo ı bučno, Dragan se ponašao sasvim uobičajeno, kao da mu se tog dana nije mišta dogodilo. No, verovatno samo on zna

šta se u tim trenucima doga- |

dalo u njegovoj duši... Na oproštajnom su bili skoro syi njegovi rođaci i prijatelji, x. mo Je nedostajala jedna Marija... Njegova Marija.

NIKAD NE RECI O uk o

Ubrzo posle ispraćaja Dragan je otišao na odsluženje vojnog roka, ali, priča o rijegovom neobičnom gestu i dalje kruži, i to ne samo Zrenjaninom već celom Vojvodinom. pa i šire. Telefon u kući porodice Đuričić i dalje neprestano zvoni, novine i televizija se prosto otimaju ko će bolje i lepše napraviti reportažu o ovom lepom i neobičnom gestu ljubavi.

Za to vreme Dragan provodi svoje "pušterske" dane u vojsci u jednom malom vojvođanskom mestu u bliZini Zrenjanina. Kako saznaJemo od gospođe Duričić. svečanu zakletvu njen sin je položio 12. oktobra, i potom Je dobio svoj prvi izlazak u grad. Na polaganju zakletve bili su mu roditelji i prijatelj. ali ne ı Marija... Roditelji ga nisu ništa pitali, jer ne žele da mu stvaraju nove rane. a on sam o tome još uvek ćuti.

Međutim, ne kažu ljudi bez razloga: nikad ne reci nikad. Možda će Marija jednog dana ipak posetiti momka u zelenoj uniformi, možda će jednog dana njih dvoje ipak pronaći zajednički jezik i zajedničku sreću...

Mi se nadamo da hoće, i zbog Dragana, i zbog MariJe, ali i zbog hijadu i jednc ruže!!! + |

Razgovarala Eleonora CC

a Je Džek

Nikolson Juposlo- ven?

Ako

vam na to pitanje potvrdno odgoyvorimo ı još dodamo da je rođen u Padeju, bio oženjen u

_Novom Sadu i iz tog braka

ima sina, zvučaće neverovatno. Gospodin Nikolson, pre nego Što je postao zvezda, zvao se Janoš Vidač, a njepov zaboravljeni sin, koji i danas živi u Novom Sadu, zove se Jovan Vidač, poznatiji kao Jova Slikar.

Jovan Vidač, alijas Slikar je akademski slikar, proveo Je nekoliko godina u Parizu, vratio se, Imao uspola ı padova u životu. Ni po čemu ne bi bio upadljiv da nije izneo u javnost veliku foto dokumentaciju, pisma i porodične zapise o vremenu svog rođenja ı mladosti. Naune, on tvrdi da je njegov otac uzeo umetničko ime Džek Nikolson!

Prošlo je trideset ı nešto godina od kada je Janoš Vidač emigrirao u Ameriku. Kako je došlo do otkrića da su Džek Nikolson ı Janoš Vidač Jedna te ista osoba za

Svet" priča Jova Slikar.

* Jovc, da li si oduvck Znao da je u pitanju ista osoba?

Ne, nisam. Moj otac je emigrirao za Ameriku kada sam ja imao dve godinc. Odrastao samim sa majkom. Imali smo porodične fotografije i oca pamtim samo sa nji. Moja baka je redovno dobijala pisma od njega. Čak sam ı Ja ponekad dobio pis-

|. mo. Negde '69 godine, baka

mi je javila da je od nekih prijatelja čula da je moj otac posle nekoliko meseci provedenih u komi umro. Nikada nikakav dokument o smrti nismo dobili. Tako se završila ta -epizoda. Doduše, uvek sam imao osećaj da niJe mrtav, ali vreme je učinilo svoje ı nisam tome pridavao neku pažnju.

* Kako je onda došlo do toga da si iznenada primetio sličnost?

Sasvim slučajno. Kada mi je majka umrla, trebao je da se podigne spomenik. PoZvao sam svog dobrog prijatelja Zeljka Habeka, vajara, čoveka koji se inače godinama bavi slikanjem ı klesanjem likova u spomenike. Nekada Je radio ı na slikanju onoga Što se zove foto-robot, ı to vrlo uspešno. Pre nego što je on došao, spremio sam

fotografije, kako bismo izab- ·

rali najbolju za spomenik. Razbacao sam celu kutiju po stolu. Bilo_je tu mešanih fotografija. Zeljko je došao i dok smo pili kafu, razgledao Je te slike. Televizor Je bio upaljen ı trčao je neki film. Nisam na to obraćao pažnju. U jednom momentu na ekranu se pojavio Džek Nikolson. Zeljko je držao tri slike u ruci ı gledao naizmenično slike ı ekran. Pitao me je šta mislim o tom glumcu. Nisam imao nikakvo odredeno mišljenje. Zatim je počeo da

me ispituje ko Je čovek ma slici, te kada je moj otac oltišao za Ameriku. Odgovarao sam mu na pitanja sa izvesnom dozom dosade. Nikako nisam mogao da shvatim čemu ta pitanja. Posle nekih pola sata ispitivanja i uporednog posmatranja slika i scena iz filma, Željko je samo rekao "Sada uzmi čašu vode ı šećer ı sedi. Znaš da su mi ljudski likovi profesiJa. Ovaj čovek na filmu je tvoj otac, kako god da se sa-

da zove." Ja sam popio vodu 1 šećer i seo. Osećao sam se kao da mi se spušta zavesa sa očiju. Počeo sam da primećujem i da otkrivam sve više nekih poznatih detalja.

+ Koliko je to promenilo tvoj život?

To je bilo pre tri godine. Tada je to unelo haos u moj Život. Panično sam upoređivao filmove u kojima glumi Džek Nikolson sa fotografiJama, nosio sam pisma koja imam kod prafologa da ih upoređuju sa potpisom Ni-

kolsona, obilazio sam vrača-

IZ PORODIČNOG ALBUMA: Janoš Vidač, pre odlaska u Ameriku

koju je. Janoš Vidač poslao svojoj:majci. iz Vankuvera u Kanadi za Uskrs 1964. godine (gore) i fotografija Džeka | Nikolsona snimljena | 25 godina kasnije

e

re, dao da se uradi horoskop, a da pri tom nikome ništa nisam smeo da ispričam. Jer da sam tada, pre nego što sam pokupio dokaze, bilo kome ispričao priču "Slušaj, moj tata je Džek Nikolson”, ispao bih budala. Svi bi se smejali.

+ Sta su ti stručnjaci rekli?

Pisma koja su ispred tebe pisana su na mađarskom. Ja ne znam da ih pročitam, ali sam ih nosio kod sudskog

grafologa sa potpisima koje sam pronašao od Džeka Nikolsona. Grafolog. je potvrdio da se radi o pismu koje je pisala jedna ruka. Zatim sam pronašao da je moj otac nekada radio u fabrici i da mu je mašina oštetila palčeve. On nema gornji deo palčeva na obe ruke. Nedostaju mu nokti. U filmu "Goli u sedlu", Džek Nikolson vozi motor u rukavicama koje imaju sve prste otvorene samo su palčevi pokriveni. Ili, u jednoj sceni se penje na

neku šipku i vrlo se jasno vi-

di da su mu palčevi ukočeni i nemaju nokte. To su detalji ma koje obični posmatrači ne bi obratili pažnju, ali meni je svaki taj detalj bio bitan. Ja imam fotografije na kojima Je moj otac fotografisan za mašinom koja mu je oštetila prste, zatim dve-tri porodične na kojima se vrlo lepo vidi oblik njegovih palčeva. Onda, u jednom filmu se vidi ožiljak ispod leve plećke koji je moj otac zaradio u Jednoj kafanskoj tuči i zbog tog ožiljka je ı pao u komu.

~ Da li postoje svedoci iz perioda dok je tvoj otac bio u Jugoslaviji?

Kako da ne. Na početku te moje istrage, kada sam se sam uverio ne u postojanje sličnosti između dve osobe, nego u činjenicu da je to jedan te isti čovek, krenuo sam da obilazim familiju. Pa sam od baba Zivke, koja ga Je dobro poznavala saznao da je on u stvari u inostranstvo pobegao sa nekom Sandrom. Postoji ı zvaničan podatak, do koga je došao moj advokat da je Džek Nikolson od 1961. do 1966. živeo sa nekom Jeyrejkom po imenu Sandra. I te tri godine nedostaju u njegovoj filmskoj karijeri. Zatim, imam ujaka koji već četrdesetak godina živi 1 radi u Parizu kao arhitekta. Nikada me nije naročito uvažavao. Sreli smo se na nekoj porodičnoj večeri i

Ja sam mu pokazao slike ko-

Je sam upoređivao. Čovek

koji se uvek zabavljao na moj račun, se prvi put uozbiljio ı pitao me da li ću mu dozvoliti da slike odnese u Pariz ı nešto proveri. Dao sam mu ih ı kada se ubrzo vratio ponovo u Jugoslaviju, pozvao me je na svečani ručak, što mi se nikada nije desilo, vratio mi slike ı rekao: "To jeste isti čovek, proverio

"Pisma koja su ispred febe pisane su ne međerskom. Je ne

znem da ih pročišem,

ali sam ih mesie kod sudskog grefologe sa pošpisime Kkeje sem promncešaeoe ed Džeka Nikolsenma. Grefolog je potvrdio de se reel o pismu Koje je pisala jedne ruka. Zažim scm prenašao de je moj ožce nekade radio u fabrici i deo mu je mašine oštefila pailčeve. On nema gornji deo

· poaličeva na obe ruke.

Nedostaju mu nokti. U filmu "Goli u sedlu", Džek Nikolson vezi mo?for u rukcviceamcei koje imaju sve prste

otvorene samo su

pualčevi pokriveni"

sam. Ako to dokažeš, ti si bogat čovek.”

Moj otac, tadašnji Janoš Vidač je rođen 24. 11. 1930. godine. Njegove podatke sani dao astrologu koji je, između ostalog pronašao da je moj otac 1966. godine imao životnu krizu ili promenu identiteta. Razne vračare koJe sam obišao su mi rekle da mi je otac živ da živi preko velike vode i da često menja uniforme, što sam ja protumačio da glumci često menjaju kostime. Pošto sam saznao. a ı vidi se da Džek Nikolson sve bolje izgleda, pretpostavio sam da je to posledica plastične Birurgije, te sam uspeo da nađem i hirurga koji Je radio promene na njegovom licu i prstima. Kornitaktirao sam ga ı on mi Je odgovorio da će mi u slučaju potrebe dostaviti spisak intervencija koje su rađene na njegovom licu. Džek Nikolson ima drugi datum rođenja u kome je sedam godina mlađi.

+ Tri godine si sakupljao dokazni materijal. Đa li si pokušao da kontaktiraš Nikolsona?

Pošto je Džek Nikolson jedan od vlasnika "Lejkersa", pokušao sam da stupim u kontakt sa Divcem. Naslikao sam sliku na kojoj jedan mladi brod ne može da isplovi zbog jednog starijeg. Zamislio sam to kao simboliku i mislio sam da bih mogao da pošaljem tu sliku sa porukom po Vladi Divcu u Ameriku. Uspeo sam sa

međutim nije došlo do realizacije. Zatim sam pronašao firmu "Teleflora" koja šalje cveće po celom svetu. Preko Jednog, službenika u američkoj ambasadi sam

· došao do Nikolsonove ad-

njim da uspostavim kontakt, -