Свет

azbolcla sam sc 1984. godine, baš na po| četku školske godine. Doktorka koja mc je pregledala, odmah je posumnjala na rak i poslala me je u bol. HIGH IL Kraljevo.

| aa eromi isečka njena sumnja je potvr-

đena. Hitno sam prebačena u Beograd." Tako počinje ispovest učiteljice u

|| penziji Olge Marković iz sela Stopanje, kod

Kruševca. Dramu koju su ona i njena porodica preživeli teško je opisati. Ipak,

|| posle svega, ona se vratila na posao i radila S do penzije. Danas je čila ı vedra penzioner-

ka okružena unucima, koju samo sećanje vrati u teške trenutke bolesti. "Konzilijum lekara dao jc mišljenjc

|| da je za operaciju kasno,a da jedina nada ja ostaje zračenje" — nastavlja svoju priču | gospođa Marković. – "Imala sam 24 'pun_ jenja” na aparafu Koji se zove 'katatron' i

izvesno vreme posle toga izgledalo je da

| će doći do poboljšanja. Međutim, dve Pj godine kasnije počele su velike Kompli.

kacije. Osetila sam bolove i naglo sam počela da gubim na težini. Nije mi bilo

|| dobro... Smeštena sam u bolnicu u Kru| Ševcu, a zatim u Beogradu. Sledili su

pregledi i analize i — kao presuda – zaključak petočlanog konzilijuma lekara da

| mi više nema spasa zato što su nasfupili

recidivi. Nijednog trenutka moja dijag-

|| noza nije za mene bila tajna. U oči su mi i, rekli i koliko sam bolesna i koliko je si-

tuacija ozbiljna. Bila sam slomljena saz-

| nanjem da medicina u koju sam ja kao

učiteljica bezrezervno verovala nema za mene leka. Ja i danas u nju verujem, ali sam svesna i njenih dometa. Znam da nije

|| svemoćna. Ipak, bila sam razočarana

Ž_ načinom ma koji mi je sve to saopšteno,

| bez imalo saučešća. Kada sam pitala šta | da koristim od lekova, rečeno mi je 'da | nema yviše ničega što mi preporučuju'.

|_| Posle izlaska iz ordinacije onesvesfila sam

i sc od uzbuđenja i straha.

"Kada sam sc našla kod svoje kuće, bez nade i u vrlo lošem stanju, setila sam se da mi je, kada sam se prvi put razbolela, majka jedne moje učenice pričala

| o travarki iz Mostara, Marici Stević.

_- Zapravo, tada sam se dvoumila da li da

|| se uopšte lečim čajevima i biljem i odlu-

čila sam se samo na medicinski tretman.

_j Sada, kada me se medicina odrekla i

kada više nije imala šta da mi ponudi,

ij dileme nije bilo. Rekla sam mojoj pri-

- Jateljici, inače medicinskoj sestri: E, sad

ću da tražim čajeve, pa šta mi bude... Jer, ako medicina za mene nema lek, ja

| moram da fražim spas na drugoj strani. U) Tada se dosta pričalo o bioenergiji, ali ja

| Mostar.

u sve to nisam verovala. U čajeve jesam!

Moj sin koji je bio u vojnoj službi u Čapljini, svratio je kod gospođe Stević u Poneo je moju kompletnu

i} dokumentaciju. Kada je pročitala dijag-

nozu, rekla je da mi od čajeva ne može

| biti gore, a može mnogo bolje. Počela sam ij da ih koristim u trenutku kada sam već | bila vezana za krevet, slabo pokretna... ij Padala sam u nesvest čim bih udahnula ij svež vazduh, temperatura mi je stalno

bila povišena. Niko od lekara nijc imao za mene nikakav savet, šta da jedem, šta da pijem, jednostavno oko mene je bio zid ćutanja. Medicina je rekla svoje i ništa više mnije imala da doda. Međutim, nedelju dana posle tretmana fravama,

: icmprrafura mi sc vrafila na normalu,

Mnogim pecijenfimae sem Miaricu od srca preporučila! "Marica mi se kao travar posebno dopala

zbog objektivnosti i pristupa lečenju. Ona nije

| htela novac po svaku cenu, i da pomenem samo | jedan primer: jednoj mojoj poznanici, koju sam ja uputila, jer joj je dete bilo teško bolesno, rekla je da joj ne može prodati čajeve pošto nije bila sigurna da će mu oni pomoći. To dete je kasnije umrlo, leka za njega zaista nije bilo.

Marica je tada rekla da ne bi 'slala lekove

zabadava”, jer za tu bolest njeno bilje nije de-

lotvorno. To je na mene ostavilo poseban utisak. Više puta uverila sam se da ona želi da izleči pacijenta i da joj novac uopšte nije bitan.

Ako smatra da ne može da pomogne, ona neće

prodati lek. Poslala sam joj mnoge pacijente

kojima sam Maricu preporučila od srca i koji su videli da sam ja ozdravila."

KAKO DO MARICE STEVIĆ

- Apoteke Marice Stević nalaze se u Beogradu.

u Ulici Mate Vidakovića 19 (Crveni krst, preko puta Doma zdravlja) ı u naselju Višnjica, Ulica Lovačka Sb. U apotekama se mogu nabaviti

| bubrege, protiv astme, za regulisanje pritiska, stčana oboljenja. za jetru i žuč, za smirenje. specijalna mešavina protiv karcinoma i mnoge druge. O svemu se možete raspitati i preko telefona 011 410-292 ı 757-374. Sve preparate možete nabaviti ili u apoteci ili ih naručiti poštom.

čajevi, melemi ı masti za mnoge bolesti: sinuse.

prestala sam da sc preznojavam, mada je lekar iz ov dašnjeg Doma zdravlja već bio rekao mom mužu da mu je žao, i da 'Spremi šta nema” pošto po svim prognozama nije mi ostalo više od dve-tri nedelje Života. Kasnije sam čula da je

moj muž plakao od tuge i jada i da suze nije krio ni od koga; jedino ih je skrivao od mene. U tim trenucima cela je porodica bila na okupu. Sin mi je došao iz Capijine sa malom bebom, bila je tu i moja ćerka sa unukom... Svi su se skla-

Svi čajevi atestirani!

Nedavno je O pitanje zakonitosti reklamiranja Mkovai 1 pomoćnih lekovitih sredstava zabrinulo je mnoge travare.

Zapravo, zakon je jasan. Od travara, kao i svih drugih proizvođača, zahteva se odobrenje od Saveznog sekretarijata za rad, zdravstvo i socijalnu politiku. Naravno. da bi se takav dokumenat dobio. potrebno j Je Vreme. alesti ı provere koje su propisane zakonom. Malo koji travar ih poseduje. Našu poznatu travarku. Maricu Stević, međutim. pomenuto zakonsko zaoštravanje nije

zabrinulo:

"Svi moji čajevi i ostali preparati su atestirani i odobreni za

stavljanje u promet. O tome postoji dokumentacija koja je nadležnima uvek na raspolaganju — kaže Marica. — Inače, uvođenje reda među

proizvođače lekova i pomoćnih lekovitih sredstava je dobar potez, jer je došlo vreme da se "odvoji žito od kukolja'. Uvek smo imali dobre travare kojima smo se ponosili u svetu, ali su odskora razni šarlatani počeli da se predstavljaju kao iscelitelji i travari, i tako naškodili onima koji pošteno rade i znaju dobro posao. Konkretno, ja sam pored svog znanja, koje se u mojoj porodici prenosi s kolena na koleno, u trayarstvo uložili ceo svoj Život i imetak. Otvorila sam apoteku, uložila u opremu, nabavku bilja isključivo. iz Hercegovine, uplatila sve dažbine državi, uključujući redovan porez i doprinose, kao i ogromne svote za RiditnikG: farmakološke testove. Nije pravedno da bilo ko, a danas je takvih najveći broj, sebe nazove travarom, ako nije spreman da postigne zadovoljavajuće muedicinske i higijenske standarde. Zato treba pozdraviti svaku akciju države u tom smeru. Sa

Zdravi Ul se ne treba igrati."

TRE.

9. 12. 1996. Svet.

njali po ćoškovima, plakali i smatrali da o

je sve gotovo. Ali, nisu mogli da sakriju suze. Moja ćerka, pogotovo, koja ima krupne plave oči...

Prihyafila sam smrt kao realnost. Sa- |ma sam sebi rekla: 'znači, još dve nedelje...' Zatražila sam da mi donesu pletivo

i igle da svojim unucima za to vreme is-

pletem džemperčiće. Da im ostane uspo- _

mena na baku...

Svakoga dana pitali su me da li mi je |

bolje, a ja sam onako u šali odgovarala |-

da još nisam potrošila ni pola lekova koje mi je poslala Marica, i da ću poboljšanje

osetiti kad se lekovi primaknu kraju. 1, |

da vidite čudo, prođoše dve, pa i tri ne- |

delje a meni je počelo da biva sve bolje. Deca su otputovala, istekli su im slobodni

dani koje su dobili zbog moje bolesti. Ne- P

kako, svakoga dana bivala sam sve jača, počela sam da se krećem, prvo po sobi, pa zatim i napolje da izlazim. Toliko sam

ojačala da sam ofišla i do pošte da sc |

javim ćerci u Zrenjanin. Začuđena mc je upitala kako sam mogla da dođem sama,

a ja sam joj odgovorila: 'Kyo, Ććerko, |

došla sam, malaksala sam, umorma, ali mi

Je bolje i to mnogo... Od tada mi je bivalo |

sve bolje i nekoliko meseci kasnije, u oktobru, vratila sam se na posao; šta da kažem, tolike godinc posle toga, više sam nego zahvalna Marici Stević. Njeno bilje Je čudesno i za sve ove godine preporučila sam jc mnogim ljudima Koji su bolovali od raznih bolesti. Koliko ja znam većini je pomogla."