Свет

namcrayala da ga poseti. Boško je bio težak čovek, lenština, jedino je umco da pametuje. lako je bio po:struci tokar, poslednjih desetak godina ga jc izdržavala moja sestra koja je bila zaposlena kao referent u ckonomskoj službi naše Pošte. Umesto da radi, Boško je dane provodio po kafanama, u početku je srbovao, a kasnije "analizirao" političke događaje u draštvu uz čašicu pića, kafu i cigarete. Koliko je meni poznato, on Milku nije tukao, ali psihičko maltretiranje je najčešće teže od onog fizičkog. Od takvog života je u poslednje vreme dva puta imala slom živaca i koristila je tablete za smirenje. I ranije je Milka htela da ga napusti, ali što zbog dece, što zbog sramote, ostala je da živi s njim. Stanovali smo u istoj zgradi u naselju Olajnica i vrlo često sam, prolazeći pored vrata njihovog stana, slušao Boška kako galami, psuje i preti. Nije mi bilo lako da se uzdržim, toliko puta sam poželeo da uletim i da ga zgazim. Niko iz naše porodice se nije mešao u njihov Život i možda je to bila greška. Ipak, mesec dana pre ubistva Milka je skupila snagu i napustila Boška vrativši se kod mame u našu porodičnu kuću. Jelena je ostala sa ocem i, kako sam čuo, bila je ljuta na Milku što je otišla, čak nije htela ni da razgovara sa svojom majkom."

anove OČI se Za Irenutak zamagliše, e dva uzastopna duboka uzdaha

pogled mu se izbistri. Nesvesno stiska šaku

U pespicu, Zarivajući nokte u dlanove dok zelobovi ne pobele: Gre popušta ı Milan vlja kazivanje: "Svašta je moja Milka doživela. Provela je ovde onc najteže dane kada je gorelo nebo nad Vukovarom. Boško sc na vreme sklonio u Novi Sad i sa sigurnc udaljenosti pratio gvdašnja zbivanja. Pošto im je stan bio uništen, jedu uciteljica u penziji je dala Milki svoj stan na korišćenje. Kada je oluja nad Vukovarom prošla, porodica sc ponovo okupila, ali umesto da se iati nekog posla, Boško je nastavio po starom. Pio jc i po kafanama govorio: 'Noju taštu treba ubiti'. Sto mu je naša mzjka smetala, ne znani. Možda zato što je Milka ponekad Kod nje našla utočište. Ni mene nije voleo. čak sam siguran da Je planirao da me ubije. U utorak, 19. novembra, radio sami treću smenu i prc nego Šfo sam otišao na posao, navrafila je Milka kod nas zamolivši me da je odvezem do mamine kuće. Uzela je iz njihovog stana neke svoje lične stvari, natovarili smo ih u auto i zajedno ofišli kod mame koja je te večeri bila izuzetno dobro raspoložena. Dogovorili smo se da ih ujutro probudim telefonom, da zatim dođem po Milku i da je odvezem na stanicu na prvi jutarnji autobus za Novi Sad. Proveo sam noć na poslu i u dogovoreno vreme, negde oko pet sati, okrenuo sam mamin broj telefona. Niko se nije Javio. To mi je bilo čudno, jer znate kako stari ljudi imaju lak sari. Mama se budila na svaki šum. Kada sam došao pred kuću i pokucao na prozor, očekivanje da se neko javi oteglo se kao večnost. Uhvatile su me zle slutnje. Prišao sam drugom prozoru, podigao roleftnu i video svefiost u dnevnoj sobi, televizor je bio uključen, a nikoga nema. Uleteo sam u kuću i zatekao mamu na podu sa rasutim fotografijama po telu. Nisam znao šta da mislim. Dozivao sam Milku tražeći je po kući, ali rije nigdc nije bilo. Tako šokiranom, prvo mi je palo na pamet da je mioja sestra oslabljenih ŽZivaca možda udarila mamu, pa joj je pozlilo. Pozvao sam komšije i tek tada, ulazeći ponovo sa njima u kuću, video sam čaure od metaka na podu. Odmah smo obavocstili miliciju i Hitnu pomoć, ali za moju majku pomoći nijc bilo. Pada sam razaznao i da su fotografije izrešetane, a poruke na fapetama "ubio sam ih frezan”, zatim psovke i pretnje upućene meni ispisanc po zidovima, nedvosmisleno su ukaziyvale

|SEb|

da je ubica Boško. Pošto Milka u tom

„Po nepisanom zakonu Krajine, trebalo bi da mu isirebim(Milan Banjanin, sin i brat ubijenih žena)

familiju!”

trenutku nijc pronađena u kući, pomislio sam da ju je odvco u ruševine dn jc likvidira. Oko sedam safi zazvonio je telefon, javio sam se, ali sa. druge strane linije vladala Jc tišina, zatim je veza prekinuta. Mislim da je to bio Boško koji Jc proveravao da li je zločin ofkrivcn i da li sam ja još uvek u maminoj kući. Nešto kasnije pozvao je telefonom moju žemu i rekao joj: 'Ubio sam Miikui babu, a namera mi je bila i tvog Nlilana da smaknem.? Cim mi je žena, isprepadana i usplahirena, javila šta joj Je Boško rekao, odjurio sam u stan da sklonim nju i decu. Bojao sam se da će

_ Ako zbog reinšegreacije u Hrvafsku izbesne kaznu = sudiću mu ja!

"Boškova rodbina zaposlena u belomanastirskom pravosuđu. jedan od njih je Dražen Kendešić, sudija. na sve načine pokušava da ga pošalje na posmatranje u Jugoslaviju. Pošto se uskoro očekuje reintegra|| cija Sremsko-baranjske oblasti u || Hrvatsku, to bi bio vrlo zgodan | način da Boško Kendešić izmakne | pravdi ı izbegne suđenje. Toga se J bojim ı ukoliko se to dogodi. sudiću mu Ja!" — kaže Milan Banjanin.

ET

ludak baciti bombu i pobiti mi fantilijn. Ni slutio nisam da se posle zločina mirno vrafio u svoj stan gde ga jc milicija ubrzo savladala. Oduzcli su mu pištolj i bombu Koju je imab u džepu.”

Boško Kendežić je uhapšen i trenutno se nalazi u Istražnoni zatvoru u Belom Manastiru. Milan Banjanin Je u trenutku Kendešićevog hapšenja bio u blizini i sa policijskog toki-vokija čuo da je u kući pronađen ı Milkm leš

"Nešto posle ponoći Boško je upao u kuću, sa dva metka ubio mamu, a Milka je bežeći pokušala da se sakrije ispod visokih starinskih bračnih kreveta naših roditelja. Dok smo bili deca kad je bila uplašena ili uznemirena, zayvlačila se pod te krevete, bio je to njen kutak. zaklon od problema. I te kobne noći instinktivno je potražila spas na tom mestu. Ali, Boško je bio neumoljiv. Prema

rekonstrukciji događaja, bila je već

ranjena kada se sakrila ispod kreycta. Boško je zamenio šaržer, pronašao gde sc šćućurila i prvo pokušao da je izvuče, a to se videlo po modricama na njenim rukama. Kada mu to nije uspelo, sagnuo se i pucao u Milku pod krevetima ispaliyši pritom petnaest metaka. Kasnije sam saznao da je Kendešić svojoj.kćerki Jeleni tri dana pre zločma dao ključeve od auta i traktora rekavši da će se ubiti Jer ne može da podnese činjenicu da ga je Milka napustila", kaže Milan Banjanin.

U trenutku umesto tuge u Milanovom pogledu zaiskri bes.

"Po nepisanom zakonu Krajine, čoveku Koji je ušao u našu kuću i ubio moju majku i sestru, ja bih trebao da istrebim familiju. Ali, da nisam primifivac i neću to učiniti. Nadam se da će ova država odmorifi pravu Kaznu, jer u suprotnom ako se desi da ga proglase neuračunljivim i posle nekoliko godina puste na slobodu, sigurno iicću čekati metak Koji mi je namcnio. Umeću da se brasim. Svc ovo govorim zato što imam informacije da Boškova rodbina zaposlena u belomanastirskom pravosuđu, jedan od njih je Đražen Kendešić, sudija, na sve načine pokušava da ga pošalje na posmatranje u Jugoslaviju. Pošto se uskoro očekuje rcintegracija Sremsko-baranjske oblasti u Hrvatsku, to bi bio vrlo zgodan način da Boško Kcendešić izmakne pravdi i izbegne suđenje. Toga se bojim i ukoliko sc to dogodi, sudiću mu ja". kaže za kraj Milun Banjanin. + o

STO:

AWov7 Sad:

/ mo2//f/ fe/e! / pAdućaA

Zozouržfe nas?

067 &32 595

API NNIO AK,

ev idatawpbajai

a SKEEI

067 432 622 067 437 690 067 432 623 067 437 777

067 437 268 067 437 770

067 437 756 067 432 258