Свет
edmi broj "Profila" pojavio se na 350 . :: kolorwi strana od kojih je _ reklama. Pored neodoljive ı ueumnoljive Vesnc Rodišiio: vić. direktora marketinga "Profila", zasluge za ekskluzivni izgled pouajviše pripadaju osnivaču. suvlasniku ı glavnom ı odgovornom uredniku Milonuru Mariću.
Razgeovor sa tim zanesenjakom pisane reči ı najboljim poznavaocem sših OvVOsvetskih afera, skandala, unsterija ı avantura, morao Je da krene od vrha, od "Profila". + Jesi li "Profilom"?
Samim tim što "Profil" ne liči m ua Jednu domaću novinu, morzm s jim biti zadovoljan. Cak. m u ona srećna vremena bivše Juso-
zadovoljan
slavije, KO Dada VIŠĆ e ideja ı para, nije stvoren list kao Sto je Profil” Sada u vrenie očaja, kad ljudi raz- mišljaju samo o tome kako da prežive, napravio sam prve posleratne novine Za normalan Život, za sve ono što · je trebalo da budemo.da nije nastao ovaj haos. Rezultat "Profila" je ogroman tiraž...
+ Od pet hiljada!
Hajde da govorimo ozbiljno... + Hajde, može malo i tako.
Pošto sam ja megaloman, štanpao sam prva dva broja u tiražu od 30 hiljada. Verovao sam da je moguće prodati tu količinu, a to se, naravio, pokazalo nerealno. lako rezultati prva dva broja nisu bili sjajni, od početka sam verovao da takav list mora proći. Posle sedam brojeva uspeo sami da sc vratini na početni tiraž od 30 hiljada, da ostvarim fantastične rezultate tako da "Profil" danas predstavlja ponos srpskog Žžurnalizma. U vreme kada sam pokrenuo "Profil", govorio san da smo mi Srbi u ovom ratu tragično dokazali da ne umemo čak ni da se bijemo, pogotovu nc da pravimo neke velike države, već da treba pokorno da se vratimo svom poslu i da se kroz njega dokazujemo. Bilo Je to vreme kad je svaka šu-
ša u Srbiji litela da pravi dr-
NŠ;
žavu ı da odreduje pdc u Srpske granice ı srpski grobovi. Za razliku od tih samozvanih vanbračnih sinova Svetog Save kao mali. običan čovek ja sam želeo samo Jednu malu stvar: da napravim novine bolje nego što je bio zagrebački "Start", zbog
koga smo mi Srbi bili malo
iskompleksirani. Sada Je došlo vreme da se dokazujemo u SVOJIm profesijama, a me kroz ratove, mitove i druge ludosti. jer se sve to završe[kom ovog rata pokazalo kao tragično. Mislim da je za Srbe pogubno što su svaki rad oduvek smatrali ropstvom. Srpski narod najviše je mrzeo svoje gospodare, kneZove, kraljeve i careve koji su ih terali da kuluče, da prave one veličanstvene manastire, tvrđave, gradove... Srbi su prokleli svakoga ko Je radio za njihovo dobro, a najlepše su opevali svoje izdajnike Kraljevića Marka i njemu slične. Zato su Srbi tursko ropstvo dočekali kao oslobođenje. * A za razliku od drugih Srba ti si vredan, marljiv.., Jeste, ja samo smatram da svako treba da radi svoj posao. Ja. kao mnali čovck, radim svoj posao, dok svaki direktor želi od svoje firme da napravi uckakvu imperiLJUTE + Lako Je tebi da budeš mali čovek kad iza sebe imaš velike Kariće.
Pa, gospodin Karić je čovek koji mi je pomogao u
· teškom trenutku kada sam
najuren iz "Duge". Došao sam u "Intervju" sa namerom da Jednog dana pokrenem neki krajnje ozbiljan Časopis svetskog nivoa. Iako uije bilo mnogo pametno da se oživaljava taj mrtvac, stabilizovao sam "Intervju", oživeo pa ı tiraž podigao na nekih 30 iljada, što je bilo jako dobro u vreme inflacije 1992—93. Uspeli smo da zaradimo prvih 100 hiljada maraka ı, naravno, tada sam krenuo da pravim "Profil". Sredstva potrebna za početak, dok list ne uspe na tržištu dobio sam od Bogoljuba Karića. On je verovao u proJekat ı kada smo imali poteškoća. * Dakle, čiji je "Profil"? Tvoj ili Karićev?
Mi smo deoničari.
* A ti si većinski vlasnik deonica?
Ja sam glavni u onom delu gde se radi. Uspeo sam da stvorim list koji je u Vrcme propasti srpske „privrede imao 155 reklamna čije su cene ko zna koliko puta veće UBO u svim drupim listovima. "Profil" ncguje lepo pisanje kakvo je u novinars-
tvu odavno zapostavljeno.
Danas Je u HovIHarsiyu VG lako osmn pisanja. + Tačno.
Zato ja u "Profilu" tra--
Žim neke vrednosti koje su uobičajene u normalnom
svetu. To podrazumeva "lepo
pisanje, romansirane priče o ljudima ı sa tragičnim, a 1 smešnim biografijama, kroz koje se najlepše ı najpotpunije opisuje vreme u kome živimo. Statistika dijagnoza, analiza ı komentari ne lepe se na dušu čitalaca onako kao životne priče i emocije. Ceo "Profil" ima neku romanensnu strukturu.
* Tvoja priča je lepa, ali ja mislim da je ona ipak samo izraz tvojih želia a nc
"zaista onoga Što "Profil"
nudi. Meni "Profil" liči na mešavinu onoga što si radio u "Dugi" i "Intervjuu", samo na boljem papiru.
Ne, kad sam uređivao "Dugu" (fantastičnu novinu) praktično nijedan tekst nisam čitao dok novine ne iza(HU + Sta, čitao? Priča se da si ih i sam pisao.
Ne. Sa vrhunskim uovinarima, kakve je tada "Duga” imala, bilo je dovoljno samo da se dogovorim oko tema, koje su oni, svako na svoj način, sami odrađivali. U "Profilu" je sve, naročito na početku. bilo mnogo drugačije. Pravi, veliki novinari
su odavno izgubili ambiciju
da se bave svojim poslom. Razočarani su i deprimirani ovom situacijom i sada uglavnom samo odraduju svoj posao. Usled toga, u "Profilu” sam se suočio sa tim da ponuda tekstova nije baš sjajna, tako da je moj lični angažinan bio mnogo veći nego ranije u "Dugi" i "Intervjuu". Sa većom ponudom tekstova ı širenjem kruga saradnika i "Profil" se menja. Na početku, kada nisam imao pare za reklamu a kamoli za honorare, tekstove su pisali moji prijatelji koji su delili moje uverenje da to može da uspe. Kad su došle pare, normalno, "Profil" je zapljusnut tekstovima. Prva dva broja jedva sam skupio, a sada dve trećine ponuđenih tekstova bacam.
* Zašto sam ne pišeš više? Pa, pišem. Pišem knjigu o raspadu Jugoslavije. To pisanje već dugo traje, kao i sam raspad države. Mnoge stvari koje su nam izgledale kao svetinja vrlo brzo su se pokazale kao zabluda: u pogledu nacionalnih izgleda, u pogledu ratnih ciljeva (rata u kome, naravno, nismo učestvovali): tako da se ı sam dvoumim — Što sam dobijao više informacija o svemu Što se događalo, što sam više putovao po svetu ı razgova-
rao sa najkompetentnijim sa- -
govornicina ı učesnicima
sve naše drame (domaćim i naročito stranim), sve mi je postajalo nejasnije ı komplikovanije. Tek sa viškom informacija može da se shvati koliko su bili isprepleteni interesi ı koliko je sve bilo drugačije od onoga što je prikazivano u "Dnevniku" i na prvim stranicama novina. Do sada Je izašlo oko 1.000 knjiga o raspadu Jugoslavije ı ratu na Balkanu. Prilikom svojih putovanja po svetu kupio sam bar 400 takvih knjiga. One su uglavnom informativne. bave se definisanjem ko su Srbi, Hrvati, Slovenci, muslimani, ı objašnjenjem zašto su se oni, dojučerašnja braća poklali. To nikom na svetu nije jasno, a pogotovo ne nama koji smo saučesnici u svemu tome. U tim knjigama meni. pasioni-
ranom sakupljaču ı čitaču
takve literature, nije bilo ničeg novog. pogotovu Što sam glavne kreature ove ratne drame poznavao lično ı mnogo pre nego Što je sve počelo. Družio sam se sa njima, znao njihove opsesije, planove, fantazije ı u vreme kad su bili najobičniji disidenti, kad je Alija IzetbegovIĆ bio pravni referent u sarajevskom preduzeću Auto-put čiji je kancelarijski prozor (paradoks) gledao na
E