Свет

ako je predsednik Upravnog odbora vaše novine član direkcije JUL-a? No, to je problem Manojlove .svesti i savesti. Mi smo prihvatili predlog Demokratske stranke. verujući da ćemo tu novinu praviti saino par dana, dok sc stvari ne srede. Sajednim kompjuterom, bukvalno nas 5-6 krenulo je grlom u jagode. Napravili smo novine na osam strana. koja je izgledala tanko i jadno. Međutim. počeli su da pristižu drugi Ijudi. neki da odlaze. a neki da po zadatku dolaze. da špijuniraju i tapkaju drugoj strani. ♦Na koga konkretno misliš? Pa, to su neki Ijudi iz "Blica". Nebitna su njihova imena. Uglavnom. mi nikoga nismo zvali i vrbovali da nam se pridruži. ♦ Ja sam čuo sasvim suprotnu priču. Od koga si to čuo? ♦ Od kolega kojima si nudio deonice kojima ćeš raspolagati kad odvojiš "Demokratiju' 1 od DS. Ne mogu da nudiin nešto što nemam. Mogu ti reći, ako te zanima, do sada u džepu imam 50 dinara. Drugo. nonnalno je što ću učinili sve kako bih ostao samoslalan i nezavisan. Nikada ne bih dozvolio da me Zoran Đinđić kupi za male pare. ♦ Ali, kad bi bile većc... Onda bih ih tražio ođ SPS-a. Od njili sam već imao lepih ponuda pre 2-3 godine. ♦ Od tvog ortaka Dačića? Ne. od nekih važnijih Ijudi u toj partiji.

♦ Ima li važnijih? Pa. ima. ♦ Ko? Gorica Gajević? Ne. nudili su mi neki iz stare gamiture. lasno da bih. kad bih se prodavao, išao kod onih koji imaju najviše da plate, a Đinđić nije taj. Ovo je replika na imputiranja koja čujem sa strane. Inače. nikoga ni za šta nisam vrbovao. a pogotovo ne nepostojećim deonicama. I one koji su dolazili upozoravali sino da smo semi odlučili za avanturu. ali da oni ne moraju. Inače. prvih nedelju dana mi smo glavnim urednikom i "Demokratije" smatrali Manojla Vukotića. čekajući da uani ’priđe. On nas je uzeo

~Na sastanak koji je Manja zakazao za 13 sati došla je kompletna Redakcija, plus Kelbel i njegova žena koja mu služi kao prevodilac, zatim Žikica Stević, predsednik Upravnog odbora „Blic Pressa i član direkcije JUL-a, kao i suvlasnici novine gospođa Vukšić i Perović. Kelbel nas je obavestio da nikakvog razgovora neće biti. Nije hteo ni da sasluša naša pitanja već nas je obavestio da u roku od 5 minuta moramo napustiti Redakciju. Manojlo je mirno saslušao Kelbela i ostao s njim da nam štopuje vreme

u privatndj fimii. Onda.bi mi obećavao sve i svašta. samo da prihvatini Kelbelove promene. Bila je to besmislena scena u kojoj jedan stariji gospodin mene kupuje sa bombonama. Lepo smo se ispričali i ostali svako na svom stanovištu. Na moj prigovor da je gospodin Kelbel, ako se već odlučio na to, po svoje mišljenje mogao da ide u SPS ili ND. kao parlamentarne stranke a ne u JUL. koji je tada još bila vanparlamentarna, minorna stranka. Umesto sa Vukšićem. meni bi bio mnogo interesantniji razgovor sa Manojlom. ali on nije hteo da side. Umesto razgovora. poslao nam je poruku da se strpimo do subote, da se uverimo da će izdavačka koncepcija ostati ista kao pre. ♦ Pa, jeste li bili strpljivi? Da. ali prošlo je nekoliko subota a Manojlo nam se ne javlja. bar ne tim povodom. Isto tako. sada u "Blicu" umesto nama nmogo značajnijili tema možete čitati o ekonomskim uspesima srpskc Privrcdnc komorc koja je sklopila dogovor o saraiđnji sa austrijskom komorom. ♦ Jesi li se posle tog razlaza čuo sa Manojlom? Culi smo se, ali samo nekim mučnim povodima. I juče smo razgovarali. ali ne želim da pravim neke mverzije. ♦ Otkud ideja da krenete sa "Demokratijom"? Neki Manojlovi privatni prijatelji iz Demokratske stranke, čim su se pojavili problemi u "Blicu", zvali su ga da mu ponude pomoć. Ponuda je bila vrla jasna: Demokratska stranka bi nam omogućila da nekoliko brojeva štampamo pod njihovom firmom. a sami bi platili štampu u visini 4.000 maraka. Naravno. "Blic" ne bi imao nikakvih obaveza prema DS. Računalo še na to da će tim potezom biti animirani oni koji bi sponzorisali dalje izlaženje "Blica". Na osnovu te ponude. na sastanak sa Ijudima iz Đemokratske stranke otišli smo Vesna Roganović. Bora Lazukić, Ljubinka Milinčić i ja. Naravno, bio je pozvan i Manojlo. ali nije došao jer se uvredio što Demokratska stranka nije uvažavala njegov nestranački integritet. Eto, ja uvažavam njegovu nezavisnost. ali moram da postavim pitanje da li ona znači samo odbijanje bilo kakve saradnje sa DS ili i u odnosu sa ostalim strankama. Da li nezavisno nadstranačarenje može da se održ.i

u svoj kolegijum, pa bi bilo nepošteno da u novom projektu ne ostavimo mesta za njega. Međutim, on je izabrao nešto drugo. Od nas sedam iz prvobitnog kolegijuma "Blica", Manojlu su ostali urednici beogradske i sportske rubrike. Ako su mu oni napravili tiraž od 250.000, svaka im čast. Dovoljno je reći da su ga napustili novinari-urednici kakvi su Vjekoslav Radović, Vlada Mareš, Ljubinka Milinčić i Vesna Roganović. Svi smo zajedno sa Manojlom radili još u "Borbi", tako da je tragikomična tvrdnja da smo ga sada prodali. Uostalom, iako ne želim da budem grub. moram da podsetim na čiujenicu da smo zbog svoje odanosti Manojlu i njegovim projektima mi svesno gubili mnogo para, koje smo mogli dobiti u drugim novinama. Neću ti govoriti šta se događalo u "Borbi" 1993. godine, sta kasnije u "Nadi" i u nedeljnom "Blicu". Radili smo za Manojla. iako po pola godine njsmo dobijali plate. ♦ Cuo sam da si ti uvek bio povlašćen, dobijao si platu i zato mu bio lojalan, z.a raz.liku od mnogili honoraraca. Da. mnogim honorarciina Manojlo je ostao dužan i lo mu ide na dušu. Inače, ako le zanima... ♦ Zanima me. Ja sam svakog petka dobijao po sto dinara. a to nisam zvao platom već pijačninom. Moja uajveća plata je bila prošle godine oko 1.300 dinara. U to vreme početnici u "Nedeljnom” ili "Dnevnom telegrafu" imali su po 1500 maraka. ♦ Nadoknadićeš to u "Dcmokratiji". Nego, reci mi kako ide ta novina? Nešto je poslovna tajna. nešto nije. ♦ Reci oboje. Hoću. Mi ćemo. ako država dozvoli, da registrujemo samostalnu firmu kao deoničarsko društvo sa ograničenom odgovomošću, u kojoj će jedan od poslova biti izdavanje lista "Demoktarija". Sestoro nas novinara i urednika podeliće 95 odsto akcija. dok će ostalih 5 odsto pripasti Demokratskoj stranci. ♦ Koliko ćeš deonica ti uzeti? 51 odsto, pretpostavIjam. Ne. još nismo napravili uašu internu raspodelu, ali razlika među nama biće najviše l prdcenat. ♦ Kako sad ide "Demokratija"? Koji tiraž štampate? Štampamo se uglavnom za kolportere i po 100.000 primeraka za E)uvanovu pro dajnu mrežu. Štampamo izineđu 40 i 70 hiljada, zavis uo od mnogih stvari: da li je prazuik. nedelja, da li je vreme lepo, ima li mitinga... Dakle, prosečan tiraž je oko 55.000 primeraka. Time moramo biti zadovoljni. Veći smo od crvene "Borbe" a na

nivou "Našc Borbe". S obzirom na cenu od jednog dinara, jcdva uspevamo da pokrijemo troškove. Mi. urednici, radimo praktično besplatno, a honorarci su par puta dobili 200 dinara. Krpimo kraj sa krajem. ♦ Ako ncma velikog proflta, kako ćcš sakupiti 3 miliona dinara za odštetu "Blicu", koliko sada oni traže? Ima nekoliko načina da zadovoljimo zahteve koje su oni izneli u tužbi sudu. Ako ne povećamo tiraž i solventnost, možda se kao ulagać pojavi Peter Kelbel. U sva kom slučaju, impotiuje što su nas tako skupo procenili. Posle samo 20 dana izlaženja svojim tiražom direktno smo "Blicu” uzeli tih 50 hiIjada čitalaca. ♦ Sada teraš šalu, ali vidcću te kad sud bude uvažio njihovu tužbu i zahtev za parama. Znaš šta, ja imam olakšavajuću okolnost. Izdavač "Demokratije" nisam ja već Demokratska stranka, tako da taj ceh od 3 miliona dinara može biti podnet samo Zoranu Đinđiću. To mu može biti veliki problem, s obz irom da se on trenutno nalazi na uslovnoj slobodi. Kad krenemo sa samostalnom fimiom bićemo nmogo oprezniji. ♦ Ma, već si oprezan. Cim su iz "Blica" zapretili, iz zaglavlja "Demokratije si iz.bacio potpis "охо nije ’Blic’". Taj potpis smo.stavili iz. kolegijalnih razloga, dok "Blic” nije izlazio. da.njegovi čitaoci greškom ne bi kupovali našu novinu. Kad jc "Blic", nakon praznika, opel krenuo sa štampom, potpis smo promenili u "ab ovo”. što zriači na latinskom ”od jajeta”, odnosno "od početka”. Inače, kad već otvaramo priču o zaglavlju "Blica", potrebno je reći da ga je prvo koristio nedeljni "Blic" kome sam glavni urednik bio ja, a ne Manojlo Vukotić. To zaglavlje je napravio g. Petar Delić koji je 1993. godine bio tehnički urednik "Borbe". Ono je napravljeno za potrebe izdanja "Blic" koji se nikad nije pojavio iako je glodur u pokušaju, Slaviša Lekić sakupio tekstove i sve pripremio. Dakle, kad bi se ozbiljno razmatralo autorsko pravo na zaglavlje ovog "Blica", malo je osnova da ono pripadne Manojlu Vukotiću i njegovim gazdama.. Ali, da ne bismo izazivali sukobe sa njima. u "Demokratiji" čak ne pominjemo ni reč "Blic". Za razliku od drugih tekstova koje navodimo imenima novina iz kojih prenosimo, kad uzmemo tekst iz "Blica'. potpišemo ga se: "ovo je iz lista čije ime ne sntemo da pomene mo, ali to je ono". lednos tavno, ne želimo da nas više tuže. Ipak, samo jednom smo pustili tekst o gospodi-

nu Kelbelu koji je pbjavljcn u "Tanjugovom bilteuu". Taj tekst je prenet iz austrijskih. vrlo ozbiljnih novina "Der Standard" i ekonomskog nedeljnika "Virtšafts". U tom teksu Kelbel je označen kao čovek koji se bavi poslovi ma koji nisu sasvim legalni. ♦ Na kakve poslove misliš? Reč je o vrlo osetljivini teniama i poslovima. lako su navodi u tom tekslu izuzetno kompromitirajući, već činjenica da su se objavili u tako ozbiljnim novinama kao što je "Virtšafts" dovoljno govori da nisu bez adekvatnih ar gumenata. Znajući kakvo je austrijsko zakonodavstvo, uc verujem da su u pitanju obične klevete. Ali sada ostaje Ijudima iz "Blica" da vide ko im je vlasnik i da preispitaju ko je koliko moralan. ♦ Kad smo kod morala. da li demonstrativno šetaš Beogradom? Ne. ♦ Zašto? Nemam vremena. Do sada sam samo dva puta po pola sata bio na demonstracijama. Ne stignem od posla. ♦ A kad si stigao, da li si bacio koje jaje? Niiedno. ♦ Sto? Nisam imao pri ruci: ♦ Inače bi bacao? Ne, ja nisam radikalan čovek. lako sam kritičan preiua vladajućoj partiji. mofam pažljivo da biram koga i kako da podržim.' ♦ Koliko jc moralno da kroz novinu podržavaš demonstracije, a sam ne učestvujcš? Stvar je u tome što uvek zadržavam rezervisan stav prema svim političkim strankarna, a pogotovo prema

vladajućoj. Kad bih morao nekom eksplicitno da podržim, bili bi to sarni studenti Oni se bore za opštu. građansku i sasvim nomialnu stvar kao što je poštovanjc zakonitosti i ustavnosti, od nosno narodne volje. S druge strane, sa nekim potezima koalicije Zajedno mogu sc složiti, ali sa nekima ne. Kać. bih imao vremena da učestvujem u demonstracijama. čak i kad bih išao svako ve če, teško da bih mogao da se složim sa stavovima i Zora na Đinđića, koga iiam impu tiraju kao tatu.

♦ Šta Dinđić kažc na takvu tvoju priču? Ništa. On se sa nama sreo samo dva ili tri puta. Prvi put smo se sreli kad smo se dogovorili da nam posudi 4.000 maraka, što smo mu uredno vratili, tako da on sada duguje mnogo više nama nego mi njemu. Napravili smo mu promociju kakvu ne bi nikome mogao da plati. Isto tako. moram da priznam da nam se nikada nijednom rečju nije mešao u izdavačku politiku. O tome govpri i primer teksta Gordane Cirjanić koji smo objavili. Ta naša poznata književnica, koja je dugo živela u Španiji, napisala je tekst u kome je ispljuvala Filipea Gonzalesa. Mi smo tekst pustili baš na dan kad je Gonzales posetio Beograd. Naravno, to smo objavili kao njen lični stav, a da smo to napisali ti ili ja, nikad ga ne bi stavili u novine. Međutim. nisam očekivao uzbunu kakva je nastala. Zbog tog teksta Radio B 92 sedam puta je prekidao program izjavom Vojina Dimitrijevića u kome on insistira da stavovi koalicije Zajedno . nisu i stavovi lista "Demokratija”. Naravno. ja razumem gospodu političare, ali... ♦ Ma, tebi je važno da Điiiđić bude zadovoljan... Nijebaš tako, alrčinjemca je da je pritisaka. daklc. bilo, alr ne sa njegove strarie Da me je on pitao zašto, san pustio tekst gospođe Cirjanić, rekao bih mu isto što : lchi. l*o>luje;n sla\ Demokratske straiike. ali uvek ću puštati i Ijuđe koji drugačije misle. Dok tako bude funkcionisalo - funkcionisaće. ♦ A kada ne bude_ Onda ćemo praviti neku petu novinu. ♦ "Novu demokratiju"? ■ To je odhčna ideja. Naziv je dobar. ♦ Šta ti na sve to kaže Dačić? Ne mogu da se setim kad smo se poslednji put čuli. Sigurno je prošlo 2-3 meseca. Preko nekih zajedničkih poznanika razmenili smo pozdrave. Mi smo privatno dobri prijatelji, zajedno smo studirali i bili cimeri. ♦ Zavidi li ti ono što. si postao bolji novinar od njega? Dačić je bolji političar. ali ja mu ne zavidim. Dok je bio urednik "Epohe". sarađiуао sam i s njim. Eto šlagvorta da ti kažem kako sam objavljivao u sviin stranačkim novinama, u staroj "Demokratiji”.' u "Republici”. "Monitoru"... ♦ U "Velikoj Srbiji’ , takođe. Da, jedan tekst sam pisao i za "Veliku Srbiju". Gde god sam objavljivao. tih tekstova se nisam stideo. ♦ U "Flešu" nisi pisao? Ne, što se tiče saradnje s njima, postupio bih kao Zika Đorđević. poslao bih u... materinu. ♦

20

6. 1. 1997. Svet