Свет

Noć mirisa

Zaniniljivo je prinfetiti da se svi koji mnogo vrede ponašaju iia jednoslavan način, a da se, skoio uvek, jednostavni načini sniatiaju kao znak niale vrednosti. Đakomo Leopardi

piše: Dr Draško Ređep

POUA SU JELISEJSKA ваививотиивиаив ao da sam naknadno čitao Dučića. No. čak ni on, zaIjubljen u Pariz, prcstonicu sveta, i svetlosti. nije inogao pretpostaviti da se baš i sama vavilonska kula može sazdati od samih mirisa. "Sefora". magična crno zlatna kuća na Jelisejskim poljima. te decembarske noći ipak nas je sve okupila. Mirisi čitave planete. Klajn. Zivanši, osobito agresivan Pavaroli. raskoš starih onih lepotica parfema koje su proslavile velike dame našeg. evropskog fihna, svakako i gospođicu Danijel Darije, ali isto tako i neprolazni šarm Katrin Denev, sve se sjatilo da bi svedočilo o jos jednom našem pokušaju da dosegnemo nebo našili zadovoljslava, našeg oblapornog nepca okusa, mirisa. svih čula. Samo se cmo i zlatno nosi. Uzlet je planetaran. Samo, kome mi to pripovedamo: vonj baklava kulture je. još uvek, prcmda'nc vcrujcill z.a dugo. neuništiv. KUSTURICA Sto bi rekao moj prijatelj: da nije ipak malo mnogo. Bar u odnosu što je u Ninu. od 31. 12. 1996. zapisao Emir Kusturica (Tamo ni Deda Mraz nije uspeo da preživi). Toliko banalnosti, toliko jeftinog daha kasabe, toliko ružnih paralela (te enklavuša, te nije mogao doć do pićke, te 25.000 dolara, te nepostojeći sjaj zvezda koji je kanda jedino obasjavao tog čovjeka, a nikako drugo. te neznalaštvo koje u svojoj opakoj agresiji - tvrdi kako ni Abdulah Sidran, ni Marko Vešović. moj laureat Brankove nagrade nisu nikakvi pisci). ne bi se, na tim kukavnim. spiralno refrenima opsednutim stranicama, ni moglo ni smelo, zamisliti kod prominentnog onog filmskog autora. Ćuj, pićka, a još i nova, a lova u sulundaru, bolan. Ovde je jedino nedostajao, kao druga pratilja, nenadmašni (dakako u banalnostima) naš trifunović. ŠERBEDŽUA Sneg freba poštovati. Iz jednog grčkog filma Niko u ovom jeziku svoj glas i svoju bezgrešnu sonornost nije tako dobro i svakad raskošno pronosio kao Rade Serbedžija. Sećam ga se i sad kako je, jednog prozuklog, mamurnog junskog jutra 1988. preskakao moju kapiju. i kako smo se, kum, Rade, Jeja i ja, kupali pod gejzirima mineralne vode na doručku na terasi Park hotela (sitno realistički, banalni pisci bi zapisali: •obližnjeg). Kada je Rade iinao koncert u Sava centru. bio sam u Parizu. Pogledao sam suimak: sjaj starog šarroera, neprolazan. mahnit, čudesan. Sa dobrim asocijacijama na Лгsena Dedića.

Ipuk. i/\c>no tužuo. kanda mcduvreme trajalo je na tom koncertu svakad kada je u Radetovom glasu i preganjanju po uspomenama. večito starun. bilo ižvesnog saniosažaljenja koje ше i inače užasava. I kao što sve noći nisu jednako mračne, i kao što, sem u daltonizmu onog Kusturice, Sidran i Vešović ne mogu biti loši pisci bez obzira što nisu svirali u mom orkestru, tako i ti melodramatični jecaji velikog našeg Hamleta, najraskošnijeg, nisu ništa drugo do naknadni dnevnik svakojakih njegovih skitnji. Ali glumac je putujući. ili to nikako nije. Ogromno ga i sad volim i pamtim kako, zajedno sa mnom, na španskom, piše telegram danosti velikom našem maestru, Milanu Konjoviću, daleke već 1988. godine. Svaka čast, što bi rekao naš drug Cule. LAUREAT Zaista ima pravo sjajni naš Nikola Milošević kada, s vremena na vrerne, pomene Slučaj Komedijant, u rasveti i rečenici Miloša Cmjanskog za koga je neko tako plitkouman kao Cosić bio utvrdio da je bez misaone dubine. Elem. taj Gospodin Slučaj, kao da se iz mrtvih nadrealističkih dana vratio u život. opomenuo nas je preozbiljno. Zamislite, Vreme vlasti jedna od naših najgluplje komponovanih knjiga, a znate već da ju je napisao onaj Ćosić koji, prema svedočenju Emira, davno već. bio je započeo - ni manje ni više uego baš u sarajevskom Holideju, podelu mrtvih i živih naših duša i nacija. s Alijom Izetbegovićem - osvojilo je. tužnom пекош manjinom u glasovima. nagradu "Meša Selimović". Zamislitc roman koji se dopada Miroslavu Egeriću. Neina konientara.

SAJAM U moja filmska vremciia koja moćno pamti Đorđe Milojević, tcrmin Pule, lo jest onog vatrometnog festivala u Areni. bio je rok. Tačka do koje se ipak može stići. Isterivati kopijc. reč imperativna. ostala je važeća bez prekida. E. sad Pule nema. a odavno je beogradski Sajam kujiga, prevashodno zahvaljujući odlučnosti i čudnom miru Ognjena Lakićevića, termin kada se naši svakojaki izdavači prepoznaju. upoznaju, zadužuju. pamte. I гок za te tužne naše ispovesti koje nas ipak isceljuju. Sajam je jedinstven. KALEZIĆ Nedavno, u Borbi (11-12. 1. 1997) Vasilije Kalezić je, pod naslovom Nova savest, nemirna, Vladete Jartkovića? - jedan od najkompletnijih naših savremenih pamfleta. Bez zlobe, sasvim istinito. objektivno. U njemu, između ostalog. govori o jeduom od najagresivnijih i najkobnijih naših vatrogasaca. Zivoradu Stojkoviću koji nas je, nepoznati onaj neko iz Sremčevog igrokaza. pratio ovih decenija kao fautom. Niti se zna šta je pisao, ali se uglavnom sluti čime se sve bavio. Gavran. smetnja ua našim duhovnim vezama. lažni disident. imela. muva zunzara. IZVAN ŽIVOTA Na pitanje o tome šta misli o građanskom istudentskom protestu u Srbiji. Boško Petrović (pazite. ne onaj mrtvi, već aktuehii Uroš Nejaki). kako bar piše u Nczavisnoin (25. 12. 1996. vanređni broj 217, str. 6) izjavio je, pred ucveljenint i zadivljeniin sagovomicitna: "Sta mogu da Vain kažem'? Ја sam već izvau života - to nije fraza. Na svc to gledam kao na pijacu ucko prodaje a ueko kupuje".

Ud njcga I>а> i iicliia >t.i da sc kupi: kukavna provincijalna pamet. Skoro nalik na Kovačeka. Homo spat. SIORAN U nas niko ne ume da složi pasijans komplementamih. bitnih naŠih ideja kao Petru Krdu. Ne verujete? Pogledajte. u prvoj knjižari, knjigu Emila Siorana Suze i sveci, u njegovom prevodu (Svetovi, 1996). Svečanost duha, pameti, metafizike. MIĆA Otvarajući pre neki dan, u kultnom već prostoru Vojvođanske banke, izložbu Miće Mihajlovića. priznao sam da se osećam kao Kanjoš Macedonović. Naime, moji. i Mićini dmgari Miroslav Antić i Stevan Stanić već su na drukčijim, balaševićevski rečeno, nebeskim poljima, a ja jedva da stignem da se poklonim umetnosti velikog našeg maga nebesa, gromova i vetrova. a uz to još i ptica. koji se zove Mića Mihajlović. TOUT NOVI SAD "Prometej". prestižna naša izdavačka agencija, pre neki dau je iniao svoj sedmi rođendan. Osnivači i vlasnici Borka i Zoran Kolundžija pozvali su nekoliko nas da se zajedno radujemo. Sto smo živi, napredujemo. ide nam bez sumnje dobro. Nekoliko nas? Ma kakvi, uekoliko stotina Ijudi se ogiedalo u starim zrcalima novosadskog Putnika. Onaj ko nije bio veoma je sumnjiv. Ili je bolestan, ili nije zvan. ili je zaboravljen. (Uzgred: Zoran i ja ni daan današnji ne utnemo da dokučimo ko je zvao nekoliko tzv. nezvanih gostiju, kao na Ivkovoj slavi. Ne mari. Ima se.)

1 ko je bloV Gojko Čelebić, Aleksandar Tišma, Antonije Isaković. Bojan Bosiljčić, Sava Stepanpv, Mladen Marinkov, Mirko Canadanović, Miroslav Stcfanović. Marija Radonjić, Mira Canadanović, Olivera Marinkov, Damjan Kmjević, Vuk Krnjević, Robert Coban. Dragutht Ugren, Mara Ugrem Jasmina Stepauov, Nikola Bura, Đorđe Pisarev, Franja Petrinović, Miroslav Jokić, Selimir Radulović, Roman Vehovec, Draginja Vaganjac, Zoran Đerić, Ranko Radović, Nenad Šaponja. Shnon Grabovac, Tomislav Gavrić. Nena Srećkov. Maja Drašković, Igor Karanov, Jovan Jerkov, Dragan Srećkov, Boro Drašković, Ljubinko Pušić, Zafir Hadžhnanov, Slobodan Mileusnić, Dragan Kojić, Milica Zajcev, Milisav Lazić, Pera Jonović, Jerko Denegri, Milan Vučinić,' Vlada Aranđelović. Dragiša Đorđević, Velimir Ilić. Đorđije Radovanović. Jelka Ređep. Branko Lučić, Draguthi Savić, Marta Tišma. Radenko Gajić. Andrej Tišma... I ja sam zadihan prekidam litaniju: ko zna kome ću se i ovako zameriti. Spiskovi, pa i spiskovi streljanih, i nekada u Rajinoj šumi, uostalom. nisu potpuni. Najugodnije je bilo Aleksandru Tišmi: i on i Blam žive, kanda, baš iznad tog velikog Tanurdžićevog prostora. Nije ni iz kuće morao da se pokrene. Novosadski svet. ŠEBOJ I tako je naš legendami cvet, šeboj, stigao na čelo ozbiljne firme. Seboj, u vlasHištvu Nene i Dace Srećkov, u Zmaj Jovinoj 26: pivnica, galerija, džez klub, takoreći jazbina. bioskop. Sto nije švedski, nego vojvođanski. Ko ne voli, može da ide kući. Vonj loja ga negde možđa još čeka.* SEDMI ROĐENDAN 1 j,PROMETEJA„: Tišma, Canadanović, Isaković...

20. 1. 1997. Svet