Свет

Žena sa tri mozga!

ČIKAGO: OD VIŠKA GLAVA BOLI! - " - ———: —r

ČIKAGO - Od viška glava ipak može da zaboli. pogotovo ako se taj višak i nalazi u tijoj. Osoba koja je dala novi snrisao ovoj staroj izreci, jeste Amerikanka po imenu Širli Džermejn (21). Pateći od jakih i gotovo svakodnevnili glavobolja, protiv kojih nijedan analgetik nije bio delotvoran, rešila je da potraži lekarsku pomoć. Već prvi rutinski pregled, tačnije, rendgenski šriimak glave. otkrio je pravi uzrok njenih tegoba. Urođeno hronično "oboljenje" od koga Širli pati jeste: postojanje tri potpuno morfološki i funkcionalno razvijena mozga i QI od 386!!! "Mislim da uije pretcrano ako kažem da je gospođica Džerftiejn inteligcntnija od Ajnštajna i Aristotela zajedno". kaže jedan od lekara koji su ispitivali ovu "čudoženu". PoŠto su i ostale medicinske pretrage obavljene i zaključeno da se radi o fizički savršeno zdravoj osobi, eksperti su se pozabavili ispitivanjem mentalnih sposobnosti neverovatne Amerikanke. Razutnljivo, i dobijeni rezultati su isto tako fantastični. Širli je, zbog fotografske memorije, dovoljno dva sata da zapamli Bibliju. U potpunosti razume Ajnštajnovu teoriju relativiteta i ne postoji ni jedna profesija koju ne bi mogla savršeno obavljati. "Naši testovi su pokazali da Sirli poseduje toliko znanje i veštinu koji joj omogućavaju da konstruišc čak i atomsku bombu. Za nju ne bi predstavljao ni najmanji problem, uz uslov da to zaista i žcli, da budc nuklearni fizičar, berzanski "čarobnjak" ili vrhunski neurohirtirg.

Ovako nešto još nisam doživeo u svojoj dvadesetšestogodišnjoj praksi. Njeni mcntaini kapaciteti su bez granica", zakIjučuje ovaj stručnjak. Ipak, da nije sve u materijalu koji dobijanio rodeujem i da više Zavisi od toga koliko od njega iskorisliino, živi je dokaz ova Amerikanka. Obdarena inteligencijom koja čini zbir QI tri natprosečno inteligentna čoveka, Širli je iskoristila tek skroman deo. Školu je napustila pre završnog ispita, mature, i zaposlila se kao prodavačica u prodičnoj pekari. Razlog za glavobolje su, kako Širli tako i iijeui roditelji, jednostavno pripisivali stresnom životu u američkoj svakodnevnici. Čak i posle fantastičnog otkrića mogućnosti koje poseduje. Širli ne pokazuje neko posebno oduševljenje. "Umorila sam se već od priče o svoja tri mozga. Ponckad se osećam poput čudovišta", kaže ona. "Sve što žclim jeste da nastavim da radim u pckari i da za godinu-dvc sretnem pravog momka, udam se i rodim decu". bistro završava Širli. Širli je, kao štoje već rečeno, i bukvalno izmenila smisao jedne izreke, ali je istovremeno i potvrdila istinitost druge: "Bolje je umeti nego iiuati". Glavobolje koje će. bez sumnje, nastaviti i nadalje da je muče, biće sasviin fini podsetnik na to. Možda ipak postoji neka nada. uz uslov da se übrzo uda, da dobije male Ajnšlajne i Aristotele koji će znati šta da urade sa svojim glavama. Njoj samoj je priroda, izgleda omaškom. podarila umesto tri krajnika tri mozga.

U SAD tamnice niču kao pečurke

Nezaposlenost je, bez obzira na društveno uređenje i stepen razvijenosti jedne države, hroničan problem većeg dela sveta. Sa porastom ekonomske moći jednog društva i raz-like među njegovim slojevima postaju uočljivije i oštrije. "Šačica" na vrhu živi na račun "gomile" ali, da bi to i ostvarila, mora uspešno da je organizuje i zaposli. Amerikanci su, tako, u cilju oživljavanja pasivnih krajeva (a njilt je nemali broj) i izlečenja velike nezaposlenosti, osnovali i novu industriju - ZATVORE! U poslednjih godinu dana, tamnice niču uzduž i роргеко Amerike baš poput pečurki. Milioni novih radnilt mesta kao i zelenih novčanica daju do sada neviđenu dinamiku života u nerazvijenim krajevima. "Vremena staromodnili biznisa, kao što su fabrike obuće ili za preradu pamuka, definitivno su stvar prošlosti", primećuje Brajan Epington, stručnjak iz Bele kuće. Prema statističkim podacima FBI-a, stopa kriminala je u toku prošle gckiine opala za 8%. Uprkos tome. ainerički građani su zahtevali pooštravanje i produžavanje zatvorskih kazni. Vlada je udovoljila tom zahtevu i danas se svaki 168. Amerikanac nalazi iza rešelaka. 'l'inie je i obezbedeno neslavno prvo mesto na svetskoj listi.

Za siromašne delove Amerike, gde su zemlja i radna snaga jeftini, ova nova industriia će se pokazati kao najbolji Vladin potez. Zatvorski biznis cveta i donosi veliku zaradu lokalnom stanovništvu. Svako je pronašao nešto za sebe, kao gradevinski radnik, zatvorski čuvar, snabdevač liranom... Statistika dokazuje da se zatvorska populacija širom zemlje utrostručila od 1980. i trenutno iztiosi 1,6 iniliona. Ako i nadalje bude rasla tim tempom, do 2045. oko 130 miliona Amerikanaca živeće u zatvorskini ćelijaina. To znači gotovo polovina američkog stanovništva! Ova mračna prognoza o podeli na dve isključive kategorije stanovnika, ne zabrinjava nikoga, naprotiv.

"Dobra vest je što će druga, ispravna polovina imati sigurna zaposlenja, oko i u samim zatvorima ", kaže američki stručnjak. Epington dalje poručuje da će čak i deca, kada stasaju za rad, moći profitirati od novog bizuisa uz uslov da roditelji primene odgovarajuće pedagoške mere. Nemoćna ili neinventivna da nađe način za prevenciju kriminala, Vlada je pnbcgla nečem drugom. Jasnoni podelotn društva na "dobre" i "loše" opredelila se za to da pomoću prve grupe ■ sanira posledice kriminalnih radnji druge. Samo, koliko je sigurua i trajna ravnoteža log "fifli-fifti" društva? шммммпамжмм

INDUSTRIJAU USPONU: Jedan od američkih zatvora

Svet 20. 1. 1997.

43