Свет
ma oko klanja svinja, kod njcga je otišla naša najmla đa scstra Vcronka sa svojom porodicom i istog dana se iTatila u Maradik. U utorak, oko šcst sati ujutro, pozvao me je Laci Hegediš i rekao da jc Vilikina kuća ii plamenu. Nisam sc puno uzrujala, bila sam übeđcna da je moj brat nckud otišao i rekla sam ’Steta za kuću, samo ncka je Vili živ i zdrav'. Odmah smo otišli u Bačko Petrovo Selo i do trciiutka kada su ga pronašli mrtvog nisam vcrovala da jc bio u kući. Kada je požar ugašen, pitala sam inspektora SUP-a da li inogu da uzmem bratovljev automobil iz garažc jcr mi je trcbao da obavim poslovc oko njegove saliranc. Rckao mi jc da mogu uzcti i auto i sve što mi iz kuće trcba. Zbunila sam se. Kako je moguće da je z.a njih, ti tom trenutku, sve bilo završeno? U tom momentu svi smo verovali da je u pitanju nesrećan slučaj aii ipak trebalo jc proverili svc mogućnosti i bar utvrditi kako i zašto je do pož.aга došlo. Prolazeći dvorištcm, primetila sam da sa Vilikinim psom nešto nijc u redu, dclovao je omamljeno. Rekla sam to inspektoru koji me je nezainteresovano upitao da li jc moj brat imao neprijateljc. Zaista ne znam nikoga kome sc N'iti zamcrio. U selu je bio popularan, između ostalog i zbog toga što je svima posuđivao novac, ne vodeći nikakvu evidenciju. Pomagao ie fudbalski klub ’Jedinstvo , sponzorisao rad KUD-a,davao meštanima posao i pomagao izheglicc koliko jc mogao." Uzdrhtalom rukom gospoda Kinka mi pokazuje fo
је pretnrla od slraha kada je policijski automobil stao pred našu kuću ncšto pre pet sati. Pomislila je da se ineni nešto dogodilo a oni su je zamolili da se posluže telefonom da bi pozvali bečejske vatrogasce u pomoć. Vatra je ugašena tek oko devet časova a pretpostavlja se da je izbila oko tri sata i svi smo se nadali do poslednjeg trenutka da jc Vilika. nekiin čudom, ižbegao smrt jer njegov automobil nije bio u dvorištu." Preko tamuoputog I legedišovog lica prelcti lagana senka nedoumice (mož.da se za trenutak kolebao da li da kaž.e još nešto) i sigumim glasom nastavlja: "Bili smo iznenađeni brzinom kojom je übica identifikovan. Po selu se prica da je na Vilikinom telu pronađena fotografija Kalomparovog oca nagorela ali prepoznatljiva i da je krenuvši tim tragom [Kilicija pronašla zločinca. Nc verujem u to. Ne verujem ni da je sam Kalompar, onako sitan i slabašan, mogao da savlada krupnog čovcka od 160 kilograma. Ukoliko je, kao što se priča, imao saučesnike, pretpostavljam da je više njih mog10 da zaskoči i übije Viliku. Međutim, sunuijam u tu priču jer je Kalompar ciganin a poznato je da posle cigana, ako se već odluče na takav korak, u kući nc ostajc ništa vrcdno. Očevici tvrde da su po dnevuoj sobi bile razbacane nagorele novčanice. Sklon sam da se priklonim inišljcnju većine miijih sugrađana da su počinioci namerno podmetnu11 pogrešan trag istražnim organima da bi skrenuli paž.nju sa sebe i istragu odveli u pogrcšnom pravcu. Osim toga, čuo sam od Ijudi bliskih policiji da je Kalompar nekoliko dana,pod strašnim batinama, odbijao da prizna zločin. A onda se slomio. Svc je to čudno." Meštani Bačkog Peirovog Sela sumnjaju u Kalomparovu krivicu, smatrajući
"NEŠTO U SVEMU TOME NE ŠTIMA!"
tografije svog brata, ne trudeći se da z.adrži suze. "Odneli su Vilikino telo na obdukciju i rckli mi da mogu da ga preuzmem sledećeg dana, u srcdu. Međutiin. predveče su me obavestili telefonom da je moj bral übijcn i zbog te činjenice je preuzimanje tela odloženo za četvrtak. Uhapsili su Lasla Kalompara kao počinioca zločina iako je sviina jasno da on to nije mogao sam uraditi i kazali su mi da jc time njiliov posao završen. Nešto u svemu tome ne štima. Pre svega, kod Kalompara je, navodno, pronađcno 2.600 maraka i 2.000 dinara, a ja pouzdano znam da je Vili imao mnogo više novca i zlata. Za razliku od policije sestra i ja smatramo da nisu dobro obaiUi svoj posao i pravdu ćemo potražiti na drugoj strani. Ići ćemo u Novi Sad, pa ako bude trcbalo i u Bcograd. Saino da prikupimo malo snage krcnućemo i sigurna sam da ćcmo saznati šta se stvarno dcsilo Viliki i ko ga je übio". Da li jc Vilmoš Vena z.n ista übio Laslo Kalompar iz koristoljublja ili je motiv i übica zasad nepoznat. pokaz.aće vreme i rešenost Veno vih sestara da olkriju isli nu.<
KUĆA U PLAMENU
da se nešto nuiogo veće krije iza svega. Još čudnije je što je policija stavila tačku па slučaj objavljujući ga rešenim iako mnoge nelogičnosti zamagljuju njihov navodni uspeh. Po selu se priča da je Venovoj sestri. Kinka Valeriji, iz Bečeja otvoreno rečcno "sa visokog policijskoe mesta" da je bolje da odustane ođ daljeg insistiranja na obnavljanju istrage, jer, "ima decu". Gospođa Kinka, u dubokoj cruini, bledog iica i podbulili, pocrvenelih očiju. nije ni potvrdila ni demantovala da joj je upućena takva "poruka" sa prizvukom pretnje. Drhtaviin glasom, pu iiiin tuge, priča: " Vilika je ti subotu, tri dana pre tragedije, podigao veliku sumu novca i sa pokloniina za Bož.ić svratio kod nas. Nije se dugo zadrž.ao, ž.urio je da isplati Ijude ali jc bio veoma dobro raspoložen i kovao je planove za budućnost. Radovali smo sc zajcdno s njim jer smo sc jako voleli. I’ozvao nas je da ga sutradau posetimo ali kako smo iinali obavezu da pomognemo našim prijatelji-
IZBODEN PASPALJEN
UHAPŠENE UBICE ŠABAČKOG TAKSISTE
Piše: Denis Štikovac
ežiirni istražni sudija Okružnbg ВвиаввибиевиааиИ su đa u Sremskoj Mitrovici Dragan Aćimović. odredio je pritvor protiv Miroslava Vasića (20) iz Sapca, sa stanom u Partizanskoj ulici br. 61. Osnovano se sumnja da je Vasić počinio ubistvo iz koristoljubIja. ubivši zbog pljačke u okolini Rume taksistu iz Sapca Mihaila Krstića (47). Telo nesrećnog taksiste pronađeno je 1. januara u snegu kraj puta Ruma-Buđanovci, a njegov taksi, vozilo marke "mercedes" 12 km u ataru na poljskom putu. Nestanak taksiste bio je prijavljen 27. decembra kada se ubistvo i dogodilo. Ponukani ovom informacijom uputili smo se prema Sapcu, ne bismo li otkrili nešto više o ovom tragičnom događaju. U razgovoru sa Krstićevim kolegama. komšijama i okružnim sudijama Draganom Aćimovićem i Brankom Crnićem dobili smo informacije i opise događaja koji je prethodio ubistvu. Naime. ubistvo Mihaila Krstića glavna je tema razgovora u Sapcu. Ljudi ispredaju svakojake priče počevši od manje maštovitih, pa sve do priča da postoji organizovana grupa Ijudi koji u poslednje vreme napadaju imućne taksiste širom Jugoslavije. LEŠ POKRILI SNEGOM
Osnovne podatke šaznali smo od istražnog sudije Branka Cmića koji radi na o\om slučaju. "L noći izineđu 26. i 27. decembra, oko 20 ćasova Vasić, Dragan Gajić i maloletni Dragan Marković, svi romske nacionalnosti, došli su na glavnu autobuskti stanicu u Sapcu gde su seli u Krstićev taksi i rekli mu da ih vozi u Buđanovce, malo selo nadomak Rume", kaže g. Crnić. Istraga će naknadno pokazati da su okrivljeni namerno izabrali Krstićev taksi. Tu činjenicu potvrđuju i njegove kolege koje kažu da je "fantomski trio" odmah pobudio njihovo interesovanje. Naime, momci nisu želeli da sednu u prvi taksi koji je bio slobodah, već su seli u drugi po redu, koji je bio Krstićev.
K.ida ih јс laksista, koji je bio prvi na redu upitao zašto nisu seli u njegov taksi, oni su mu odgovorili da neće da se voze u njegovim kolima jer ima "ćelave" gume. Taksisti su se odmah zapitali što je njima kao putnicima važno kakve vozilo ima gume i odmah su posumIjali u njihove dobre namere. Dalji tok događaja prepričava sudija Cmić i ovoj tragićnoj priči dodaje još jedno übistvo i samoubistvo. "Kada su tri mladića sela u Krstićeva kola, rekli su mu da ih vozi u Buđanovcc. Glavni organizator, po svcmu sudeći, bio jc Dragan Gajić, koji ih je poveo u Kraljevce po svoju nevcnčanu ženu Jovanku. Jovanka je pobegla nekoliko dana pre übistva od Dragana kod svojih roditelja u KraIjevce. Pritvoreni Miroslav Vasić rckao je da su oni krenuli sa jednim ciIjem, da otmu Jovanku, a taksistu bi stavili u prtljažni prostor kola i kada bi nesuđenu mladu "vratili" kući. taksistu bi pustili. Medutim, sam tok događaja krenuo je sasvim drugačije. Kada su stigli nadomak Buđanovaca, rekli su taksisti da skrene na sporedan put. Zatim su mu naredili da stane; na to taksista nijc pristao. Gajić, koji je sedeo na zadnjem se-
daiu, izvukao je pištolj i štavio ga Krstiću na potiljak: ’Stani, ili ću da ti prospem mozak’- uzviknuo je. Na silu su izvukli Krstića iz kola i üboli su ga tri puta nožem u predelu grudnog koša i vrata. Krstić je na mestu ostao mrtav. Nož je imao Miroslav Vasić, pa se on i tereti za übistt o. Međutim, Vasić se brani da mu je nož dao Dragan, te da ga je on u kobnom trenutku i upotrebio. Sta je od toga istina, pokazaće dalja istraga. Pošto su übili taksistu, leš su pokrili snegom. Sve Krstićeve dokumcnte iz kola su zapalili, zatim se uputili u Kraljevce po Jovanku. Zatekli su je kod kuće sa bratom. Kad je Jovankin brat pokušao da je zaštiti, Gajić mu je uperio pištolj u glavu; mladić se povukao i nije više pružao sestri za.štitu. Seli su u ’mercedes’ i krenuli letnjim poljskim putem prema Sapcu. Übrzo su se zaglavili u duboki sneg. Ostavili su ’mercedcs’ i svako je krenuo na svoju stranu."
NAJVREDNIJI TAKSISTAU ŠAPCU
Miroslav Vasić i maioletni Dragan Marković krenuli sli zatim na \oz za Šabac, a Gajić sa svojom
nevenčanom SLip: :gom pošao je u Beiu Reku. mesto pokraj Šapca, većinom naseljeno romskim stanovništvom. Kada je Dragan otetu Jovanku doveo svojoj kući. ona nikako nije htela da žive zajedno. Dva dana ju je "übeđivao", ali ona nije pristajala. Iz najdubljeg očaja Gajić se odlučio na najsvirepiji zločin. Prvo übija Jovanku a potom sebe. U međuvremenu milicija steže obmč oko übica i nakon samo nekoliko dana od počinjenog übistva hapsi preostalu dvojicu saučesnika. U razgovoru sa Krstićevim kolegama taksistima doznajemo da je on bio najvredniji taksista l; Šapcu i da nije biio čoveka koji nije znao za njega. Većinom je radio noću. a ponekad bi i prespavao u kolima i nastavio rad. Živeo je sa ženom u stanu u Ulici prote Smiljanića br. I/11. Dece nije imao. U samom centru Šapca sagradio je kuću sa dva lokala i planirao je da je da u zakup. U rodnom selu imao je takođe lepu kuću. tako da je sve to nečasnim Ijudima "zape.lo za oko". Bili su u stanju i da presude jednom čbveku ne bi li mu oteli deo onoga što je godinama mukotrpno sticao. Pokojnom Krstiću oteli su 1.050 dinara i 300 DM. Toliko je vredeo njesov život. ♦
ZIVOT VREDAN 1600 DEM: Umrlica Mihajla Krstića i njegove ■ kolege : šabački taksisti
46
20. 1. 1997. Svet