Свет

SEKSUALNO PONAŠANJE JUGOSLOVENA

Piše: Jelena Bačić

U narednih nekoliko brojeva istraživaćemo manje poznatu sferu seksualnosti, onu vezanu za seksualne devijacije: homoseksualce, biseksualce, lezbejke, transseksualce, fetišiste, sadiste, mazohiste i ostale. Da li je reč o stečenoj bolesti, genetskom poremećaju ili izboru?

aše doba je, bar na ovim. pozna tim nam prostorima, okovano predrasudama svake vrste koje ne isključuju ni seksualne, ni polne predrasude. Tema rubrike ovog broja je homoseksualizam. Homoseksualizam je i danas veoma kompleksno pitanje. koje ćesto ostaje bez odgovora. Upravo zbog kompleksnosti zadate teme. i ovoga puta smo potražili pomoč stručnjaka. Doktor Mirjana Erić. lekar specijuiista. neuropsihijatar. psihoterapeut i seksualni terapeut. svesrdno nam je pomogla u obradi ove teme. koju ćemo podeliti na dva. uporedna dela - muški i ženski homoseksualizam. U ovom broju naše redovne rubrike pod naslovom "Seksualno ponašanje Jugoslovena". govorićemo o muškom homoseksualizmu. Američka psihijatrijska asocijacija je 1974. godine isključila homoseksualizam iz mentalnih poremećaja. Od tog doba se homoseksualnost ne smatra mentalnom bolešću, nego se smatra određenim oblikom seksualnog nagona i načina života. Neka istraživanja. u svetu. na opštoj populaciji govore da se homoseksualnost kreće između 2 i 4%. To su istraživanja zapadnih zemalja (Nemačka. Holandija. USD...), tako da se radi o procentu, za koji možemo da pretpostavimo da je zastupljen i kod nas. Smatra se da nema kulture u kojoj nema homoseksualaca. Psihijatar Betelhajm je 1969. godine istraživao kibuce u Izraelu i našao da je to jedina kultura u kojoj homoseksualnost ne postoji. Teorije koje pokušavaju da objasne nastanak homoseksualnosti su raznovrsne: ’od bioloških. socioloških do kulturoloških

objasni nastanak homoseksualnosti. Cim postoji tako mnogo teorija. znači da se zapravo još ne zna šta je homoseksualnost i zašto neki Ijudi jesu homoseksualni. dok drugi to nisu. O tim nedoumicama, Dr Mirjana Erić kaže: "Čovek jc veoma kompleksno biće i njega je veoma teško odrediti jednom teorijom. Biološke teorije se zasnivaju na genetskim istraživanjima, na pokušajima da se utvrdi da li postoji genetsko prenošenje homoseksualnosti i da li genetske teorije to mogu da potvrde. Najkvalitetnija istraživanja vršena su na monozigotnim blizancima, i takve studije ukazuju samo na genetsku predispoziciju, ali ne određuju definitivno homoseksualnost. Druge biološke teorije su se godinama bavile proučavanjem hormona i pitale se da li su hormoni ti koji utiću na neke promene u organizmu i koji bi mogli da objasne nastanak homoseksualizma. Hormoni su spitivani od rođenja pa nadalje i, i isključeno jc bilo kakvo njihovo dejstvo na nastanak homoseksualnosti. Manjak hormonasteroida u toku trudnoće, mogu da razviju na primer, kod dečaka, feminizaciju u smislu: da ne volc muške sportove, da su vcoma osetljivi i da

illi.l |H /I ll>l\V k« 11 «lKlcfistike, koje se kasnije mogu povezivati sa razvojem homoscksualnosti posle puberteta. Druga grupa teorija su psihološke teorije. Od Frojda, pa na ovamo, razvojem psihoanalize, jedna od tema'jc bila i homoseksualnost, tj. razmišljanja o čpveku kao o biću koje u sebi ima i muško i žensko, i o tome da u jednom periodu svog razvoja svi prolazimo kroz period koji se zove homoseksualni. To je period predpuberteta, oko desete godine života, kada se devojćice druže samo sa devojčicama,

kaila 111 ilceaei ne llilmsuju i kada ih se onc ’užasavaju’. Dečaci opet, prave svoje grupe dečaka, oni su povezani u čvrsto drugarstvo. To je i period kada postoji određeno interesovanjc za telo i za seksualnost, pa postoje zajednička masturbiranja, zajedničko pregledanje polnih organa, ali se to obično radi u istopolnim grupama. Današnja znanja o homoseksualizmu su takva da se zna da postoje osobe koje su homoseksualne i nemaju drugih psihijatrijskih poremećaja. To je ona grupa Ijudi koja je isključena iz

Ifiiivsll. 1 liillliim кчшк I imaju strašan problem dok su mladi, jer čovek vcoma rano u sebi ргеpozna seksualnu oprcdeIjenost. Sa 18 ili 20 godina oni vcć dobro znaju da su homoseksualni i imaju prva iskustva te vrste. Prvi problem sa kojim se suočavaju su roditelji. Oni vrlo često to ne mogu da prihvate, i tu nastaje prvi sudar sa socijalnom sredinom. Homoseksualci koji su bili u trctmanu kod mene, govorili su o tome da imaju velike probleme da nađu partnera, i da imaju problem kretanja po gradu. Drugo, ako i

ll.nlll p.il llliru, lle lliogll da sede sa njim u restoranu i drže se za ruke, јег će izazvati mnogc neprijatnosti, do toga da budii i izbačeni iz tog restorana. L Beogradu postoje mesta gde se oni sastaju, ali koja nisu primercna. To su npr. parkovi u kojima se čak odvija i jedan oblik homoseksualne prostitucije. Tu se nalaze partneri za jedno veče i često su to samo promiskuitetne veze, bez bliskog kontakta. Postoje i klubovi u Beogradu, ali veoma često, prema mojim saznanjima, takve klubove obilazi policija i rastura ih." Vrlo često, prema saznanjima iz homoseksualnih krugova.- muški homoseksualci su veoma nesrećni, jer su anatemisani. i izopšteni iz "normalnog" života. Na žalost. malo ko od nas danas zna da su ti Ijudi u svakom drugom pogledu, često veoma uspešni. Neretko su muškarci, homoseksualci, poslovni Ijudi, protesori. intelektualci, koji se od drugih muškaraca razlikuju jedino po tome što su dnigačije seksualno opredeIjeni. Ali oni su zaista sposobni da vole. duboko i iskreno. Naša sredina ne može to da prihvati. Doktorka Erić. o tome kaže: "Sa psihološkog stanovišta naši niuškarci ne

Nailazim na strašne uvrede i šikaniranja!

Darko, homoseksualac, pacijent dr Erić, za SVET kaže:

"Nije lako. L stvari, jako mi je teško. Malo je onih koji mogu da me razumeju. Malo je onih koji mogu da me prihvatc kao normalnu osobu. Ako nekome kažem da sam to što jesam, nailazim na strašne osude, šikaniranja, uvrede i razna maltretiranja. Izuzetno mi je te.ško da nađem partnera, i kada ga pronađem. vcoma sam Ijubomoran iz straha da ga ne izgu-

bim, da mi ga ne preotme neki drugi, jer znam da ću, ako se to desi, ponovo morati dugo da tragam za novim partnerom. Ako sc kojim slučajem jako zaIjubim, onda to celu stvar još više komplikuje. Lakše je homoseksualcima na Zapadu. L nekim zapadnim zcmljama, zakon dozvoljava da se homoseksualni parovi čak i venčaju, da žive zajedno.

Kod nas, to je nemoguće. Mi doživljavamo čak i fizičke obračune od strane onih koji misle da su muškarci samo zato što su heteroseksualni. Jako greše. Pokušavam da sve to nekako prihvatim i progutam, ali moram da priznam da mi je veoma teško. Roditelji to ne mogu da shvate, i nema načina da im ja to objasnim. Misle da nisam normalan."

20.1.1997. Svet