Свет

REAGOVANJE: ОТАС ZARKO GAVRILOVIC povodom intervjua njegove bivše žene Dušanke Gavrilović ("Svet" br. 123)

Moja bivša supruga |e satanista!

а dan štampanja prošlog broja "Sve_____| ta" u redakciju su pristigla dva pisma vezana za intervju gospođe Dušanke Gavrilović u "Svetu" br. 123. Prvo je pisnio njcnoe bivšcg su'rl. Gavrilovića, a drugo ujegovog brata Ranka, koji se takođe pominje u intervjuu. Oba pisma prenosimo u celosti i redakcijsku opremu tnaslov "I đavo beži od zle žene!" dao je sam Zarko Gavrilović). Prvo objavljujemo pismo g. Zarka Gavrilovića. REAGOVANJE na INTERVJL Dušanke Gavrilović, objavljen u "Svetu" broj 123, od 3. februara 1997., str, 23-24. Pročitao sam. sa indignacijom i odvratnošću intervju - - "reagovanje" na moj intervju moje bivše supruge, pod uvredljivim i senzacionalističkim naslovom: "Sve pljačke, špijunaže, Ijubavnice i pretnje likvidacijom mog bivšeg muža Žarka Gavrilovića", kao reagovanje na moj intervju "Bez pardona". Vaš novinar. iza koga stoji glavni urednik kao odgovorno lice, je učinio krivično delo, dopuštajući sijaset uvredljivili kleveta ničim povređenih, objavljujući intervju bez istovremene mogućnosti da se čuje i druga strana, što je neprofesionalno, tendencioz.no i krajnje nepošteno. Tražio sam tog vašeg novinara preko vašeg dopisništva u Beogradu, ali nisam mogao da ga nađem. niti su mi dali njen broj telefona kod kuće. a ostavio sam svoj broj telefona da mi se javi, što ona nije učinila. Ostaje mi kao jedina mogućnost da se svi nademo na sudu, gde ću pokušali da dobijem odgovarajuću zadovoljštinu. NaŠ narod kaže: "Kad žena kune čoveka i Bog se snieje". pogotovu kad to čini bivša žetta, i to posle 25 godina od razvoda, pa i lo preko novina kao "reagovanje". iako nju niko nije prozvao. koristeći veštu konstrukciju laži. sa novinarkom koja ju je navodila pitanjima i sugestirala odgovore pod firmom: "Zabeležila Daliborka Božović", verovatno jedna od onih "detićkinja" koia •■■ ■ i sve privilegije u Beogradu ua bi zavadala i delila srpski narod. Vrhunac kriminala predstavlja fotomontaža tzv. moje poruke, sastavljene od dva-tri posebna rukopisa, ako ne i lista, tako da na gomjem listu, kucanom na mašini gde se vidi moj potpis, stoji čitljiv datum "14. maj 1995. g.". a naš brak je razveden, odnosno prestao da postoji 17. oktobra 1972. g. Gotovo pre 25 godina. Alal vam vera. novinari. na tačnosti. objektivnosti i pravovaljanosti informacije ovog "reagovanja" koje je pre podvala i nameštaljka JUL-a i policije. budući da je portparol JUL-a u redakciji vašeg lista, važniji od informisanja. SAMO BOG ZNA KOLIKO (IVREDA SAM PRETRPEO OD TE ŽENE! Osim toga ja, u svom intervjuu. na koji se odnosi ovo reagovanje. nisam ni spomenuo svoju bivšu suprugu. niti svoj život u braku, jer moj intervju se ticao stanja u kom se našlo srpstvo i država. krivicom njihovih najviših predstavnika. Uostalom, ona nije negirala ni jednu moju tvrdnju. a članak u vašem listu nosi baš taj naslov: "Reagovanjc...". Nije li to farisejstvo uz vaš "blagoslov", providno blaćenje onih koji, celog svog života. odano služe Bogu i svom narodu?! Kakvo novinarstvo vi predstavljate, ako se služite uličnim "rekla-kazala", a da ne snosite posledice?! Samo Bog i ja znamo koliko muka i uvreda sam pre-

ll pcu • i • -и, u I 'i JKU M>Jl je trajao 10 godina. zato mi pada na pamet narodna prica da i đavo osedi i beži od zle žene, ne mogavši podneti njenu blizinu. A mene je nioja bivša žena isterala iz kuće sa najpogrdnijim rečima, iako je posle pokušavala da me vrati u kuću, čak i pomoću patrijarha Germana, klečeći pred mojirn nogama i pokušavajući da ih Ijubi. No. to je bilo samo njeno pritvorstvo, a ne pokajanje, pa i nije urodilo plodom. što je činila mnogo puta u braku kad ga ispadima dovodi do kraja. Da počnem sa negiranjem iznetih laži u ovom "intervjuu": 1) Ja se nikad nisam "zabavljao" sa pomenutom osobom pre veridbe. a veridbu su izvršili 1954. g. moj najstariji brat Gvozden i pokojni dtac Đorđe i to kad sam ja bio u JNA. dakle bez fizičkog prisustva. 2) Do poremećaja odnosa izmeću Dušankinog oca došlo je iz razloga što je Dušanka napisalo jedno bezobrazno pismo svome ocu u vezi njegovog razvoda sa njeiiom majkom. Cak. koliko mi je poznato nisu ni sva deca. zbog porodične svađe, bila na sabrani svoga tj. njenog oca. Ne znam da li me je njen otac mrzeo. ali znam da me je njena majka mnogo volela. a ona je kod troje dece. umrla u staračkom domu u Kragujevcu i sahranjena, koliko čujem. na Gajevima kod Užica. dakle van groblja svog inuža. Inače to je bila ćeslita žeua na kpju. po moine mišljenju. njena deca uopšle ne liče po karakteru. Л o kakvoj se osobi radi. tnislim na svoju bivsu suprugu. svedoči i to što je ona. moja bivsa supruga, prijavila SUl’-u u Užicu sedamdesetih goduia, dakle odmah po razvodu braka. svoga oca Miodraga zbog svađe i odnosa preina njenoj majci. kao četničkog špijuna i držanja pištolja u kući. ali je tu

['iij.lvli polpis.il.i inojini, a ne svojim imeuom. 3) Već samo etiketiranje da sam ja, za vreme mog školovanja u Engleskoj. "služio u emigrantskoj crkvi" svedoči koliko je moja bivša supruga pritvorna i zla osoba, jer uopšte ne postoji takva crkva. već sarno Hristova, pravoslavna. srpska. Osim toga. ona navodi da sam ja svoje besede u "emigrantskim crkvama" završavao sa rečima: "...Neka propadne komunizam". da bi me sada optuživala da sam "komunistički špijun". 1974. g. vodio se krivični spor pred Trećim op. sudom u Beogradu (sudija Petković) u kome je mene bivša supruga optuživala da sam agent emigracije, da su me Kralj Petar П i četnici poslali u zemlju. posle studija u Engleskoj. da rušim komunizam što nije tačno; a što je napisala i u tužbi za podelu imovine; da sam u emigraciji vodio nedoličan život, dokazuju to mojim fotografijama sa školskim drugaricama iz škole engleskog jezika; da mi je Kralj dolazio na slavu... Dakle sve same laži i izmišljotine које može samo đavo da übaci u glavu rđavom čoveku, tako da sam ja bio prinuđen da dovodim na suđenje, kao svedoke, našeg konzula u Engleskoj g. Milenka Ristića. novinara Vladu Miletića, moga brata, pukovnika Obradovića iz Bistera itd. Sada me ta ista osoba optužuje da sam komunistički špijun i skojevac. jer je to "konjukturno" u jeku antikomunizma. Da li to znači da će me sutra. ako opozicija dođe na vlasti. optužiti da sam špijun NKVD ili CIE. NIJE IZ KGHINJE MOGLA ČUTI NAŠ RAZGOVOR! 4) Laž je da je ikada moj brat. u mome prisuslvu. rekao za mene da sam "njihov partizan". Naproliv. on me je

niolio. nekada i sa suzama, da se toliko ne izlažem opasnostima i da nekritikujem Ј. B. Tita i komunistički režitu. go\oi,, . i.i di .:, ; .1 ćiiii patrijarh German ili neko drugi u Crkvi. A što se tiče tvrdnje da sam u gimnaziji bio skojevac, ona je notorna laž sračuuata da me omalovaži i vređa. Koliko ja zuam SKO.I je ukinut 1946. g.. a ja sam rođen 1933. g. i imao sam tada 13 godina. U toj godini sam završio osnovnu školu i upisao se u realnu gimnaziju u Užicu š. g. 1946/47.. a š. g. 1949/50. upisao se u bogosloviju kada sam imao 16 godina. Možda ona misli da sam bio u "Titovoj omladini" za vreme mog školovanja u gimnaziji, a to su bili uglavnom svi srednjoškolci. dok su deca u osnovnoj školi bila pioniri. No, skojevci i omladinci nisu isto, tim pre što ja nisam bio ni na kakvom položaju u omladinskoj organizaciji. 5) Ogavna je neistina da sam ja radio na štetu Vladike Vasilija Kostića. čestitog čoveka kome nikada nisam stao na senku. koji me je uvek voleo i ja njega. i do smrti njegove ostali smo u dobrim odnosima, pošto sam ga posećivao u bolnici. pre toga i u tamnici. a bio sam i na sahrani, činodejstvujušči. Osim toga, raspored prostorija u stanu u kome smo tada živeli (kuhinja je odvojena od sobe predsobljem v. fotografiju skice stana) govori da je laž i da se može čuti razgovor koji se vodi u sobi čak u kuhinji. Dostavljam skicu stana kao dokaz i niolim da se objavi. Radilo se o sasvim drugoj slvari razgovora. Naime. Vladika Vasilije je govorio improvizujući svoju besedu. a Miletić, koji nikada, koliko znam, nije bio glavni ureduik NTN-a. imao je taj tekst snimljen, te sam ga ja molio da mi omogući da dođem do integralnog teksta Vladikine besede. kako bi odbrana mogla da zasnuje svoju strategiju branjenja Vladike Vasilija pred sudom. No, moja uastojanja nisu urOdila plodom. u čemu ja nisam krivac. Me-

đutim, to jc sve iskrivljeno. salanski preuela "vašeintiovinaru" moja bivša supruga. 6) I innoge druge neisliнс ' , " .< isli je izilcla moja bivša stipruga. a to je vaša novinarka, sve same uvrede. prenela čifaocima bez imalo stida i srama i da ne sasluša drugu stranu. Tako ispada da sam ja. preko Engleskinje, špijuuirao i komuniste i da je ona. zbog toga, tobože. odgovarala pred SUP-om i izvesnim Nenadom Đorđevićem. u štaja ne verujem. jer sam ja. odmah po prekidu braka. saslušavan u kući i u policiji kao antikomunistički protivnik. za tvrdnje moje bivše supruge pred tim organima koje nisu objektivno postojale; ponekad sam saslušavan čak i po 5-6 sati. uz obavezno beleženje na papir šta kažem. Dakle, tada me je ta ista osoba. tužakala kao antikomunističkog a sada me optužuje kao komunističkog špijuna. što nije tačno ni jedno ni drugo. već da je unajmljena od MUP-a ili JUL-a da to ćini. Jednom od tih službenika SUP-a rekao sam za vreme saslušavanja da za njih neuia ništa sveto kada koriste moju bivšu suprugu da se obračunaju sa mnom. na šta je on odgovorio: "Pa, mi moramo da imaino nju. kada takvi kao vi neće da sarađuju sa naina." Znam ime i prezime tog SUP-ovca. ali je nepristojno. bez njegove saglasnosti, da ga iznosim. Ovde bih mogao reći da je naš konzul u Engleskoj u to vreme znao vrlo dobro da se ja nisam bavio subverzivnim poslovima protiv naše z.emIje, a to ne bih činio nikad. Kada je jednom kod mene dolazio naš konzul iz Londona g. Matevskim i želeo da zna, pred dolazak patrijarha Germana u Englesku. zašto palrijarh dolazi. ja sam mu kazao: "Gospodine kouzulc, vi kod mene inožetc dolaziti kad hoćctc kao kod građauina Jiigoslavije, ali za takve stvari neinojtc višc dolaziti." On je. verovatno.

Svet 3. 3. 1997.