Свет

.je analogna muškoj ho-1 moscksualnosti." x Od naših najranijih da1 na, mi postajemo svesni ’.svoje polnosti i počinjemo >da je usvajamo. Vrlo vašžan period detinjstva je ipredpubertet: "Dete sa ’godinu dana zna kog je ]pola. Tada poćinje da se Iformira početak tog sekesuainog identiteta - ko aam ja? ili - kog sam po:Ja? Veoma rano. Homoseksualnc osobe veoma тапо prepoznaju svoje fhomoseksualne porive. T're nego što prepoznaju Ha ih privlače osobe istog oola, one shvate da su Hrugačije od svojih vršnjaka. Poznato je da još u obdaništima deca imaiu svoje simpatije. Znači, razvija se ta heteroseknualnost. Zašto se onda >ne bi razvijala i homojeksualnost? U zavisnošii od toga kako se homoaeksualne osobe prema oome odnose, da li se uptaše ili ne uplaše - oni to notiskuju. Tek sa zavr-jetkom puberteta oni se uuočavaju sa tim, zato itto njihovi vršnjaci počii.iju da izlaze, ima.ju parmere suprotnog pola, uričaju o tome, i oni tada oolako dozvoljavaju sanom sebi da prizna.ju da 2 sa njima nešto dešava, на bi tek posle mogli to ка priznaju i nekom irugom." - kaže dr Erić. 'NA ČEMU ŽENE "ZAVIDE" 1 MUŠKARCIMA Zanimljivo je da su szne predrasude o manjoj šfednosti ženskog pola o'odrle i u nauku. Tako su bsć antički lekari tvrdili i se muško dete rađa iz zisne polovine majčinog nia. jer je ono toplije od j'/ve. Jevreji su mislili da žena nakon rađanja tinskog deteta dva puta ištže "nečista" nego kada itdi sina. U Indiji i Tursjj se verovalo da je svei i rumeno lice trudnice 4г>ак da će roditi muško ::te. a biedo i umomo li. je dokaz da žena u sebi izsi kćer. Još pred kraj .1 veka našao se jedan rrmački ginekoiog koji je ri'/rdio da žene sa starijim 'Jšlabije potentnim mušarcima rađaju žensku. a s tfsađim i potpuno sposobrm muškarcima. mušku u—u. Sve ove istorijske jlolude čine se logičnim, г.На vidimo da i danas'. u

dvadesetom veku Hadaju predrasude o polovima i njihovoj sekšualnosti. Ipak. niko nije bio tako radikalan i grub u ponižavanju žena kao hrišćanski ideolozi. Sveti Augustin. Toma Akvinski. Klement Aleksandrijski, svi su se oni. na čelu sa apostolom Pavlom, slagali u jednodušnom osuđivanju ženskog pola. Žena je u njihovim očima izvor greha, paklena zamka koju đavo podmeće. Oto Vajninger je najdalje otišao. On tvrdi da žena nema morala, ni logike. ni individualnosti. Smatra je besramnom, asocijalnom, lažljivom, bez ponosa i dostojanstva. Uveren je da žena nema svoju volju, da nema duše, da ne može voleti. Smatra je ružnom i odbojnom. On misli da žena ne može voleti muškarca, da ona zapravo postoji samo kroz prizmu muške polnosti, ukratko, da ona uopšte ne postoji kao posebno biće, da uppšte nije čovek. Možda smo se za trenutak udaljili iz strogih okvira zadate teme. ali samo u cilju da naglasimo da zablude o ženama i njihovoj polnosti i seksualnoj orijentaciji traju odvajkada. Sezdesetih godina ovog veka. naš poznati

nauropsihi jatar. seksolog. dr Vlarijan Košiček je napisao: "Žcna koja sc, muškog pola, izrazito boji izbcgavače sa njim svaki dodir. Takva žena nerado ide u muško društvo, no ako se silom prilika nađe u njemu, vrlo je sapeta, bojažljiva, i ne zna kako da se odnosi prcma mu.škarcima. Ili pak, prcma njima zauzima izrazito odbojan stav. Prilično rasprostranjen je simptom borbc polova - žaljenje žene što nije muškarac. Psihoanalitičari tvrde da žena često zavidi muškarcu na tome što ima penis. Kod žena kojima je nametnuta inferiornost njihove polne uloge, javlja se pobuna protiv muškarca, u obliku tzv. mu.škarastog protesta. Zapostavljena žcna koja je prešla u aktivan otpor, ponekad ne žcli biti žena nego bi se htela pretvoriti u muškarca. Ponekad takva žena ostaje godinama, pa i doživotno u svojoj prvoj polnoj zajednici odrekav.ši se pri tom jednom zauvek sreće u heteroscksualnom životu. I tom slučaju, žena često prelazi na druge oblike

polne delatnosti. \ajobićniju zamenu za nedostatak orgazma žcna nalazi ii masturbaciji, a ponekad se upuštaju i u istopolne veze i odnose. Zena koja bi I sama htela biti mu.ško poprima u homoseksualnosti mu.š-

karačko ponašanje, preuzima inieijativu, postaje i pomalo agresivna." U prethodnom broju. kada smo pisali o muškom homoseksualizmu, napomenuli smo da je američka psih ijatrijska asocijacija isključila ho-

moseksualnost iz mentalnih poremećaja. Kao i kod muških homoseksualaca. tako i kod ženskih.jedina "terapija" koja se danas preporučuje je prihvatanje sebe kao takvog i pronalaženje oblika života u tim okvirima. ♦

Istraživanje seksualnog ponasanja Jugoslovena №>je nacije imaju najlepše žene i muškarce, da li bi druge boje kože?

GRAĐANIIMAJU REČ Gospava Dević, trgovac: „Najlepše žene su naše žene, ali su i Italijanke lepe. Naši muškarci sunajlepši na svetu. Nikada ne bih vodila Ijubav sa partnerom druge boje kože.” Aleksandar Babić, student medicine: „Najlepše su naše žene i Itaiijanke. Najzgodniji muškarci su dinarski tipovi, znači Crnogorci, Italijani i Hercegovci. Sto da ne, vodio bih Ijubav sa partnerkom druge boje kože.” Biljana Boljanović, komercijalista: „Naravno, najlepše su naše žene, ali i meleskinjesu prelepe. Od muškaraca najviše mi se dopadaju Italijani, Grci i Spanci, znači mediteranski tip. Nikada ne bih vodila Ijubav sa muškarcem druge boje kože.” Riste Đurić, mašinski tehničar: „Ро meni su najlepše žene Francuskinje. Muškarci koje bih pkarakterisao kao najzgodnije su Italijani i Grci. Naravno, vodio bih Ijubav sa ženom druge boje kože.”

vohimbeusa - Oberbeđjjje maksimalnu : . potenciju - ■»rcvenf-ivn© deluje protiv bolesti jprostate, f>omaže u Sečengu / Smanguje masnoću u o'rga n ажт u X J U_» J J J_i Т !•! МIЖ I I ‘ Iј"М W П1 \/| r | I — П№~ 1 ( \ Radno vreme: / ЈЈ I 1 Ј Ј J JZ.-I 15 do 22 sem nedelje —NOV] SAD, Bulevar revolucije 11 Te1.:021/624-803, 333-528 TU SMO DA VAS ZADOVOUIMO!

Svet 3. 3. 1997.