Свет

Piše: Vanesa Predojević

PACOVI, SMRAD, MRAK, ĐUBRE I BOLESTI

Reporter "Sveta" u Bangladešu, naselju u kome žive najsiromašniji Novosađani

posled nje vreme u novosad- skoj a i —i— široj javnosti veliku medijsku pažnju pobudili su tekstovi i televizijske emisije vezani za život Roma i izbeglica u siromašnim naseljima u bližoj okolini Novog Sada. Informacije da su naselja Mali Beograd. Veliki Rit (tzv. Karton Siti) Kasapska Ada i Bangladeš veoma naseljena i isto tako veoma siromašna nije iznenadila žitelje Novog Sada: odavno se zna da tu žive nezaposleni Romi, a od poslednjeg rata naovamo - i veći broj izbeglica i beskućnika. Međutim, javnost je ostala potpuno zatečena i zgranuta podacima da veći broj (nekoliko hiljada) Roma već decenijama živi u totalno nehumanim i neljudskim uslovima: okruženi prIjavštinom. đubretom, pacovima i bolestima, bez struje, vode i kanalizacije, i da zbog toga postoji velika opasnost da ti Ijudi obole od teških bolesti kao što su trihineloza, trbušni tifus, žutica itd! Pri tom je više puta isticano da romska prigradska naselja Bangladeš i Kasapska Ada prednjače u svojoj zaostalosti i neljudskim uslovima života. Ekipa "Sveta" krenula je tragom takvih vesti, a tekst koji sledi predstavlja rezime preduzetog istraživanja. Da bismo saznali tačnu lokaciju naselja Bangladeš, uputili smo se u zgradu no-

vosadskog SUP-a. i od zaista predusretljivih i Ijubaznih milicionara dobili mnoštvo korisnih informacija, ali i saveta. Radnici novosadskog SUP-a u kratkim crtama objasnili su nam kakvu sliku možemo da zateknemo u naseljn Bangladeš, uputili nas na koju stranu treba da krenemo. nabavili nain nekoliko neophodnih brojeva telefona, i poželeli sreću. Ali, na kraju smo ipak mogli da čujemo njihov savet: "Ne preporučujemo vam da idete tamo!" Iz zgrade SUP-a dospeli smo u Mesnu kancelariju Futog, gde smo iz Izvoda iz biraćkog spiska Novog Sada dobili podatak da se na poslednjim saveznim izborima iz naselja Bangladeš na gla-

sanju pojavilo pedesetak punoletnih lica; ali, istovremeno smo upozoreni da tamo živi mnogo više Ijudi. Rečeno nam je da je prilikom uručivanja giasačkih listica u naselju Banglade.š primećeno mnogo više Ijudi, da mnogi od njih verovatno nisu nigde ni prijavljeni, da tamo ima i puno dece, i da su svi "Bangladešani" isključivo - Romi. Na pitanje koliko tačno Ijudi živi u tom naselju odgovor nismo dobili. GOLI I BOSI NA 5 CELZIJUSA I tako, iz Futoga smo se uputili ka Bangladešu. prigradskom novosadskom naselju koje se nalazi par stotina metara iza Novog groblja, s leve strane Rumenačkog puta. Prešavši razdaljinu od nekih 15-ak kilometara između Futoga i Bangladeša automobilom. nismo mogli a

da se ne začudimo i zapitamo: kako i zašto Ijudi iz Bangladeša idu čak u Futog da glasaju... Cim smo sišli s giavnog puta, ispred nas se, na daljini od nekih 500m, ukazalo naselje Bangladeš: na tmurnom martovskom vremenu poljana prepuna đubreta na kojoj se nalazi hrpa neuglednih oronulih kućeraka izgle-

dala je još bednije i prljavije. Ostavivši kola (čiji zvuk je momentalno privukao pažnju svih prisutnih stanovnika Bangladeša) izvan samog naselja, u pratnji garave dečurlije, peške smo se uputili prema dugačkoj polusrušenoj straćari. gde smo ugledali grupu o desetak starijih Ijudi. Doviknuli smo im da nameravamo da pišemo o lošim stambenim uslovima u kojima žive i zamolili ih da nam dovedu čoveka koji je glavni u naselju. Po rečima jednog od prisutnih, glavni u selu "upravo je bio u nekoj njivi gde je krao kukuruz". tako da nije bio u mogućnosti da razgovara s nama. Međutim, razgovor je krenuo sam od sebe i bez poglavara: iza gomiie musave, prljave,

bose i polugole dece koja se tiskala oko nas nespretno pokušavajući da nas dotaknu, pojavio se Peter Farkaš, stariji prosedi čovek nižeg rasta i bez prednjih zuba. i iskvarenim srpskim jezikom samoinicijativno počeo da priča o teškoćama s kojima se već godinama susreću on i njegovi sapatnici: "Ovde živimo isključivo mi Romi, mislim da nas ima preko tri stotine, možda i više. Vi’š kol’ko ima ove dece. ne zna im se broj! Neke porodice imaju i po desetoro. ova ovde (pokazuje na mlađu plavokosu i plavooku ženu bez čarapa i cipela koja stoji nedaleko od nas) ima sedmoro, ova ovde (niža sredovečna žena bez jednog oka, obučena u prljavu iscepanu haljinu) devetoro. Dece je puno, a samo njih dvojetroje ide u školu. a i to retko - kad nisu bolesni i kad im to zima omogući. Među na-

ma nema pismenih, niko ni je zaposlen, živimo od kanti i socijalne pomoći koja retko stiže. Kada možemo, skupIjamo stari papir i gvožđe pa to prodajemo. al' sve ti je to 51ab0..." U toku razgovora gomila okupljenih Ijudi stalno nas potiskuje unazad, svi žele da čuju i vide šta se dešava, i iz momenta u momenat okru-

žuje nas sve veća grupa. Pogotovo su nemirna deca, pa zbog svojih međusobnih čarki i tuča stalno dobijaju šamare i psovke od starijih. ali, ni u jednom trenutku nijedno dete se ne žali i ne plače... Navikla deca na baline! "SVILAR NAM JE pBECAO DA CE POBITI PAGOVE!" Posle desetak minuta iz jedne od udžerica pojavljuje se i plavokosi čovek od nekih trideset godina, predstavlja se kao Sita Sandor. i mnogo boljim srpskim priča o životu u Bangladešu. Sudeći po njegovim rečim; Romi iz ovog nasejlja doselili su se tu pre đvadeset pei

godina. Do tada su oni živeli u nekim barakama u Veterniku, ali, posle velike poplave (po izjavama jednih) ili velikog požara (po izjavama drugih), svoje novo prebivalište našli su upravo ovde, u zgradi Stare

ekonomije. Kako kaže Sita Šandor, stanište iza Novog groblja trebalo je da bude samo privremeno, međutim, otkad su tu došli, ovi Romi su, prosto rečeno, zaboravIjeni od strane grada. "Uslovi života ovde su zaista loši, vidite i sami koliko ima đubreta, kuće su nam prepune pacova i ostalih gamadi, pa je zbog toga ovđe bilo i tridesetak Ijudi obolelih od trihineloze." (Na te reči jedan momčić od petnaestak godina o.šišan naćelavo, bez dva prednja zuba, obučen samo u majicu i pohabane pantalone) s ponosom viče da je on imao tu bolest "zbog pacova koji mu svako veče skaču po glavi kada legne da spava.") "Ima nas oko petsto, živimo u pedesetak kuća,

nemamo ni struje ni vode, niko nas ne obilazi, ovde čak ni Hitna pomoć neće da dolazi" - kazuje Sita Šandor i dodaje da je naselje Bangladeš nedavno posetio graJonačelnik Svilar i neki Ijudi z Komunalnog, i da su obe:a i Ја će grad übrzo preduteii neophodne mere za po-

boljšanje uslova života. "Rekli su da će odneti ovo đubre, da će nasuti novu zemlju, pobiti pacove i insekte, i na kraju uvesti struju i vodu. Nisu spominjali nikakve rokove, jedino su obećali da će se o

nama pobrinuti što pre budu mogli. Mogli bi to da urade, s obzirom da od 1973. godine, kada je sagrađen ovaj put (asfaltna traka dugačka nekoliko stotina metara, prepuna rupa i đubreta), ništa više nisu učinili za nas!" PRIČA O TRUDNICAMA I BICIKLIMA Starija Romkinja sa naočarima i maramom povezačom na sedoj kosi übacuje se u razgovor i uzbuđeno priča kako je posebno teško ženama: "Kad neka treba da se porodi, moramo da je metnemo na bicikl, pa je odguramo do glavnog puta, stavimo bicikl nasred druma da ne mogu kola da prođu,

pa sačekamo da je neko poveze do porodilišta! Posebno je nezgodno kad zaveje sneg, jer tada nema načina da dođemo do puta. I ja sam rodila decu, i jako mi je bilo te.ško da im objašnjavam zašto tamo sve sija (pokazuje na neku udaljenu kuću), a mi smo ovde u

mraku. Šta dete razume? Jad i beda je ovde, sinko moj, jad i beda!" Posle sata razgovora sa žiteljima naselja Bangladeš (pri tom smo se propisno smrzli od hladnog vazduha koji je svom snagom šibao po đubrištu), sa osetnim olakšanjem seli smo u automobil i sa gorkom setom pomislili da nam se nikad lepšim nije učinio miris vanile sa jelkice okačene o retrovizor. Posle šmrada koji oko sebe širi smeće iz Bangladeša, i miris pokvarenog sira је prijatan... Nakon posete Bangladešu na više mesta raspitali smo se o sudbini njegovih stanovnika. kao i o budiićnosti ostalih prigradskih romskih naselja. U razgovo-111 sa g. Andrijom Zavarošem, članom Izvršnog odbora zaduženog za komunalne poslove, dobili smo sledeću izjavu: "Svesni smo da prigradska naselja kao što je Bangladeš predstavljaju veliki problem na.šeg grada. i zbog toga je odlučeno da se deo obaveza prema njima preduzme u okvim Programa prolećnog uređenja grada. Program uređenja grada trebalo bi da počne od 19. marta, ako to dozvole vremenski uslovi. Re.šavanje problema struje i vode u ovim naseljima zavisi od finansija kojima grad raspolaže, i za sad ne može da se govori ni o kakvim konkretnim rokovima." Gospodin Milorad Gašić, direktor Sekretarijata za komunalne poslove rekao nam je i to da planirano poboljšanje uslova života u naselju Bangladeš

predviđa tri stavke: odnošenje smeća koje okružuje naselje, dosipanje zdrave zem-Ije i deratizaciju i dezinsekciju. Gospodin Gašić je dodao da će ovo biti privremene mere poboljšanja, a da za neke dalekosežnije mere ipak mora da se sačeka. ♦

Svet 17. 3. 1997.