Свет

KIKINDA: STARIJI BRAČNI PAROVI ŽRTVE SADISTIČKE BANDE

Pišu: Dragana Dimitrijević i Dragica D rinić

vih daпа Kikinđa- ni i.ščekuju presudu Ok— ružnog suda u Zrenjaninu razbojnicima koji su se, krajem prošle godine, brutalno i sadistički iživljavali na dva starija bračna para iz Kikinde. Bračni par Vukadinović Milan i Anđelija IS.oktobra 1996. bili su žrtve surovosti Tamburić Davora (26) iz Goražda i Komnenović Slavoljuba (20) takođe iz Goražda, dok su 28. decembra 1996. pomenuti Tamburić i Vladimir Jakić (24) iz Zrenjanina divljački mučili bračni par Krnić - Stevana i Linu. Prvo smo posetiii Milana i Anđeliju Vukadinović. Milan je poznati filatelista. što je kriminalcima bio glavni motiv za pljačku. Neveio'atno je koliko su Komnenović i Tamburić bili samouvereni. usudivši se da provale u kuću koja se nalazi u neposrednoj blizini hamburgerije koja radi danonoćno, u širokoj i uvek osvetljenoj Spasovskoj ulici u Kikindi. Primajući nas u kuću, domaćin pokazuje ulazna vrata koja ga podsećaju na nemili događaj: "Vidite ova vrata... 18. oktobra 1996. u tri sata ujutru ova su vrata probijena. Preko stakla je stavIjen selotejp, probili sujiesnicom i ušli nečujno. Zena je spavala u jednoj, a ja u drugoj sobi. Ni ona, ni ja nismo čuli kad su ušli. Video sam jednu spodobu sa kapuljačom na glavi, glava mu je bila potpuno pokrivena, samo su mu se videle oči i usta. Čujem ženu kako viče: ’Ko ste? Šta hoćeš?’"

DAJ MARKICE, DONESI Ml MARKICE!"

Anđelija se uključuje u razgovor: "Probudio me je neki zvuk, mislila sani da muž ide u toalet. Onda pogledam u njegov krevet i vidim da je tu, hrče. Videla sam samo da je nešto crno u tri skoka bilo pored njega i samo sam čula: ’Oružana pljačka!’ Onda sam shvatila da neko stoji i nada mnom. Od straha nisam mogla da vrisnem. Ali kad sam videla dve pesnice iznad moje glave, u onom strahu odgurnula sam ga nogama, a on je mene udarao pesnicama prvi put, drugi put, treći put... Udarao me je dok mi je lepio usta selotejpom. Kad sam do.šla k sebi, bila sam vezana. Vezao mi je ruke selotejpom do laktova, toliko jako da su skroz bile crne. Onda je seo na mene ili kleknuo, ne znam tačno, samo sam osetila težinu. Kad je bilo gotovo, oti.šao je da pomogne onom drugom." Prisećajući se, Milan opisuje svoje muke: "Uhvatio mi je obe ruke, stavio na usta i počeo da mc steže tako da ne mogu da vičem, jer je imao samo jednu selotejp traku kojom su vezivali moju ženu. Pita me koliko

mi je godina, kažem mu preko 70, a on me pita: 'Odakle ti ta snaga? Kako se boriš?!’ Onda jc počeo naređivati: ’Daj mi markice, donesi mi markice’, šaputao jc besno. Kažem mu da nemam markice jer sam mislio da on tepa nemačkim markama, nisam ni mislio na filateliju. Imao sam 160 DEM u buđelaru i rekao sam mu da uzme, a 200 dinara koje sam spremio za pijacu, nije ni uzeo, bacio ih je. Vratio se i počeo da viče: ’lmaš još!’. da udara po grudima, stomaku. licu. Kažem mu da imamo još 1.000 DEM u fioci u stolu. Kad je to uzeo, vratio se i zaprctio da mu dam markice. Tek onda je meni sinulo da oni tražc moju filatelijsku zbirku. a ne novce. Da sam znao da traže te marke odmah bih im dao. bili bi gotovi za pet minuta". "POČASTILI SMO IH I RAKIJOM!"

Na pitanje da li su napadači bili naoružani i kako. Milan odgovara: "Nisam

DREKNUO JE JA SAM USTAŠE KLAO A SAD ČU I TEBE ONDA JE POČEO DA ME UDARA PESNICAMA I SEČE MI UŠI!

primetio da li ima oružje ili nož. Pesničio me je i to dobro. Ja se nisam dao, ali tad su do.šla obojica. Jedan me je stezao za grlo, trpao mi spavaćicu u usta skroz do grla, davio me. Svaku reć koju sam rekao morao sam da ponovim 7-8 puta. Nisam mogao ništa da kažem zato što su mi usta bila puna krpe. Jezikom sam je gurao napolje da bih mogao da dišem". Pred kraj drame koja je trajala skoro sat, osumnjičeni ne zaboravljaju telefon i presecaju žicu uz pretnju domaćinima da tek posle pola sata mogu obavestiti policiju. Ali. Vukadinovići u kuhinji imaju drugi telefon koji napadači nisu videli. Milan je nekako došao do stola. uzeo makaze i presekao veze na nogama. Pozvao je miliciju koja je za 7-8 minuta stigla. Pred kraj razgovora domaćica odmahuje rukom pokušavajući tako da otera ružno sećanje: "Ne znam da li ovo više liči na Hičkoka ili Divlji zapad. Tukli su nas zbog 1.000 DEM. Ispod oka mi je visila crna kesa. Nisam ni bila svesna kako izgledam, a kad sam sc videla... Užas!" Posle 26 godina života na sala.šu na Iđoškom putu kod Kikinde, bračni par Kr-

nić - Lina i Stevan primorani su da napuste svoj salaš. a zajedno sa njim lep i miran seoski život. Poznati stari Kikinđani godinama su dobijali medalje i priznanja za svoj rad. Kada su osumnjičeni Tamburić Davor i Jakić Viadimir prvi put posetili Krmće. Lina i Stevan od početka su posumnjali u istinitost njihovih priča: "Tamburić je геkao da su iz Kragujevca, da tamo imaju radnju, da im se auto pokvario i da su ostavili kod ujaka u Kikintli. Mi smo ga lepo primili (Jakić je sakriven čekao ispred kapije). Seli smo za sto i počastili ga rakijom. Intcresovala ga je kupovina rakije od krušaka i kajsija. Na tome se završio razgovor. Kad je izašao. žena je oti.šla do ogradc i primetila jednog mladića koji ga jc čekao. Posumnjao sam. I’oku.šao sam da ih pratim. Seo sam u kola i pratio sam ih jedan deo puta. a ontla sam ih izgubio". priča Stevan Krnić.

"TRI PUTA Ml JEZABO NOZU LEĐA!"

"Kragujevčani" su nakort što su izvidili situaciju odhičili i drugi put da posete Kr-

niće. Namera im ni ovog puta nije bila trgovina, do.šli su s übeđenjem da će ovaj stariji bračni par bez problema opljačkati. "To je bilo 10. decembra", priča Lina. "Do.šli su oko 1930, a mi smo toga dana sekli drva. ,la sam ostala u dvorištu da još nešto spremim, a mttž je otišao da se okupa. Odjednom. čula sam da neko viče: ’Halo, halo!’ Ja pitam ko je, kad oni kažu 'Hoćemo rakiju!’ Odem da vidim, kad ono Kragujevčani. ’Otkud sada? Gdc su vam kola? Gde je ambalaža?’, pitam ih. Kažu mi da imaju neku frku i pitaju kad da dođu po rakiju. Tu sam sc na brzinu snašla, rekla sam im da imamo goste na večeri, pa su došle komšije koje su nam pomogle da unesemo drva. A u kući samo Steva u kupatilu. Kažem im da dođu sutra, ali po danu. lako su obećali, sutra nisu došli". Došli su tek 28. decenjbra predveče kad su počinili nezapamćen zločin u ovom cradu. Posle napornog radiiog dana Lina i Stevan su ušli u kuću i seli da se odmore. Odjednom su čuli da psi laju i da neko viče na vratima. Na njihovu nesreću. otvorili su vrata i pustili ih unulra. S vrata su počeli da ih tuku. Steva prepričava na-

jgoru noc u svom životu: "Veći (Tamburić) je skočio na mene, a manji (Jakić) na Linu. Ja sam se sa ovim mojim rvao dok sam mogao. Onda sam osetio da su mi leđa mokra. Tri puta mi je zabo nož u leđa. Onda je došao i drugi, udario me je, srušio me i vezao ruke". u tom trenutku Lina. kroz suze. počinje svoju priču: "Bila sam na mahove van svesti. Ne znam kako sam iz kuhinje dospela u sobu. Sutali su mc po lictt i po rebrima. Noga mi je naprsla, bila sam u gipsu šest nedeIja." "NIKAD VISE NEĆEMO ŽIVETI KAO PRE!"

Тек nakon surovog batinanja Jakić i Tamburić su zatražili pare. Pošto su. navodno, znali da su Krnići bogati, zatražili su 50.000 maraka ili će ih oboje übiti. Steva citira napadače: "Ovaj veći je rekao: ’.la sam ustaše tukao i klno, sad sam do.šao tebc da übijem’. Steva mu odvraća da nije ustaša. a Tamburić se izdire na njega i tada počinje tortura. Stevu vezuju udarajući ga svuda po telu. Skidaju zavese. bacaju ih preko njegovih leđa i pale ih. Kad je osetio

da ga plamen zahvata Stev.m im govori da će im dati pare. "Nc mogu da se setim da li se vatra sama ugasila ili su je oni ugasili. Onda su me srušili dole i tukli. Uši su počeli da mi seku". nesreini Stevan pokazuje ranu iznad desnog uva. Kada su uzeli pare. 1.200 DEM i 350 dinara. i skinuli burmu sa Linine ruke. mezali su ih. nabacaii cebad i otišli. Übrzo posle njihovog odlaska Stevan je uspeo da odveže ruke i u čarapama i košulji. kroz sneg i voćnjak otrčao do prvih komšija. Javio se policiji i sinu koji ih je jedva prepoznao. Jakić je prema Stevanovim rečima jedno vreme radio na njihovom salašu. zajedno sa svojim ujakom. a o nesreći kdja ih je zadesila kaže: "Nije meni žao para. već što su nas tukli i maltrctirali. Nikad vi.še nećemo živeti kao prc. Nisam znao šta jc strah svih ovih 26 godina koliko smo na sala.šu. na koji sad i ne idcm. »teć ga sin obilazi". Osumnjičeni se nalaze u Opštinskom zatvoru u Zrenjaninu. Ovih dana bi trebalo da se donćse presuda. ♦

„NAJTEŽIMOMENATU ZIVOTU: Anđelija i Milan Vukadinović, snimljeni na Uskrsl99s.

Svet 17.3.1997.

51