Свет
atrhosfera na Beogradskom univerzitetu i svi mi iz unutrašnjosti, posebno nakon pada diktature, smrti kralja Aleksandra, pobune studenata, jedva smo čekali da dođemo u Beograd. Mome ulasku u Ženski pokret prethodio je angažman oko organizovanja Doma studentkinja, koji smo mi, studentkinje koje su'došle na studije u Beograd i Beograđanke, same organizovale. Inače je istorija ženskog pokreta u Jugoslaviji duga i čudno je da se o tome malo zna. Ne znam da li je to izbacivano iz obrazovanja... Negde početkom ovog veka je osnovan Savez žena Srbije. zatim 1919. godine je osnovan Ženski savez Hrvatica. Srpkinja i Slovenki.pa 1927. je osnovana i Ženska stranka. U tom periodu je najaktuelnija bila borba da žene dobiju pravo glasa, kako aktivno tako i pasivno, jer žene u Jugoslaviji vrlo dugo nisu imale pravo da glasaju ili da budu birane. U Omladinskoj sekciji Ženskog pokreta imali smo različite sekcije, bavili smo se humanitarnim radom. A onda je došao II svetski rat... ♦ Gde ste Vi bili za vreme rata? U partizanima. Bila sam zamenik komesara bataljona. Trebalo je da radim na prosvećivanju naroda, posebno žena. Od 6.000 članica Udruženja studentkinja njih oko 600 je bilo u ratu. Pošto sam bila zadužena za žene, ja sam održala niz konferencija po selima Srbije, gde sam govorila o ravnopravnosti polova. Na selu se vrlo teško živelo, i gotovo da nikada nije bilo govora o ravnopravnosti. zato je često bilo komičnih scena. Žene su bile zadovoljne zbog toga što se neko tako obraća muškarcima i tako im govori... ♦ Sećate li se neke anegdote? Pa, sećam se da je jednom. nakon konferencije, trebalo pozvati muškarce da krenu na front prema Italijanima. Jedna žena je stalno gurala svog muža da se javi, a on nije hteo. Onda se podigla i rekla da će ona da ode. a on neka čuva decu i pazi na kuću. On je tada ipak otišao u rat. a i ona. zvala se Ruža, takođe je poginula u ratu... \ ♦ Jeste li danas komunista? Pa. ne znđm šta vi pod komunizmom podrazumevate. Ja član partije nisam odavno, jer se sve što se događalo kosilo sa mojim predstavama o komunizmu. Ipak, u tom periodu. za vreme rata i neko vreme nakon rata, urađeno je dosta za pravo žena, prvenstveno to da im je
omogućeno pravo glasa. Kasnije je ženski pokret malo zamro. ♦ Jesmo li se u tom periodu odmakli napred ili - nazad? Mislim da smo se odmakli - nazad. Danas. umesto da razvijamo odnose poverenja, Ijubavi i saradnje u braku, mi radimo suprotno, idući ka tom da ženu zadržimo na mestu ropkinje svoga muža. Vladajuće mišljenje koje smo mi zatekli, a koje se i danas vraća, jeste da žena ne treba da radi i’da treba da se uda.. Verovatno smo mi izgledale kao babaroge kada smo govorile: kakva udaja. prvo treba raditi na svojoj ekonomskoj samostalnosti. Danas opet imamo sličnu situaciju. kao nekada. Ako pogledate samo televiziju. videćete da vam savetuju da budete dobra ženica, koja fino kuva. dobro izgleda i treba da bude ha usluzi svome mužu. ♦ Jesu li žene na Balkanu još uvek tako posesivne majke, i one koje nastoje da svoju decu previše zaštite? Gotovo sve generacije su štitile svoju decu, verovatno i više nego što treba. Sve su se vodile idejom da njihova deca ne treba da se pate, ako su im se već roditelji napatili. To je velika opasnost, jer se tako od dece stvaraju paraziti. ♦ A Vi? Jeste li i Vi štitili svoju decu? Verovatno to ide sa standardom. Trudila sam se da, dok su bili maii. svako ima svoje obaveze u kući i prema školi. Kasnije je naše intemo kućno pravilo bilo da naša deca delom svoje plate učestvuju u tro.škovima života. Dodu.še, ja sam im to vraćala kroz poklone, ali sam se na ovaj način trudila da shvate da život ko. Šta. ♦ U svojoj knjizi ste analizirali i žensku štampu. Sta mislite o današnjim ženskim listovima? Uopšte ih ne pratim. jer su mi potpuno malograđanski i van su onoga što je pravi interes žene. Naravno da žene interesuje i moda. i kuhinja, i estrada. al ne sme to da bude glavna tema. Trebalo bi uneti raznovrsnost. jer je i žena društveno biće koju ne smemo li.šiti društvenih problema, osim ako nećemo da od nje pravimo invalida. ♦ Da li biste ponovo izabrali isti životni put i posvetili se feminizmu? Da, sigurno bih ponovo bila feministkinja, ali bih neke stvari sada radila drugačije. Mislim da smo na partiju gledali kao na potpuni autoritet i da nismo pružale mnogo otpora nekim pitanjima koja su bila direktno vezana za položaj žene. Danas bih to drugačije radila i sigurno bi pokret bio uspešniji. 4
NEĆU DA MI SUDI MUSLIMAN TRAŽIM SUDIJU SRBINA
Dr ŠEFKET KRCIĆ, glavni i odgovorni urednik revije „Sandžak” i predsednik Matice Bošnjaka u Novom Pazaru ponovo se našao pred sudom. O suđenju i situaciji u Sandžaku dr Krcić kaže:
Razgovarala: Zvezdana Radić
lugama, a jedini razlog što sain povukao punomoćje je nedostatak finansija. Takođe vrlo korektno je vodio sudski postupak sudija Dragiša Dobrić, koji je i doneo oslobađajuću presudu, a koji je napustio ovu ustanovu". ♦ Gospodine Krciću, Vi ste na poslednjem suđenju zatražili izuzeće sudija Muslimana, pa čak i predsednika suda Nuha Mehovića i čitavog Okružnog suda u N'ovom Pazaru - zašto? Optužba da sam tekstovima širio mržnju je besmislica. Naprotiv, nijedna se konotacija ne odnosi ne samo na "srpski" već ni na koji drugi narod. Kao što je poznato. razvijali smo toleranciju i dijalog sa srpskim, cmogorskim. albanskim i drugim intelektualcima. Jedno vreme su ti dijalozi javno prenošeni preko TV, a zatim su ukinuti. Vlastodršci iz Beograda su sprečili da se bošnjački intelektualci iz Sandžaka. koje sam predvodio, javno susreću i vode demokratske razgovore sa Jevremom Brkićem. akademikom Nikolom Milo.ševićem i drugima. jer su upravo oni zajedno sa bošnjačkim piscima dali multikulturni nezavisni ton reviji "Sandžak". Zato sam želeo da javno skinem sa sebe hipoteku koju su mi o vrat obesili bezumni tužitelji iz Novog Pazara, odnosno one niske udvorice propalog režima. Naravno, sudije za to nisu krive. Međutim. sudije moje nacionalnosti. tj. bošnjačko-muslimanske treba da shvate da sam ovim traženjem njihovog izuzeća upravo sačuvao sudsku nezavisnost. Naime, sam detalj izno.šenja moje optužbe u sudnici i reagovanje Novopazarca - Srbina: "Tužiteliu ne srbuj" govori mnogo. Zatim. isti tužitelj tvrdi da sam naneo du.ševni bol Srbima. To je smešno i čudno. Zato hipoteku sa mog imena ne mogu skidati sudije Bošnjaci-Muslimani. Tražio sam da mi sude Srbi. Zatražio sam da mi Vrhovni sud odredi bilo koji okružni sud na teritoriji SR.I. S druge strane. ne osepam se krivim i vrlo rado bilispredložio da izađemo pred Haški tribunal. pa da se utvrdi ko je podržavao i štitio zločince. Osim toga. nezavisna glasila koja respektuju koaliciju "Zajedno" su mnogo oštrije i preciznije pi.šala o temama kojima smo se i mi bavili u reviji "Sandžak". pa se niko
od njih nije na.šao na optuženičkoj klupi. ♦ Kada očekujete nastavak suđenja? Samo očekivanje je sastavni deo procesa. Sve ovo asocira da se nad Sandžakom pripremaju teži procesi. Pogledajte samo izveštaje iz pojedinih gradova Sandžaka: Plava. Gusinja. Petnice. Bijelog Polja. Priboja... svakodnevno se Ijudi iseljavaju. i to idu preko okeana. Zar to nisu procesi, veliki procesi. Međutim. za tako nešto niko nije zabrinut. ♦ Porcd revije "San-
osle četiri godine od donoše- nja osloba- đajuće presu de Sefket Krcić. urednik revije "Sandžak" i predsednik Matice Bošnjaka u Novom Pazaru. ponovo se našao na sudu. Šefketa je Okružno tužiiaštvo u Novom pazaru optužilo za iza-zivanje rasne. verske i nacionalne mržnje tekstovima u reviji "Sandžak". Okmžni sud je doneo oslobađajuću presudu. ali je Vrhovni sud Srbije po žalbi tužilaštva naložio ponovno suđenje. Tim povodom smo upitali Krcića za komentar'? "Ovaj proces doživljavam kao čisto političko suđenje. Kao takav on je u celosti montiran, kao i ostali procesi u poslednjih nekoliko godina u Sandžaku. To se sve može uporediti sa tragedijom koju su doživeli oteti Bošnjaci u Strpcima kojima se ne zna ni traga ni glasa, a još tragikomičnije je kada pojedine stranke u Crnoj Gori i Srbiji grade svoj politički kapital nad tom tragedijom. V tom slučaju. vlast Republike Srbije, posebno Miloševićeva klika. iz dana u dan izmišIjaju neprijatelje. Naime, oni hoće da na ovaj način skrenu pažnju javnosti na stare i nove probleme u Sandžaku kako bi rasterali beogradske i druge demonstrante sa ulica, a ekstremiste uputili u Sandžak radi izazivanja konflikata. Zato ovo suđenje doživljavam i kao suđenje bošnjačko-muslimanskom narodu u Sandžaku i suđenje pravu na slobodno mišljenje. Zbog svega toga smo imali velike štete. Sada sam u mnogo težoj situaciji nego ranije, jer naše nevladine i neproHtabilne organizacije (revija 'Sandžak' i Matica Bošnjaka) nisu u mogućnosti da finansiraju angažman tako poznatih advokata kao što su: Rajko Danilović i Mehmet Hot iz Novog Pazara. .Ja se gospodi advokatima zahvaljujem javno na dosadašnjim profesionalnim i Ijudskim us-
je kao nezavisno glasilo i kao takvo smo članovi N'ezavisne novinarske asocijacije balkanskih zemalja. Naše glasiio dopire do većine zemalja sveta. Glasila "Sandžačke novine" i "Glas islama" su nešto specifičnije od nas. Prva novina se bavi iskIjučivo informativnom i feljtonističkom. a druga verskom problematikom. L takvoj situaciji i orijeritaciji nama je mnogo lak.še. jer se bavimo kritičko-arialitičkim istraživanjima. No. kada je u pitanju saradnja. mogu da kažem da se. izuzev saradnje
džak" koju Vi uređujete u Novom Pazaru postoje još đva glasila muslimanskog naroda kao "Glas islatna" i "Sandžačke novine". koje obrađuju sličnu tematiku. Da li sarađujete međusobno? Radi se o novinama koje uređuju i pišu moji biv.ši saradnici. a koji su se na neki način'. uglavnom sa malim izuzecima. afirmisali upravo u reviji "Sandžak". Međutim. sloboda izbora i potreba trenutka sada se nalaze pod tudim krovom.a kako im je. to samo oni znaju. Ja im želim uspeh. Revija "Sandžak". bez obzira na tešk,u fmansijsku situaciju. opstala
sa pojedincima. oficijelno ne susrećemo. Iza tih listosa stoje političke i verske vođe koje ometaju komunikaciju. Mi želimo saradnju i nameravamo da im dostas imo predlog Sandžačkog informativnog i kultumog konsenzusa. jer je to u interesu čitave sandžačke multietničke zajednice. Lično prema njima nemam nikakvih predrasuda. bez obzira na sve ono što su mi pojedine gnipe u zemlji i inostranstvu priređivale. Oni treba da znaju da je revija "Sandžak" matično glasilo kpje je imalo i imaće prepoznatljivu koncepciju. ♦
12
NAJSTARIJA SRPSKA FEMINISTKINJA
31.3.1997. Svet