Свет

NEVEROVATNA LJUBAVNA PRIČA JEDNOG SOMBORCA Posle 37 godina Joška je ipak oženio Đenđiku

ešto detalj •nije geografske karte Kanade otkrivaju u šumovitom predgrađu Toronta i ime jednog jezera - "Džozefovo jezero". Ništa neobično - raskošna vegetacija Kanade obiluje rekama, rečicama. potocima, jezerima. Neobično je to što ovog imena nema na mapama izrađenim pre 1985. godine. Zvanično, jezero je tada utisnuto na karte. Ono što malo ko zna, jeste da ovo kanadsko jezero nosi ime po čoveku jugoslovenskcg porekla Jo-

sipu Tripoiskom. roo’enom u Baču, kasnije somborskom studentu i računovođi k.oji se mlad otisnuo u svet i skrasio u Kanadi. Doživeo ječastda. pored mađarskog grofa Sečena, tvorca jednog sela u Kanadi. postane jedini kanadski državljanin čije ime je za njegovog života upisano u geogratsku kartu

Čika Joška, kako ga u Somboru zovu, još uvek je energični sedamdesetdvogodišnjak i boravio je u svom dragom Somboru proteklih dana. Običan, vremešni gospodin. koji je u životu mnogo radio, živo se seća somborskih sokaka i šetača iz svoje mladosti. U Kanadi živi već 45 godina, ali slike sa somborskog korzoa nisu izbledele. "Tu, na ovim širokim ulicama ispod bođoša, počela je priča o mom jezeru", pripoveda pomalo hrapavim ali još grlatim glasom. Govori kratko i odsečno stilom čoveka koji vreme i reči meri novcem. Prizvuci anglosaksonskog i mađarskog rečito govore o njegovom životnom putu. Vadi svežanj izbledeiih fotografija. Neke su nove. u

koloru, najfinijeg kvaliteta. Izdvaja jednu. Smeši se njegovo lice, tek koju godinu mlađe - pored njega ispod oboda šešira sa buketom cveća. nasmešena, vremešna ali još uvek lepa žena. Zaljubljeno gleda damu u šeširu, šarmantnog osmeha koja isto takp nije više u cvetu mladosti. Čika Joška uzdahnu

"Toje moja Đenđi. Kakva je to lepotica biia! Da nije nje i moje nesretne Ijubavi, možda nikada ne bih završio u Kanadi." "Kcme duguješ taj srećni osmeh na slici", provocira ga somborski penzioner Vilim Anton, njegov najbolji drug iz somborskih srednjoškolskih dana. "Da nije mene, više se ne bi sreosaĐenđi". N1 MLAĐ£, Ш NOVACA! Somborska "lav-stori" počela je godine 1952. Josip Tripolski, žeijan uspeha i slave. beše završio trgovačku akademiju. Amorova strelica pogodila ga jedno veče kada je, šetajući se sa drugovima, ugiedao sa majkom pod ruku jednu mladu somborsku le-

poticu. Pnkovao je oci za nju. "Odmahsamznaodaje ona moja sudbina. Rekao samtosvomdrugu-onaili nijedna druga! Pa, ti si lud, kaže meni moj drugar, pola Vojvodine za njom luduje. Nije me bilo briga. Tačno sam znao tog dana šta hoću". '

Devojka se zvala Đenđi Cani. Mlad i zaljubljen Josip Tripolski, rodom iz Bača, osvojio je Đenđi. Verili su se. Njega je, međutim. mamio svet, željada zaradi.

"Otišao sam u Nemacku. Ona me čekala. Kad sam nešto zaradio, javim joj da se spremi za dolazak. Ali, nije to bilo jednostavno. Radio sam ’na crno’ i

nisam imao dokumenta; da bih preveo Đenđi, morao sam rizikovati. Nisam imao

Piše: Ljiljana Pekić

”Otišao sam u Nemačku, Ona me čekala. Radio sam ’na crno’ i nisam imao dokumenta; da bih preveo Đenđi, morao sam rizikovati. Svu ušteđevinu, skupljanu za ovu priliku, dao sam svom šefu. On je imao dokumenta. Dogovor je bio da se formalno on venča sa mojom verenicom i da je prevede. Mesto sastanka ■ Opatija. Đenđi je došla u pratnji svoje majke. Moj posrednik je trebalo tamo da je preuzme. Đenđi i njezina majka su danima čekale u hotelu. Dok nije nestalo novaca. Moj drugar se nije pojavio, ni tada niti ikada. Kao da ga je zemlja progutala. Umesto Đenđi, dobio sam pismo - ’dosta mi je svega, ostajem u Opatiji i udajem se’ pisala je Đenđi”, priča čika Joška početak svoje neverovatne storije

lOFTALMOLOŠKA ORDINACIJA] U Oftalmološkoj ordinaciji „Eliksir” u Novom Sadu, tokom aprila, ruski oftalmohirurg dr LJILJA ARTUROVNA MELMIČENKO sa Instituta za mikrohirurgiju oka „FJODOROV” u Kalugi, obavlja konsultativne preglede pacijenata za lečenje na ovoj klinici u Rusiji. S

Svet 14. 4. 1997.