Свет

"ZLATNA GROZNICA" TRESE ZVORNIK I OKOLINU

Muslimani obilaze groblja zbog zlata i ostalih dragocenosti tamo skrivenih!

Rise: Mirjana Mićić

latna groznicatre- se Zvorniki Podrinje. Sve je počelo nedavnom posetom grupe Muslimana ovom gradlcu u istočnoj Bosni, sada Republic! Srpskoj. Uz jaku zaštitu međunarodnih snaga. do zuba naoružanih, u po bela dana, naočigled mnogobrojnih meštana, svojim kucama došla je nekolicina izbegiih Muslimana, iz zemlje iskopala sakrivene dragocenosti i otišla nazad sa Blagom. "Pre par dana u naselje Sveti Stefan (nekadašnji Divič) udaljeno nepunih kiiometar ipo od samog centra grada došlo je pet blindiranih vozila SFOR-a. U blizini lokalnog groblja mirovnjaci su bodljikavom žicom ogradili taj prostor. Meštani koji su radili na svojim njivama grubo su oterani. Ogradem prostor su okružili svojim telima, licem i oružjem uperenim ka okupljenom, radoznalom,pomaloi uplašenom Srpskom življu. iz transportera su izašla petorica Muslimana ’naoružana’ krampovima i lopatama", priča Viado Gajić. "Muslimani su užurbano kopaii u groblju, u nekoliko navrata menjajući lokaciju verovat-

no ne mogavši se tačno setiti gde su zakopali vredne stvari". Veselinka Radusinović koja je u blizini motela "Vidikovac" prodavala cigarete, benzin i ostale sitnice da bi prehranila sebe i porodicu posmatralaje, takođe, šta se dešava. "Videla sam da su iz zemlje iskopali nekoliko većih posuda • ćupova i nekoliko manjih zamotuljaka, zamotali ih u erne kese i nasmijani otišli, vozilima SFOR-a upravcu Tuzle". Zvornicki Muslimani su naročito pred rat bili izuzetno imueni. Fred rat su pokupovali svo zlato i nakit u gradu često i čekovima bez pokrića. Neke zanatlije, ugosiitelii su bili toliko bogati da su podizaii svojeiicnedzamije. Nakonizbijanja ratnih sukoba i doiaska Arkanovih dobrovoijaca Muslimani su prebegli preko mosta u Srbiju i daije u inostranstvo. iii u Tuzlu i Sarajevo. Već tada je započela potraga za ostavljemm zlatom i ostalim dragocenostima. Zorica Jovanović. izbegla iz okoline Olova uselila se ap-

rila 1992, godine u napuštenu kuću jednog od najbogatijih Muslimana. Pošto nije bila meštanka nije ni znala price o navodnom bogatstvu vlasnika kuće "zaboravljenom" pri njegovom begu mada su skupocene stvari i nameštaj kao i ostavljena garderoba ukazivali na to da je tu neko živeo "na visokoj nozi". "Skoro svakodnevno su mi dolazili nepoznati ljudi na vrata, često lažno se predstavliajući da su iz polieije, vršeci ko-

bajagi neku kontrolu, a zajravo tražeći devize i nakit. 3 ričalo se, čula sam kasnie da se, navodno, vlasnik cube iavio nekom svom sugraaaninu rekavši gde mu se nalaze sakrivene dragocenosti da mu ih posalje u Austriju gde od sadazivi". Tu i tamo pronadena je pokoja telga ill novčanik sa devizama. Najviše sreće. za sada, imala je izvesna Kosa Nikolić iz Srebrenice koja je

prošle godine fisted krug Fabrike akumulatora sasvim slucajno u prljavom buretu pronašla u najionskoj kesi 70.000 nemackih maraka. Kao anegdota prepricava se slućaj kako je grupa radnika kopajući kanale za vodovod naterala najlenjeg medu njima da postage najvredmj, Dok ovaj nije gledao dogovoriii su se i u zemiju zakopali 100 maraka. Odredivši baš njega da tu kopa, znali su da kađa pronade vrednu nov-

čanicu, misliće da ih ima još i prekopati čitav kanal. Tako je i bilo. U poslednje vreme česte su i tefefonske provokacije izbegiica meštana takođe u vezi sa skrivenim blagom. Dragon Mitrović takođe sa Svetog Stefana (samo novo ime naselja asocira na bogato, poznatije ostrvo u Grnogorskom primorju) priča slučaj njegovog komšije koga je nazvao Musliman iz Austnje. Tvrdeći da je on pređasnji vlasnik kuće, a čuvši da je ovaj izbegiica častan čovek rešto je da mu oda tajnu gde je zakopao svoje blago. Naivni čovekje poslušao, kopao po instrukcijama, nadao se, ali ništa. Posle par dana opet ga onaj nazove. Pita "Nađe li nešto? Ništa. Pa koliko si kopao? Skoro dva metra u dubinu. Odlično, kada se vratim tu ću te sahraniti, sam si sebi grob iskopao!" Novi stanovnici Svetog Stefana, naselja na ZvorniČkomjezeru su mahom izbeglice iz Banovićaj Zavidovića, Zenice. Ostavši bez svojih ranijih kuća ovde u tuđim započeli su novi život, baveći se uglavnom poliopnvredom da bi preživeli. Nafcon ovog slučaja sigurno je da će ioš vrednije oorađivati i okopavati svoje baštice nadajući se da će umesto krompira iskopati bar koji dukat. I mada kažu oteto-prokleto, malo ko bi imao protiv da naleti na pokoii ćup zlata i dukata poput onifi koji su Muslimani sakrili, a sada odneli iz groblja. Jer, sigurno je da toga ovde ima još... ❖

TRAŽI SEZLATO: | Groblje u Zvorniku

AMER @ ČAJ

Moć prirode

Reč nauke Na institutu za urologiju i nefrologiju Kliničkog centra Srbije ispitivan je "AMER ČAJ" koji proizvodi AMER FROM Vlahovo kod Žitorađa. Cilj istraživanja je bio da se na pacijentima u bolnid kao i ambulantnim pacijentima v ispita delovanje "AMER ČAJA" kod onih bolesnika koji boluju od akutnih i hroničnih urogenitalnih infekdja, zapaijivih bolesti prostate i kalkuloze urinarnog sistema. Od ispitanika najmlađi bolesnik je imao 22 godine a najstariji 68 godina. Rezuitati ispitivanja su doveli do zaključaka: 1. ČAJ" je pokazao povoljan efekat kod bolesnika sa akutnom i hroničnom urinarnom infekdjom. 2. Pokazao je povoijan efekat kod zapaijivih oboijenja prostate (akutni i hronični prostatitis), jer je doveo do smanjenja infekdje, a još povoljniji efekat je pokazao

na smanjenju subjektivnih smetnji. 3. U toku ispitivanja nisu registrovane nikakve nuspojave, niti poremećaji u biohemizmu krvi. Istraživanjem su rukovodiii direktor Instituta prof, dr Jovan Hadži-Đokić i dr sd med. Milutin Kozomara, načelnik odeljenja. Tim povodom prof, dr Hadži-Đokićkaže: "U okviru Ispitivanja na bolesnicima sa kamenčićima u bubrezima i peskom rezuitati su bili veoma zadovoljavajući. Kod infekcija je postignut uspeh kod dve trećine slučajeva, a iznenađujući je uticaj čaja na neke vrste infekcija gde postoji njlhova velika otpornost na poznate antlbiotike. Biljka koje je osnov ’AMER ČAJA’ zaslužuje i dalje istraživanje, jer su dosadašnji rezultatl na tom planu izvanredni." _ "AMER ČAJ n je ispitivan i na Hemijskom fakultetu

Univerziteta u Beogradu. 0 tim rezultatima govoriće nam aikovodilac istraživanja, prof, dr Vladka Vajs, u jednom od sledećih brojeva. Reč t¥§r€n Jovana Rdd&ililci "Sve što kažem može zvučati subjektivno i reklamno. Pošto imam poveliku dugogodišnju evidenciju svih onih koji su mi se obraćali i koristili moj čaj, smatram da Je najbolje da po svom vlastitom nahođenju kontaktirate sa korisnicima ’AMER ČAJA’, Malo bi bilo prostora u novlnama kada bih prlčao o tradiciji poznavanja biljaka u mojoj porodici, o njihovim berbama na plani-

nama; Kopaoniku, Pasjačku i Jastrepcu, kao i o čuvanju i obradi tih biljaka. Svesutofaktori kojisubili presudni da ’AMER ČAJ’ stekne sadašnje mesto, kako u svetu fitoterapije, tako i kao pomoćno lekovito sredstvo za šta su stvoreni svi predusiovi. Obaveštavam pacljenfe da su naša novapakovanja u ambalaži od petnaest kesica, jer se naučnim ispitivanjima pokazalo da dupla doza đaje prave rezultate u otklanjanju smetnji."

Reč pacijenafce TATIĆ STiVO, Ratkovo "Godinu Ipo dana sam imao bolove u ’malom’ stomaku i veoma često mokrenje. Nalazi su pokazivali tešku infekciju za koju antibiotic! više nisu pomagaii. Za ’AMER ČAJ’ sam saznao preko reklame. Odlučio sam da pokušam i rezuitati su izvanredni. Pošto mi je ovaj saj stvarno pomogao, ne bežim da javno o tome i pričam." GOSPOĐA SANJA, Beograd "Moja ćerka od šest godina imala je velike probleme sa infekcijama mokraćnih kanala i, utvr-

đeno je, ešerihijom koli. Bolovi pri mokrenju bill su strašni. Primala je antibiotike putem injekcija. Međutim, postaia je aiergična na njih, tako da su se njene i naše muke nastavile. Uzeli smo đveterapije ’AMER ČAJA’, urinokultura je sterilna, a moje dele nema više bolove i ranije probleme. Zahvaljujemo se još jednom g. Joci Rađoičiću".

21. JUI 1937.

SveC