Свет

EKSKLUZIVNO: ” MOJ SIN JE OSUĐEN NA SMRT”

Mog sina držali su povređenog u samici 10 meseci a sada hoće da ga streljaju!

Piše: Eva Čubrović

četvrtak 10. jula, Veće Okružnog suda u Beogradu ponovo je izreklo smrtnu kaznu Pre-

dragu Janjiću (25) zbog übistva policajca Rodoljubarlukovića u Pionirskom parku marta 1995. godine. Obrazlažući presudu sudija Miroslav Cvetković je rekao da je najstroža kazna izrečena s obzirom da je reč o najvećem stepenu društvene opasnosti i übistvu lica koje treba da štiti druge živote. "Janjićevo kajanje ne možemo da prihvatiroo kao stvarno jer nije priznao izvršenje dela a sudski veštaci su istakli da je red o osobi koja sve probleme rešava na agresivan nadin”. Dok je sudija govorio, Predrag Janjić se na trenutak okrenuo i zbunjeno pogledao ka ocu kao da je očekivao da mu on objasni šta se dešava. Po iziasku iz sudnice Dragan Janjić, otac okrivljenog brisao je suze i paiio cigaretu za cigaretom. iako smo sedan ranije dogovorili oko intervjua, u tom momentu je izgiedalo potpuno neumesno insistirati. Ipak, pred vama je ispovest čoveka čiji je sin od dvadeset pet godina osuđen na smrt streljanjem. BEG SA RATIŠTA ”Peda je odrastao na Zvezdari. Bio je zaista mirno dete i nikakvih problema nije bilo do njegovih 15-17 godina. Trenirao je fudbal godinama i dobro mu je išlo. igrao je prvo u Zvezdi, zatim u Sinđeliću, i na kraju u Radu, Übeden sam da do ove nesredne situacije ne bi došlo da je uspeo još malo da izdrži u klubu, Živeo bi sportskim zivotom, imao drugadije društvo. Međutim, on je sve to napustio i u tim pubertetskim godinama podeo da se druži sa nekim pogrešnim mom-

cima iz kraja. Podell su kafidi, ulica,..Da nebisveto uhvatiiomaha ja sam sredio da ode u vojsku, Obuku je završio u Kraijevu, i übrzo su ga poslail na front, Kad su ga prebacill u Leskovac on je pobegao za Beograd, Rekao mi je da je dobio pet dana odsustva. Međutim, nakon toga su ga videiinekimojidrugovilreklimi da je još u Beogradu, Bio je silno uplašen nakon boravka na ratištu i moja übedivanja da se vrati nisu imaia efekla. Nekoliko puta je dolazila i vojna poiicija da ga traži. Nije smeo da dode kudi, Spavao je kod drugova 111 kod devojdice, Napravio je tada i neke prestupe pa je podeia i poiicija da ga traži. Nisam ga vidao. Javio bi se jednom u pet ill deset dana, Nisam znao gde se nalazi a verujte mi da bih prvi odveo policiju da ga uhapsi samo da sam znao gde je. Sve bi bilo bolje od onoga što se desilo na kraju,

NfiČELNIK MSLiCIJE JE PRETIO PREDRAGU Njegov nerazđvojni drug Goran Milosavljević mijepričao, posle, da je Peđa saznao kućni broj telefona na6elnika Stanice milicije na Zvezdari i da ga je nekoliko puta zvao s namerom da se preda, ali mu je ovaj pretio i psovao ga, Posle toga više nije pomišljao na to jersestrašno plašio, Video samga posle izvesnog vremena, tek 9,marta. To je bilo nekoliko dana pre nego šlo se desila ona nesreća u Pio-

nirskom parku.Tajdankadsmosevi- deli Peđa ]e imao pištolj i bombu. ”Šta će ii to? Nameravaš ii da se boriš sam protiv grada, pitao sam ga, Rekao sam mu da baci pistol], Verujte mi da ja ne volim da vidim oružje ni na slici. Posle dva sata übedivanja, kazao mi je da je odiučio da se preda. Dogovoriii smo se da se nademo sutra u deset sati i da pokušamo da rešimo taj problem preko brata jednog mog druga koji poznaje te ljude sa kojima je moj Peda bio u sukobu. Obećao sam mu da ga niko neće ni tućhni maltretirati, ali sam mu isto tako rekao da će morati da odsluži za ono što je skrivio, Taj dan sam

ga čekao do tri sata. Nije se pojavio, Nije mi se ni javljao narednih dana. Raspitivao sam se kod nekih klinaca iz kraja, ali ga niko nije video, Tog kritičnog 13. marta, zvao me je uveče jedan drug i pitao me da li sam duo za pucnjavu u Pionirskom parku. Kada mi je rekao da je jedan od momaka koji je umešan imao bombu oduzeo sam se od straha, Neprekidno sam mislio na Peđu. Čim je svanulo otišao sam po novine. Na naslovnoj strani bila je njegova slika kako leži pogoden. Zaustavio sam prvi taksi i otišao

u Urgentni center. Imao je povrede svud po telu. Povredena mu je leva hernia- ispovest Dragana Janjićal oca Predraga Janjića dome je prošle nedelje potvrdena smrtnakaznazbog übistva milicajcauPio- nirskom parku u martu 1995, godine

fera mozga, nakon Sega su mu desna rukainoga ostale paralizovane, Posle nedelju dana su ga prebacili u zatvorsku bolnicu, Nakon četiri suđenja, 26, januara prošle godine, izrečena mu je najstroža kazna, Prebačen je u samicu gde je bio deset meseci. Kada je presuda oborena, u oktobru mesecu, vratiii su ga u sobu sa ostalim zatvorenrcima. Deset meseci je živeo u katastrofalnim uslovima, Beton, hladnoća. Nije znao nikadje dan, ni kad je noć.” Šta se dešavaio tog 13. marta u Pionirskom parku Pedaje ispričao ocu, a on nama;

SPORNA RAZDALJiNA

”0n i Goran su taj dan bili u gradu. Polidja ih je sasvim slučajno zaustavila prilikom rutinske kontrole. Da su ih tad uhapsili, oduzeii bi im oružje i stvar bi se tu završila. Međutim, oni su se na nesreću otrgli i pobegli ka Skupštini. Uleteli su u autobus. U meduvremenu je došlo 6-7 patrola. Jedna kola su biokirala autobus ispred, a dmga iza. Gorana su uhapsili odmah. Peda je bio na srednjim vratima i uspeo je da izleti napolje. Svedoci tvrde da je bilo nekoliko pucnjeva pre 1 negoštoje Peđa zapucao, Rada je Peda istrčao iz autobusa, potrčao je pravo u park. Milicioneri su zapucali za i njim, aon je pucao nasumice dok je bežao. Balističari su utvrdiii da je milidoner Vićentijević koji je ranjen u butinu pogoden pod nekim nepravilnim uglom, i nema šanse da je taj metak mogao da bude iz Peđinog pištoija. Nesrećni milidoner koji je poginuo, slajao je iza Vićentijevića. Moj sin je bio udaljen od njih 2-3 mstra, a baiističari su utvrdiii da je tog milidonera Lukovića pogodio metak sa razdaljine od 20. cm. To je dnjenica koju je izneo stručnjak. Peda je imao kod sebe bombe, Mogao je da je bad na milidonera da je hteo nekog da übije. Ta bombe je eksplodirala tek kad je pao pogođen i ispustio je iz ruke. Advokat je najavio žalbu i ja se nadam da će Vrhovni sud ukinuti presudu. Ostaje mi da se borim za njegov život, kakav god on bio, Peda će ostati najverovatnije doživotni invalid. Ako mu smrtnu kaznu zamene vremenskom, svestan sam da će izaći posle njegove četrde-

”Kada sam čuo da je povređeni imao bombu odmah sam se zabrinuo”: otac Predraga Janjića

Swt

Zl. JUL 1997,