Свет

ISPOVEST NA SMRT OSUĐEOG

Žaliću se na presudu, ja sam bolestan čovek!

SLAVOLJUB JOVANOVIC, osuđen na smrt zbog übistva bračnog para Takač. u subotičkom zatvoru primio je nov’mara „Sveta” i rekao mu:

PiseiVelimir Kostadinov

lavoIjub Jovano- vić (25) iz Beograda, sad a stanar

Sva suđenja gde je konačno ishod naistroža zakonska kazna ostaju upamćena, a ovo će biti posebno upamćeno zbog odsustva bilo kakvih emocija osuđenih za vreme dok je presudu čitao sudija koji je predsedavao Većem petorice, NenadVukašinović. NERVOZA I BES Prezimenjaci Velić i Jovanović su ipak pokazali znake nervoze pa i besa prilikom završne rea. Kada je Okružni javni tužilac zatrazio najstrozu kaznu Velić je nekoiiko puta promenio "boju", odnosno pocrveneo je, a potom p/e-biedeo. Jovanović je počeo noktima da \ida bubuljice na vratu i da liže krvkoja je izlazila iz rana. Posle završnib reči Jovanović je rekao "Velića ću za? kiati i ispeći, a onda vas sve pozvati na večeru", ali te reel nisu ušie u zapisnik. Intervenisao je advokat Dušan Košutič, koji brani Jovanovića, i tražio da se ova izjava izuzme iz zapisnika pošto je njegov branjenik u posebnom psiničkom stanju, sto je Veće petorice prihvatilo. Ovaj Jovanovićev gest otkriva bes što se našao u ovakvoj situaeiji, odnosno što je bio nagovoren od drugih da učini to što je učinio. Na koga se ljutio najbolje govore citiranereči. Jovanović je dva puta otpušten iz vojsKe zbog labilnog psihiokog stanja. Pre dve godine je u dva navrata pokusao da počini samoubistvo, od suicida su pa drugi odvrafili, pa je zavrsio na psihijatrijskoj klinici "Laza Lazarević 1 ’ u Beogradu gde je i ranije lečen. Ako se ovome doda i činjenica da je u mladosti bio lečen od epilepsije ne treba biti mnogo pametan pa zakIjučiti da se radi o boiesnom coveku. Jovanović je sada u subotičkom zatvoru. Sasvim je sigurno da će advokat Košutić uložiti žalbu na kaznu subotičkog Okružnog suda.

"Najavljujem žalbu", kratko izjavljuje ugledni beogradski advokat Dušan Košutlć: "Smatram da Jovanovićevo duševno stanje nije ispitano do kraja. S obzirom na njegove ranije epileptične napade, dva pokušaja suicida i otpuštanja iz vojske, gde je cak upućen na lečenje na Vojnomedicinsku akademiju kao psihijatrijski o čemu postoje dokumenti i dokazi u spisima, sasvim sam siguran da su to jaki argument! za žalbu. Tokom postupka nije utvrdeno da je ranije bio epileptičar ( a praktično epilepsija u mladosti moze da ostavi trajne posledice na mozak. Ne branim zločin već čoveka. Sud je mesto gde treba da se utvrdi da (i je neko za naistrožu kaznu ili za lečenje, sto kod Jovanovića nismo do kraja utvrdili.” "SA MNOM DOBRO ROSTUPAJU" Osudenici na smrt u posebnim uslovima očekuju izvršenje najstrože kazne. Same isčekivanje je možda naj-

strašniji deo kazne, ujedno i poseban vid nehumanog postupka sa zatvorenicima, Mnogi osuđenici na najstrožu kaznu, pokušavaju da izvrše samoubistvo. Da li će SlavoIjub Jovanović izdržati "Damoklov mać" nad glavom, psihičku presiju da će možda biti pogubljen? Memam primedbi. Sa mnom dobro postupaju u subotičkom zatvoru. Svakog dana me obilazi lekar. Srećom, nisam u samici već u grupi, što svakom mnogo znači. Cuvari su vrlo korektni, a hrana je. dobra", kaže za "Svet" Slavoljub Jovanović, "Zaliću se na presudu. Ja sam bolestan covek. Smatram da moje duševno stanje nije utvrđeno s obzirom da sam kao dete bolovao od epilepsije, a o tome postoje dokazi u ustanovama gde sam se lečio. Ne pomišljam na samoubistvo iako sam ranije pokušavao da se übijem pa sam ’zaglavio’ u ’Lazi Lazareviću’. Kako "Svef nezvanično saznaje od čuvara subotičkog zatvora Jovanović je miran i poslušan i sa njim nemajuproblema. ♦

Vozač Jovan Adamović (56), nakon kraće svađe, snažno odgurnuo putnika Petra Škundrića (62), koji je dva dana kasnije preminuo od posledica pada

Vozač GSB-a na liniji 45 gurnuo i -

ubio putnika!

I BEOGRAD|

Piše:Jelena M. Ranković

Qj P

vi smo svedoci nesnosnih gužvi i gestih svada po

, gradskim autobusima. Ovo je još jedna priča iz domena ijudskih sudbina. Ko bi mo; gad da pretpostavi da će u autobusu izgubiti život? A tog dana je krenuo ko zna kuda... • ■■■; U Okružnom sudu u Beogradu podignuta je optužnica protiv Jovaha Adamovića (56). vozača gradskog autobusa. On je, kako senavodi u optužnici. izvršio krivičnd delo teške telesne povrede. Kao vozač autobusa na : liniji broj 45 posie kraće svaoe sa putnikom Petrom Skundrićem (62) u jednom trenutku snazno ga je odgurnuo. lako jg bio svestan da je Petar Skundrić pijan, srria-

trao je da do tako katastrofalne posiedice kao što je smrt - neće doći. Na žalost, Petar ’ Škundrić je nakon dva đana preminuo u Urgentnom centru u Beogradu. Petrova supruga nije želela mnogo da govori o syojoj tragediji smatrajuci da će sud doneti pravu odluku i danije ona ta koja trebađasudi. Reklanamjeda je njen suprug biomiran covek i da je sve njegove poznanike iznenadilo i dirnulo to što mu se dogodilo upravo zato što su pa svi poznavali. 0 tome sta se desilo Petru, saznala je tek posle - izveštaja iz Urgentnog centra.- > "OPSOVAO Ml JE DETE I JA SAM SE t IZNERVIRAO!" Zasigurnojeovajslučaj gnesrećio mnoge, pbrodicu Skundrić ponajviše jer Petra više nema. Ali, velika je nesreća zadesila i Jovana Adamovića i njegovu porodicu. Verovatno ni on, kako i sam kaže, n.ije ni slutio šta

ee se desiti tog dana. Evo šta jeon rekao u svom iskazu: "Pokojnik jesedeo levo od drugih vrata. Pošto sam morao u toalet, a bila je poslednja stanica, rekao sam putnicima da izadu, pa da uđu na početnoj stanici. Jedna žena sa detetom je rekla ! Sta nas_ teraš iđiote’, ja sam odgovorio da mora da izađe. Ona i još jedna ženasu izašle. U retrovizoru sam video da onaj čovek i dalje sedi. Pitao sam ga zašto ne izade. On je odgovorio: ’Jebaću li majku za byo što me teraš, . upamtićeš mi za ovo!’. da sam ga prvo oslovljavao sa vi i rekao

sam: ’Gospodine, izađite, sačekajte ha prvoj stanićiVOn je počeo da viče kako plaća markicu, a ne može da se vozi, a ja sam mu rekao a se obrati direktoru. Nakon ovoga on se podigao s mesta i došaodomene. . . Jasamsedeozavolanom.Biojepomojojpro- ceni dosta pijah. Psovao mijemajku.Jasam podigao šipku i rekao: ’Kad si tako bezobrazan, izlazi napolje!’ Izgurao sam ga napolje. Kada sam ga izgurao, on je tek tada nasrnuo na mene i počeo da me psuje, opsovao mi je dete i ja sam se iznervirao. Kada je pošao ka meni, ja sam ga gurnuo i on je pao na zadnjicu. Ja sam posle brzo ušao, upalio autobus i otišao. Nisam ga udario već sam ga gurnuo. Kada sam pošao sa početne stanice, video sam da on leži na ledima. Zurio sam jer su dva autobusa ispred mene falila. Kasnio sam." U ovom slučaju postoji i svedok, ali on nije bio pored njih. "Slučajno sam video

kroz prozorstana da čovek leži na trotoaru. Ne znam ništa o događaju. Pozvao samHitnu pomoć", rekao je svedok veselin Viđljenović. NA GRANICI NESREĆNOG SLUČAJA Branilac Jovana Adamovića. vozača autobusa. gospodin Branislav Tapušković o ovom slučaju kaže: "Za mene je ovaj siućaj na granici slučaja. Ne znam kako će to biti okončano nasudu. Praktično, on je odgurnuo doveka, da li je mogao da pretpostavi da može take da padne i da nakon toga

nastupi smrt. To je pita■ hje kojim će se baviti sud. Uzrok svemu je permanentna agresija kojoj su često izloženi vozači autobusa. On je đužan da se obuzdava po nekim njihovim internim pravilima. Ali, do koje mere se može tolerisati nečije ponašanje? Vozač autobusa je bio dužan da na poslednjoj stanicl isprazni autobus. Petar nije hteo da izade. Nije sporno da je došlo do kraćeg koškanja. Međutim, stvarno se mora postaviti problem ponašanje u autobusima, Jer česta je nervoza putnika. Evo, do čega može da dođe. Sad ovaj čovek odgovara za jedno od najtežih krivičnih dela, maltene kao da je hteo da übije čoveka. U tom pogiedu ovo je interesantan slučaj. Na granici je nesrećnog slučaja. Delikatno je pitanje, kako se može utvrditi krivična odgovornost za posledicu koja je nastala, a to je smft."o

48

Zl. JUL 1397,

Svxit