Свет

IVIILIĆ VUKAŠINOVIĆ, rok muzičar Isto је bllo I # 92, ja završim plocu - pbčne rati Poslednja dva meseca snimao sam svoju novu ploču. Dva dana po završetku snimanja počelo je bombardovanje. Izgleda da sam ja kriv za ovaj rat. Kako? Tako što se slično desilo i devedeset druge, u Sarajevu. Čim | sam zavrsio ploču, koju sam tada snimao, počeo je rat.

miCA ORLOVIC, TV voditelj Teško mi pada osećanje da sam bespomoćan! Živim као i svi ostali. Stanujem na poslednjem spratu tako da se svaka detonacija dobro oseti. Ne plašim se i ne idem u sklonište jer ga u stvari i nemamo. Ako nešto treba da se desi, desiće se... Ovo večito da traje - ne može. lako znamo za iskustva širom sveta, gde su ratovi i krize dugo trajali, nadam se da sa nama neće biti isti slučaj. Ovde se ne radi o brizi za Ijude, nacije i humanitarne katastrofe, već o ekonomskim i geopolitičkim interesima. O našoj sudbini odlučuje neko drugi. Uvek sam u životu bio optimista, ali sada ne mogu reći ni da sam optimista ni pesimista. Jednostavno, ne znam šta da očekujem. Osećam bes, ali mi saznanje da sam bespomoćan i da ništa ne mogu da učinim teško pada. Ovo vreme i događaji mnogo govore kako o svetu, tako i o nama.

RADA ĐURiČiN, glumica Svetlost se mora pojaviti U toku ove tri nedelje svakodnevnog bombardovanja moj život se bitno prOmenio. Postao je nekako nestvaran. Ne idem u skloništa, ali me svakodnevno bude sirene za prestanak vazdušne opasnosti. Onda slušam vesti, šta je sve tokom noći unisteno i koliko je Ijudi stradalo. Raspoloženja mi variraju: griev, raždčaranje, prkOs, zabrinutost... Pokušavam da obavim neke kućneineke profesionalne poslove. I dođe veče, zavijaju sirene ponovo, otvaram prozore da ih detonacije ne polupaju. A onda se, za inat, koncentrišem i radim: pripremam jedno poetskopozorišno veče za 24. april. Oko ponoći obavezno razgovaram telefonom sa nekim prijateijem. Razgovore završavamo rečima: ”ldemo dalje”. Ovo što se dešava toiiko je strašno i ružno da na kraju mora da se pojavi neka svetlost. Nadam se, pre svega, u glavama onih koji odlučuju o ovom bezumiju.

jTBSPO SIMONUTI, vioiinlsta sVarvarsfvo je rnaSa rečl I Моја porodica ija smo kod kuće, ne idemo I I u skloništa. Strašno nas pogađa sve ovo što | l se dešava. Noću ne spavamo kako treba. I Iskreno, ne mogu da verujem da se sve ovo ] j događa krajem dvadesetog veka u Evropi. Var-1 j varstvo je mala reč. U čitavoj ovoj situaciji | j čovek ne može da gleda samo sebe, j saosećamo sa svima onima koje je ova . nesreća najdirektnije pogodila. Moje ćerke i ! ja pokušavamo da što više vremena provede! mo u sviranju i tako, barem na momente, zaboravimo na ono što se dešava oko nas. Trio Simonuti ovih dana drži koncerte po Beogradu ji na taj način se borimo protiv agresije i bombi.

ŽELJKO TANASKOVIĆ, odbojkaš Što nas više pritiskaju, mi smo nezgodniji! tštraha ima, naravno, to je normalno Ijudsko osećanje, ali ne idemo u skloništa. Dan provodim pored televizora. Gledam naše kanale, a preko satelita CNN, SKY, BBC i tako pokušavam da stvorim svoju sliku o svemu što nas je snašlo. Tri puta nedeljno treniram, čisto da malo zaboravim na sirene i granate. Priželjkujem da še ova bezumna agresija belosvetskog lobija što prezavrši, jer ne vidim kome ovo bombardovanje donosi dobro. Očigledno je da su nas potcenili i da nas ne poznaju dovoljno. Što nas više pritiskaju, to smo mi nezgodniji, snažniji, jedinstveniji... Trenutno im očitavamo pravu lekciju iz istorije. Veliki sam optimista i nadam se da ćemo uskoro oterati agresore.

LJIUANA HABJANOVIĆ, književnica Plašs me budućnost naše dece k@|o će mrzeti čitav svet! Dan provodim manje-više uobičajeno. Nema velike razlike, osim što ne mogu tako intenzivno da pišem. Čitam literaturu koja mi koristi pri pisanju novoga romana, uglavnom mitologiju starih Slovena. Takođe, morala sam svom sinu da kupim plastični pištolj, koji mu sada zamenjuje lego-kocke, i sa kojim se čitav dan sa drugarima igra Prleta i Tihog. Noći provodimo u podrumu, spavamo na pločicama. Straha ima, pre svega od onoga šta bi sledeće mogli da smisle ti neljudi. Plaši me budućnost u kojoj će živeti naša deca, mrzeći čitav svet, za razliku od nas koji smo ga voleli. Verujem u Boga, pravdu i übeđena sam da ćemo na kraju pobediti. Duh, humanost i srce uvek su bili jači od oružja, pa će tako biti i ovoga puta.

INSPEKTOR BLAŽA, pevač i zabavljač Ne gledam vazdušne bitke I bavim se poljoprivredom Ujutru idem па posao, u firmu, odrađujem svoju radnu obavezu. Kad dođem kući,! gledam crtane i druge filmove dok ne žaspim, tu negde oko ponoći. Inače, u skladu' | sa ovim vremenima počeo sam da se bavim poljoprivredom. Sadim voće i povrće po dvorištu. Jer, \ \ ko zna šta će sutra biti, a ovo је barem sigurno, tako da ću se uskoro hraniti übirući plodove svo-1 \ ga rada. Posle rata verovatno ću upisati agrikulturu. Ne gledam vazdušne bitke i ne idem u skloništa \ \ ier u to vreme spavam. Ali, pošto živim na Petlovom brdu, omiljenom naselju NATO vojnika, koji \ \ gađaju sve oko nas - samo ne i nas, dešava se da me probude bombardovanja. j

26. APRIL 1999.

ј ' ■ / , /-■ ■ ј ! ' ' Г' 7 ,■ ‘ W * fii I i

11