Свет

LJUBIŠA STOJANOVIĆ LUIS, LEGENDA DOMAĆE ETNO MUZIKE, EKSKLUZIVNO ZA SVET KAŽE:

Piše: Biljana Petrović

übišu Stojanov i ć a Luisa ne treba poscb n o predstavIjati kao pevača čak ni mlađoj generaciji, iako je od snimanja njegove poslednje ploče prošlo punih devet godina. Njegov prepoznatljiv imidž (duge tunike u kreaciji Mirjane Marič, Saše Gligorijevića i drugih) i njegov način izvođenja pesama čine ga posebnim u našoj narodnoj muzici. Covek, u trenucima dok sluša njegovo pevanje iz duše, pomisli da ih je on sam i napisao i kpmponovao toliko unosi sebe u svaku notu. To je ono što se o Luisu- žna. Ali, malo Ijudi zna da je ovaj pevač bio naš predstavnik pop-muzike u Japanu, da je svoju četvrtu i petu ploču snimio na engleskom jeziku, da njegov repertoar sadrži pesme Bensona, Vondera, Bitlsa, Luisa Armstronga... Da živi u prelepoj kući vranjanskog stila u Borči, da ima nemač-

ко državljanstvo, da... Pa, da počnemo redom. ♦ Jako retko imamo prilike da Vas viđimo, kako uživo, tako i na televiziji. Sta je razlog tome? Ja imam običaj da kažem da me ima onoliko koliko me narod hoće. Salim se. Nisam devet godina ništa snimao jer mi se poslednja ploča odlično prodavala, a i nisam imao šta da ka-

žem. Sada, kada imam, snimio sam ploču pod nazivom ”Samo Luis”, aii dok sam radio ovu ploču, ostalo mi je još раг predivnih pesama za koje nije bi-10 mesta, tako da se * može desiti da već za godinu dana izade još jedna.ploča. Na našu žeIju, domačin nam je pustio "mastcr CD”, tako da smobi- | 11 uprilici dase I uverimodaje i Luisu i ovoga j puta tispelo da sačuva raniji kvalitet. Doksu do nas dopirali zvuci pesme ”Moj život je moje blago”, Luis nam je ob- | jasnio: ”Ovu pesmu je ■ komponovao Kemiš kada se razvodio od i Vesne Zmijanac. Kada je čuo kako sam je ja otpevao, za-

plakao je.” ♦ Kada ste več pomenuli Kemiša, na pločama Zorice Brunclik ste stalni gost. Da, mi smo posebno veliki prijatelji, porodični prijatelji. Ne družimo se samo zbog muzike, dolaze mi i na slavu (Sveti Andreja, koju inače Luis slavi po četiri dana da bi mogao da ugosti sve prijatelje medu kojima su Džej, Cakana, Zlata Pet-

ković...). ♦ Kada smo već kod nove ploče, da li plaćate pesme? Ne, nikada nisam platio nijednu pesmu, Emotivno sam vezan za novac tako da se teško odvajam od njega. Kada mi neko ponudi pesmu, ja ga pitam koliko če da mi plati da bi mu se pesma našla na шојој ploči. Zna se ko mora da plati, a kome mora da se plati da izvede neku kompoziciju. ♦ Vi ste, koliko nara je poznato, više po inostranstvu, nego kod nas. Da, ja imam nemačko državljanstvo, ali sam tamo možda najmanje. Više sam u Svajcarskoj, Austriji, Svedskoj, tamo nastupam i po našim, a i podnternacionalnim klubovima, Moj repertoar je, pored mojih pesama koje su i narodne i zabavne, takozvana popularna muzika. Inače, veliki deo života provodim u kombiju, putujem puno,

volimda skitam, mkakva f ; daljina mi ne predstav' Ija problem. Moja žena Duda (sa kojom ima dvoje dece i koja radi u Minhenu) ima običaj đa kaže da sam pravljen od posebnog materijala. Energija mi je neiscrpna, ne pušim, ne pijem, ali mnogo skitam. Sreća što stvarno imamveliko razumevanje od strane porodice tako da nam to ne predstavlja problem. Možda to ima neke veze sa mojim poreklom. Po ocu sam Leskovčanin, ali sam po majci, pored. vlaške i srpske, pronašao i kap ciganske krvi po nekom čukun-čukundedi. Da li je ima ili ne - nisam siguran, ali ja se osečam tako kao da ta kap krvi dominira mojim životom. Obožavam Ciganke sa velikim grudima. Mora žena da ima veče grudi bar od mojih (smeh), a temperament ciganski. Ne volim plavuše, slobodno to napišite. Moja žena mora pre svega da bude rasna. Kad sam već rekao šta volim, evo i šta ne volim - ci-

ш| garete, fudbal i kečap. U Ц * ostalim stvarimj 'ma исезћтгј em punim plućima. jf/v ' ♦ Za Vas izgleda Гт » važi ona Dekarto< va izjava da ”ljudi, I koje najviše razdiI* ru strasti, mogu I „ najviše uživati u slastima živ'M ota”. Da, jaza sebe kažem da sam hedonista. Uživam u životu, u svemu što radim, u pesmi. Do sada sam devet puta u životu doživeo potpuno odvajanje duše.od tela za vreme koncerata. Poslednji put mi se to desilo na koncertu u Lenjingradu, pred 36.000 Ijudi. Inače, to mi je bio poslednji od 17 koncerata organizovanih tamo, uvek u punoj sali. Kada sam otpevao pesmu ”Prvi put kada sam ugledao tvoje lice”, osetio sam nešto što je više od ekstaze, više od orgazma, nešto samo moje, kada sam shvatio da je sve drugo nebitno osim muzike... I kada sam se okrenuo, video sam da 36.000 Ijudi ćuti, sekundi prolaze, a onda počinje lupa nogama o pod, zatim svi ustaju, klanjaju mi se i. tek se onda razleže aplauz. Taj osećaj se ne može opisati. ♦ A šta mislite o ovoj turbo-folk muzici? Pa smatram da, kada neko kao Baja uspe da napuni salu, to ipak treba poštovati, ali ja takvu vrstu muzike i ne slušam. Naročito ne mogu da slušam Jovanu, Jami, Karleušu i smatram da im glas ruži telo. Ali, stvamo obožavam TAP 011, Leontinu, K2, Bajagu, Đoku Balaševića, Rneza, Boru Corbu i vrlo rado bih pevao sa njima. Od romskih pevača najviše volim da slušam, ali uživo, Sabana Bajramo-

viča, Mustafu Šabanoviča, Šikicu, Vidu Pavlović, Džeja - koji doduše nema neke glasovne mogučnosti, ali ga je zadovoljstvo slušati uživo. Volim i kako peva Ana Bekuta, a Dobrivoju Topaloviću sam rekao da je dobio najbolju pesmu ”Kad bih mog’o i umro bih za te”, u šta on nije verovao, a ispalo je da sam bio u pravu. ♦ I za кгај nam recite zašto su, po Vašem mišIjenju, zamrli muzički festivali u našoj zemlji? Pa, nema sponzora za festivale jer se festivali ne prave od prođatih karata. Da ima malo više para, sigurno bi se napravila i dobra selekcija pesama, a ovako se dešava, kao na primer za "Beogradsko proleče”, da vas pozovu i kažu - možđa će biti festival, pa biste možda mogh da pošaljete neku vašu pesmu. Pa, na šta to liči?! Kod nas pogrešni Ijudi imaju želju da sponzorišu estradu. Tako neki ”biznismen” ima švalerku koja je ”oduvek želela da bude pevaljka”, pa joj onda snimi ploču i, što je najgore, tera ovaj jadni narod da to sluša. To su nam današnji sponzori. Opraštajuči se od izuzetno Ijubaznogdomaćina, ugledali smo na stolu otvorenu knjigu "Alhemičar”. ”Da, nađem vremena i za čitanje. Ali, kad god se osetim usamljenim, uzmem pesme Miroslava Antiča, naročito njegov ’Garavi sokak’ i ponovo ih čitam. Mika je voleo da mu ja čitam njegovu poeziju, govorio je da to toliko-radim iz duše - kao da sam je ja pisao a ne on. Tako sam uvek ponovo sa njim u kontaktu, a ja sebe i u druženju dajem potpuno.” ♦

Od koncerata nabaviti novac za hranu i lekove!

”U vreme kadaje počelo bombardovanje Jugoslavije, zatekao sam se u Minhenu. Bio sam u Minhenu na tri demon- * » jstracije, s tom razlikom što tamo nije bilo J I muzike i pevanja. U Beogradu, na Trgu slobode, pevao sam dva puta. Mislim da je sada cela priča sa koncertima malo preterana, naročito u trenutku kad je proglašen dan žalosti zbog žrtava u Aleksincu i u Leskovcu. Tih dana je umesto pesme, trebalo odsvirati раг instrumentala i otplakati. j Sto da ne! Saosećam sa svima, jer sam Srbin! Estradnu branšu treba iskoristiti za koncerte koji će doneti novac od koga će se nabaviti lekovi i garderoba, a ko nema para za koncert neka plati u robi. Ja sam skupio malo igračaka i garderobe za nezbrinutu decu u Negotinu. Te humanitarne koncerte mora da organizuje neko, a ja ću učestvovati kad god me pozovu. Moj deo familije u Nemačkoj je u stalnom strahu zbog onoga što se ovde dešava jer njihova televizija propagira ono što fašistički NATO nalaže da se kaže!”

Posle traoediia u Alekslncu I Leskovcu trebaie |e odsviratl par inslrumentala I otpiakall, a ие pevatSž

26. APRIL 1999.