Свечаност одкрића споменика на Рујевици код Алексинца 8. новембра 1880.

97

ми се, а да се не опоменем са особитим осећањем дубоког уважења и усхићења, једпе најплеменитије личностп, а то је , блаженопочпвпш НиколаК ирј ее в; у потпуном смислу племић, он се првп јавпо као добровољац којп је прптекао у помоћ борећпм се Србпма. Вама су позната његова јуначка дела, као пог.тавпце српских и бугарских добровољаца, а тако исто II његова трагична смрт на Вратарницп. Његовп смртпп остатцп несталп су, оставшп у рукама свирепих и крволочних нашпх душмана; алп његова племенита и јуначка душа постала је безсмртна, и његово нме остаће на вечита времена драгоцена успомена у читавом Словенском роду. Ја сам пмао част уживати његову дружбу п пзближе упознатп његове узвпшене п племените особине, његове намере и жеље. Прп данашњем свечаном торжанству кличем: част, слава и вечна успомена благородноме племићу п јунаку, Николи Кирјеву, п свпма јуначнпм погинулпм добровољцима! Многа љета врсноме вођи, племенптоме Мпхаилу Грпгоријевпћу Черњајеву. С најдубљим уважењем и оданошћу. Београд, Новембра 1880. Ваш К и р о в и i.