Свечаност одкрића споменика на Рујевици код Алексинца 8. новембра 1880.

XVII

менпк везама једноплеменитости и једноверства, које везују народе српски и рускп и које се преплећу кроз љпхову стару п нову културну исторпју. К оној горе поменутој, општој, долазп ова посебиа страна псто онолико вредна патпе топле пажње и нашега поштовања. А к обадвоме овоме ваља додати још једну црту, којом се наша данашља свепаност одликује. Она је у овоме. Српска земља. господо, пма из досадашњега иароднога живота доста разлшштих, п ако не Формалних спомеипка, подигнутпх трудом и старањем премннулпх нараштаја. Ти споменпцп плп су сведок рада п умственог жпвота нашега властптога народа, плп прппадају туђим, често непрпјатељскнм иародпма. Данас освештанп споменпк не само што је нов, него је п први, којп је у иашој земљи подигиут једној лепој појавп сувременога међународног живота, једној светлој пдејп; једној од најплеменитпјих страна борбе коју је у последње време наш народ поднео за своју незавпсност п ослобођеље. Он је подпгнут да обележп учешћс народа рускога у борбп српској за ослобођење и независност; он јеподпгнут као нов п впдљпв знак љубавп, која везује та два народа. Наздравимо, дакле, господо, срећи п напретку рускога народа, којега ј,е синовпма споменпк данашњп подигнут, пожелимо му од Бога свако добро п благостање!