Свечаност одкрића споменика на Рујевици код Алексинца 8. новембра 1880.

XXXI

народа, Русе и Србе, један другоме тако зблпже, како јутрос п видесмо у свечаностп овде на Рујевици. Дозволпте мп, господо, да изнесем те узроке, којп тако тесно везују ова два иарода, а којп су један од другог геограФСкп тако удаљенп. Србп стојећи неко време Готово на једном ступњу образовања са најпросветнпјим земљама у Европп. нпсу могли да се мало пптсресују за руску земљу, којом су владалп Монголи зачитавпх 250 год. сем једног Новгорода, те су прптпцалп браћи упомоћ са онпм, чпм су кадрп бплп. Књпжнпце, пуне српско-црквенпм књпгама, које су у српским манастприма штампане, одвајале су знатан број књнга п слале пх Руспма, да пм се браћа одрже у верп Хришћанској. Људи, из српских крајева наученн п образованп, одплазилп су у Руспју и стављалп се на расположење својој браћп. А кад је Руспја постала слободном земљом, пмала свога владаоца п главу цркве, Срби су бплп тако рећп првп мнтрополитп, II просвета је у њпх отпочета готово жпвотом овпх људп у Руспји. Ова тако спћушна п незнатна помоћ дата рускоме народу, благодарно је враћена стострукпм начпном браћп помагачпма. Од знаменпте је вредности по нас и на част служп српскоме народу помоћ, коју је дао Русима само пре 100 годпна. Кад је Русlђ'а под Екатарпном II везала аллјанцпју протпву Турске са Аустријом, под