Свечаност одкрића споменика на Рујевици код Алексинца 8. новембра 1880.

XXXIX

Ригер зампшља. Не, да то буду звона са вел. московске цркве претопљена у звоно нечувене величне, од чпјег вас звука страх хвата, но да су то звонцад, поређана у торњу, која ће вам даватп хармонпчки звук, н да у тој хармонпјн чујете глас свакога звонцета: словенско уједињење да не лпчп на стабло огромне дебљпне, које је нрерубљено ис под круне своје, већ на, стабло са дпвотном круном, гранама п огранцпма; у чему ће гране престављатп словенске народе астабло гвпхову заједницу. Таком сликом престављено слов. уједиње.. е јест идеал свпју словенских племена коме свп теже. То је пдеал и велпке Руспје, п по томе плану већ и радп данас некрпјућп га. Ово ће се постпћн ако српски народ вазда буде веран помагач Руспма у остварпвању овпх тежња. II ова два братска народа биће кадри, да уз потпомагање осталпх Словена створе своје уједињење, у виду конФедеративних држава, те ћемо онда сви, у братском загрљају повести коло среће, сећајућп се благодарно оне мученпчке крвп, која је јуначкп пролнвена за свој род. Онда ћемо моћи на ново заблагодарити безсмртнимјунацима, којпма јутрос спомен држасмо. А њпховом вођу, господину генералу Мпхаплу Григоријевићу Черњајеву, некаје и овом прпликом велика хвала, од моје браће, која ме почастоваше да вас, у пме њпхово поздравим.