Сентиментално путовање кроз Француску и Италију

110 _ Лоренс Стерн

Поуздано знам да имам душу; нити ме могу икакве књижурине којима су материјалисти окужили свет, убедити о противном.

МАРИЈА.

Кад Марија дође мало себи, ја је упштах, да ли се сећа бледог слабуњавог човека који је седео између ње и њене козе пре две године од прилике/ Она ми рече, да је била јако узнемирена у то доба, али се опомиње из два разлога: — што је и онако преболна, опазила како је та личност жали; и после, што му је њена коза украла рубац, па ју је она истукла због крађе; — она га је опрала, рече, у по"току, и носи га од тада свакаду џепу да му га врати за случај да се икад опет види с њиме, што јој је он, додаде. у пола обећао. Рекавши ми то, она извади рубац из џепа и даде ми га да видим; била га је лепо увила у винов лист и завезала наоколо лозицом; — кад развих, угледах Ш. извезено у једном крају.

После тога је она, рече ми, одлутала чак до Рима и обишла једном око цркве Светог Петра па се вратила; — сама је нашла пута преко Апенина — пропутовала је целу Ломбардију без паре —- и преко каменитих путова у Савоји без обуће: —_ како је то поднела и издржала. не уме ми рећи; — али Бог ублажава вешар, рече Марија, осшриженом – јагњешу,

— Острижено, одиста! и то до голе коже, рекох: и да си у мојој земљи, у којој имам кућицу, узео бих те у њу и заклонио те: јела би од мога хлеба “и пила би из моје чаше; — био бих љубазан према твоме Силвију, — и у свима твојим бољкама и лутањима бдио бих над тобом и повраћао те; — кад би сунце зашло, читао бих своје молитве; па кад бих то свршио, ти би ми одсвирала своју вечерњу песмицу на својој свиралици, а тамјан моје жртве не би био горе примљен, што би одлазио небу заједно с тамјаном једног скрханог срца!