Сентиментално путовање кроз Француску и Италију

62 Лоренс Стерн

ВОДЈЕВОММОГ5.

Ни од чега другога нисам у својој замисли очекивао такву веселу насладу мојих осећаја, као од

овог путовања о берби кроз тај крај Француске; али ушавши у њ кроз ову капију туге, моји болови убише ми сваку вољу; у сваком призору весеља гледао сам Марију у позадини, како седи замишљена под својом тополом; и скоро стигох до Лијона, а још ни-

сам могао бацити копрену на њу.

Мила осетљивости! непресахло врело свега дра“ гоценога у нашим радостима, или вреднога у нашем јаду! ти окиваш свога мученика за постељу од сламе __ а ти си то, што га дижеш до неба — вечити изворе наших осећаја — овде ти повлачим траг и то је твоје божанство што се у мени миче, 7 не за то, што се у неком суморном и болесном тренутку моја душа повлачи у сен сшрепи од унишшења! — прост блесак речи! — него зато што осећам неке племените радости и племените бриге поврх себе —_ све проистиче из тебе, велики — велики саосећају света! који задрхтиш, чим једна влас са наше главе падне на земљу у најзабаченијој пустињи твоје творевине. — Понукан тобом, Евгеније развлачи завесе, кад мене спопадне чамотиња — слуша моју причу о појавама и тужи се на време због слабости својих живаца, Ти дајеш покаткад по део од тога најсуровијем сељаку који пролази) најветровитијим планина“ ма: — он налази растрзано јагње из туђег крда. У том тренутку га видим, како се наслонио главом на тољагу и са сажаљивом наклоношћу гледа на то! __ ()х, да сам дошао мало раније! сва му је крв истекла! — и из његовог доброг срца лије крв!

Мир некаје с тобом, племенити пастиру! — Видим те, како одлазиш одатле као убијен — али ће твоје радости то уравнати: — јер ти је срећна колиба. — и срећан ти је садруг — 4 срећни су јагањци који се играју око тебе.