Сербска пчела

127

I

*ш1 и.тб нт>и истинама в$ре нпучитп могли. По совершемш пропдијчди зачинале су се молитве о оглашећнмма и пр. и по совершенш овм молитвш, како е ДјакоиЂ возглашавао: ,, Изидите оглашени " и пр. таки су они изђ храма излазмДм. Како су оглашеницм из!> храма измшли бмли ,таки су в :ћрии молитве свое започиинли, и то перву таино, а Д [)угу и трећу велеглпсно. За овммЂ е Д|акОт. возглашавао , да бм се вћрни а сђ нх.има и д!,ца прМлЈжМО МоЛили отговарагоћи на свако н ^говО возглашен1е и прошенхе „ Господи помилуи. " у ОвмМђ прошенЈнма бћЈлО е и о јј^ломђ св%ту и о свима вЂругоКима прошенхе^ Ово се све пространно изла^е у Л1тургш Апостолскои. Гл. 10. По [ совершепш овм молитвш Ешскошп са сослужителћима, а народг. другЂ сђ другоМЂ, лгоди сирЈзчћ ме^у собоМЂ а жене међу со 5 омђ цЉливали су се, затммо. су Свеп1тсницм руке свое вОдомђ умивали. Посл& овога слЉдовало е приношен1е дарова на жертву. Д1акони су преносили изг> Пуедложетл на ПрестолЂ хл Љ6 ђ и в!но, и Ешскопђ прекрстившјисе обмчно свое благословеше давао е народу^ означаван)ћ1и време наступагоће Св. Прича1цеЦЈа сђ овмма р^чма: „ Благодатб Госћода нашвго 1исуса Хр1ста, и моби " и пр. На ово су сви предстоећи отговарали : „ М со дујсомЂ твоимЂ. " По томђ узводећш ммсли ш.Јове горе кђ разммшленЈш и прославленш Божш благод^зштг, говорш е ЕП1К .