Сербска пчела

145

9. ИстогТ) кЂ истомЂ. Лгобезнми Прателш! 10черашн1з писмо Г. СтониОвича;) изв^ст^ 5ие о жалостиои за свб добре Сербл^ Новинћт. ДакЛе намг> се и нашЂ родолгобивми и благонадеждНћ1И Пеи ^Б у вЗзчНостб пресели! Лака му землБ1ф ,а! а вМна му е памнтБ. Ие милостива иЂКа судба гоНити насЂ не престае — и На литерарномг. полго. ТеКЂ што де гдЈкои цвЉтакЂ разв1НтП започне и р&дкомЂ свОшмћ красотомљ и благовошеМЋ дичитисе стаНе и себИ примаМлБИвати $ а завИстна роду судба .116 милостивО га разори! Тако СтднШић 6, у В!енм$ тако Милуновићг> у Пешти Профессори ; тако ево и ПвикЂ •, опред^ленми НоспиТателБ кнна^еске д4це: тако и многи други, И не начавши свогђ дЉла, отидоше ^ ни себи, Ни јрбду в^нацЂ не зад^нувши!! Мени садА иишта друго не изостае, ве^Б да 0 томђ жалостномЂ случаго Нмово С1нтелствО Изв^стимђ } а ВасЂ опетЂ да моЛимђ , да другогЂ кога, но способнОгЂ и дОбрОгЂ изнај)ете, кои бм се воспиТашк нјзгове дЈце пршмш ^ Каква су условха и сЂ едне и с1з друге стране зиате: лакше :ћете моћИ избрати, наравно опетЂ таино и безЂ ларме^ И самЂ самБ у веЛикОмЂ недоум^шго сђ и и г у странммЂ рЉчма. Русси нов1и обмчно свуда и употрс;блНваго, пакЂ и самЂ тако радцмђ ј осимђ н4ки рЉч1И, у коима бм се чи10 тателБ