Сербска пчела

98

чистшлљ и наивЈзрнЈиМЋ окомђ прегледати. ГГрелазе^и оно време СербскогЂ бмш1н писменногЂ као нама ошве^в мало познашо, кое су СерблБи пре КурГлла и Мееод1а преживили наилазимо текг> око 870-880 год. на СлаЕенску Азбуку по Грчкомг. начину за Славенска колЈна скроеину. Исшомђ ЛзбукомЋ ло свето ппсмо и многе Церковне кнвиге сђ Грчкоиј преведеине налазимо на Славенскш 6змкђ . На имшан"}-. оно езБхкоиспмгаагаелно, на каковми е сир±ч!> езмкг. , или бол± рејки нар^чхе Славеиско бмла преведенна перва Славенска Б1бл1а, много 6 ве^Б пута донко отЂ ученнм мул;ева и езшкоиспмташелн отговоренно бмло, тако да се наид^ателши и наисрећнш Славенски и сшранни бзмкоиспмтателБи у шомђ соглашаван), да е Славрнска Б1бл1н КурЈлломЂ и Мевод1ем1> сђ ГрчкогЂ езмка преведенна или едншмЂ шжимл1Ђ СлавенскимЂ нар4ч1емЂ, или БугарскимЂ или саммђ СербскимЂ. Мм ограничавагоћи се просторомЂ д %ла нашегЂ сва други изображеннм мужева како у мудролгобномЂ езмкоиспмшателству тако и у повЈстницм Славенскомг отликугоћисе за другу удобшм прилику оставлшоЈги наводимо овд± само н±колико р±чш изђ славнМшегЂ езмка и повЈстииспмтателн Карамзина , когђ се пов$стница по н,};лои ученнои Еуропи сђ неописаннммЂ похвалама ув ^нчава, и кон ће и нама Серблвима ова два вопроса разр±шити: да е сирЈчв свето писмо, кое се и данасЂ кодђ Русса, Сербалн