Сербска пчела

107

друто благогласја и п±снословсшва ради: гпреерЂ и иаисроднЈе нама кол^но Славенско, Русси (40 мјд.мона! ?) не само шшо шако пишу, но шша вмше шако исшо и произношаваго. 2. Писмена $ упошреблеше у р^зчма в$ра, л1>гН), сИно, дИте, см$х"5 и пр. сг> с ;л']; г -!,у !0Ћима подкрЈзплнвасе: перво хпшо су Славенске рЈ>чи, шшо пЉсношворсшво сљ шммђ вмшше пуша подпомажесе, шшо и Русси шако и пишу и говоре, а чешвершо наипослЈз, шшо и половина може бмши Сербала шако и произноси. 5. Зашшо се пакг> р ];чи син 7 ), дмлА, с.мдра, шсопга^ дицл, ошпп- и пр, са и а ие са и •пишу узроцм су ови: а) Славенске су р^чи : б) шшо и шако не само Русси, ио и Полнцм И Чеси пишу, а по свои прилицм и произношаваго. Види ^еђг^ебаиђс ђсг 23ст1(феп ©руафс \>оп Ј. ВоБгоузку и 35апђ{1е§ $ро1ш(фс та#1). 4. Шшо се писмо Ђ упошреблгое при концу р1 ,чЈи , кое се са согласнммг> писменемг. окончаваго, и & у женскогЂ рода рЈзчма као радосшв, сшрасш1> а тако исто и у нЗзкима мужескимЂ као учишелћ панв , слЉдукЉи су узроцм: а) ерг> се у исшммђ случаевма и у СлавенскомЋ езмку шако упошреблаваго. б) Што шшшб ни едну версшу ошђ первогЂ до цосл^дногђ РуссхискогЂ Списашелн узммагоћи кодђ Русса нисмо донко нашли, кон 6б1 ова два сдова изђ себе изклгочавала, у вмшшере« чен-