Сербска пчела

116

иаппосл:!; у ВлашкоД Влашке Кћћиге, но сђ Кур1лловћХ словипечатагпи. Кур1ллова Азбука заосшане ме()' Даковласима у писдзу и у печашнћи дО нашегћ ђремеиа владашћа. За нашегћ вреЈмеда, миоГи су Влашки научеИицм у Мађарскои, Ерделк), особшшо соединЈине Церкве (уоп ђек шт*еп Шгфе) едно збогљ тога, шшо оћи Влахе за чисше пошомке Римске держе, а друго да бм се и чреЗЋ писмо ошђ несовдиићние ( Уоп ђсг шф1 шпгЈеп. фо#!) Влашке церкве отд^лили, предлољеи1н учинили, и ошђ часши по списатпкма наводили, да се КУр^ллова Азбу ка избацм, И Лаипнска уведе , као шшо е КлаиНЂ, Шинкаи , Керешхи, Колосш, Ма1орг>, Ј'ол;а. и Бонднии. Но сђ пра^ вомг. опровергао е шо лгобомудрствумћћт езмкоиспмшашелв Коп'ипа р-]> у Бечу, будући да ВлашкЈи езмкђ , много себи само собственим гласова Има, за кое у Лаппискои Азбуки никаковм просшм знакова нема, но напроти†пакЂ по већои часши у КуртлАовои. КопитарЂ праведио говори (шшо бм требало да и МаЗјари казати допусте у сМошренЈК) свогђ езмка и Ошђ нби узепхе ЛатЈиске Азбуке у евошиРецензш дМа РожинишјгЂ у Л^тописима Аустр. Л1шературе 1812 Ма1а, Сш. 222. „Писмеиа треба да просшми гласЂ говора предсшавлнш, слјћдователио мора и толико у Азбуки еднога народа бмти, колико н 1з Говђ езмкЂ простм гласова има. Што су просШЈН ова гласоозначенхД, и Што се вразумителше изме^у себе разликук) , што