Сербска пчела
119
I
7. Молба сребролгобивогЂ Родолкзбца. Дгобовћ рода Родолгобе, зарт> шолико важи, Новцм да е шако лако сребрнм прешегиу? Само нико нек' не чуе тпогђ докора лјошогђ, Опросши ми узећу се у памегак ошико. 8., Неродолгобу. НемаШЂ кнћиге ни едне Сербске, Ме^' л1п51МЂ шшм! кнћигама швоим'? Шша ми кадЂ мале су цЗше. ВЉруемЂ , кадЂ не лгоби шко родЂ. 9. МршаЕО. хишроум1е. Да чудие м^ре за кулу! Насм^ишес' д^цо „Прошаку" У рукам', главн, невЈ;шгаа, Сгарадаго рЈчи сирогае., 10. Славенско - СербскомЂ. ГраммагаЈку. „Први" ил' друпи гаолков'о „пуш", СлавенскЈи езмкЂ Сербск1и за родЂ: Мала гаи хвала гпуђоМЂ сђ мукоМЂ, Пре ерЂ рече ,, Славенски не знамЂ 11., Преводишелго К. Име и предлогЂ, глаголЂ и согозђ Познаи кодђ куке, паКЂ онда преводи: Наибржа ерЂ е безЂ овм издаа, НевЈшппогЂ, слабогЂ ума и пера. СМћ-